Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English

Arhiva

24. jun 2019. godine
ULEMEK MILORAD I DR.

PRVOSTEPENA PRESUDA

Presudom Višeg suda u Beogradu Posebno odeljenje za organizovani kriminal K Po1 23/12 od 13.jula 2018. godine okr. Milorad Ulemek, Zvezdan Jovanović, Veselin Lečić, Mićo Petraković, Dragoslav Krsmanović, Dragiša Radić i Vladimir Potić su oslobođeni od optužbe da su izvršili krivično delo oružana pobuna iz člana 124.  KZ SRJ (od toga svi u saizvršilaštvu, sem okr. Milorada Ulemeka).

Optužnicom Tužioca za organizovani kriminal okr. Miloradu Ulemeku je stavljeno na teret da je u vremenskom periodu od 9. do 17. novembra 2001. godine, u Kuli i Beogradu, kao penzionisani komandant Jedinice za specijalne operacije koji je dalje imao faktičku vlast i neograničeni uticaj na komandanta i pripadnike jedinice za specijalne operacije, i sada pok. Dušan Spasojević, organizator i vođa kriminalne ogranizacije tzv. “Zemunski klan”, organizovali oružanu pobunu pripadnika Jedinica za specijalne operacije u nameri da ugroze ustavno uređenje, kao i da  ugroze bezbednost države, sa ciljem da u vremenu kada se predsednik Vlade Republike Srbije dr Zoran Đinđić nalazio na službenom putu u SAD-u, a potrpedsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova Dušan Mihajlović na službenom putu u Kopenhagenu, i radi toga izazovu najpre krizu a potom i pad Vlade, i na taj način onemoguće ostvarivanje ustavnih aktivnosti Vlade RS, a posebno na pronalaženju i izručenju haških optuženika, kao i sprovođenje aktivnosti Vlade u borbi protiv organizovanog kriminala, postavljanjem političkih zahteva, za smenu ministra unutrašnjih poslova Dušana Mihajlovića, smenu načelnika i zamenika načelnika Resora državne bezbednosti Gorana Petrovića i Zorana Mijatovića, kao i donošenje Zakona o saradnji sa Haškim tribunalom, u kojoj oružanoj pobuni su učesvovali pripadnici Jedinice za specijalne operacije okr. Duško Maričić, komandant jedinice za specijalne operacije – prema kome je krivični postupak razdvojen, okr. Zvezdan Jovanović, pomoćnik komandanta Jedinice za specijalne operacije za rezorni sastav, okr. Mićo Petraković, pomoćnik komandanta Jednice za specijalne operacije za operativne poslove, okr. Dragoslav Krsmanović, pomoćnik komandanta Jedinice za specijalne operacije za logistiku, okr. Veselin Lečić, pomoćnik komandanta Jedinice za specijalne operacije za bezbednost, okr. Dragiša Radić, šef voznog parka i zamenik načelnika centra Jedinice za specijalne operacije “Radoslav Kostić” u Kuli, okr. Vladimir Potić, pripadnik Jedinice za specijalne operacije, kao i tačno na utvrđen veći broj pripadnika operativnog sastava Jeidnice za specijalne operacije koji su prihvatili ciljeve oružane pobune i bili spremni da u ostvarivanju istih upotrebe vatreno oružje kojim su bili zaduženi kao pripadnici Jedinice i koji su nosili prilikom izlaska iz Centra u Kuli.


PODNOSIOCI ŽALBE

Tužilac za organizovani kriminal.


DRUGOSTEPENA ODLUKA

Presudom Posebnog odeljenja za ogranizovani kriminal Apelacionog suda u Beogradu Kž1 Po1 4/19 od 14.juna 2019. godine odbijena je kao neosnovana žalba Tužioca za organizovani kriminal i potvrđena prvostepena presuda.

Po nalaženju Apelacionog suda, nasuprot žalbenim navodima prvostepeni sud je pravilno postupio kada je okrivljene oslobodio od optužbe da su izvršili krivično delo oružana pobuna s obzirom na to da izvedenim dokazima u toku ovog krivičnog postupka nije utvrđeno da su okrivljeni učinili ovo krivično delo. Do ovakvog zaključka prvostepeni sud je došao pravilnom ocenom izvedenih dokaza, cenjenih kako pojedinačno, tako i u njihovoj međusobnoj povezanosti, te je u sklopu odbrane okrivljenih, dao za svoje činjenično-pravne zaključke dovoljne, jasne i argumentovane razloge, koje u svemu kao pravilne prihvata i Apelacioni sud.

Naime, okrivljenima se stavlja na teret krivično delo oružana pobuna, a dokazima izvedenim pred prvostepenim sudom ne dokazuje se tvrdnja navedene u optužnici i to da je okr. Milorad Ulemek imao faktičku vlast i neograničeni uticaj na komandanta i pripadnike Jedinice za specijalne operacije, da je zajedno sa sada pok. Dušanom Spasojevićem organizovao oružanu pobunu pripadnika Jeidnice za specijalne operacije, u nameri da se ugrozi ustavno uređenje i bezbednost države, u kojoj oružanoj pobuni su učestvovali pripadnici Jedinice za specijalne operacije, ostali ovde okrivljeni, koji su bili spremni da u ostvarivanju postavljenih ciljeva oružane pobune upotrebe vatreno oružje. Dakle, tvrdnje iz optužnice da je okr. Ulemek naredio, preko Duška Maričića, da se svi pripadnici Jednice vrate u centar u Kuli, te da su, po naređenju okr. Ulemeka, pripadnici operativnog sastava JSO došli kod Sava centra, odnosno da je naredio okr. Maričiću prekid pobune, i prema oceni Apelacionog suda ostale su usamljene, tj. opovrgnute su izvedenim dokazima, i to ne samo odbranama okrivljenih, koji su saglasno naveli da je sve odluke donosio komandant Maričić, koji je u svojoj odbrani istakao da je naredio da svi pripadnici Jedinice, koji su bili van centra u Kuli, dođu u isti, kao i da je sve odluke donosio on kao komandant, što znači i odluku o izlasku kod Sava centra, a što je potvrđeno i iskazima svedoka.

Imajući u vidu da je za postojanje krivičnog dlea ooružana pobuna potrebno da oružana pobuna bude upravljena na ugrožavanje ustavnog uređenje ili bezbednosti zemlje, odnosno da je cilj učesnika u pobuni rušenje, odnosno nasilna promena postojećeg državnog uređenja, tj.ugrožavanje bezbednosti zemlje, prema oceni Apelacionog suda, pravilan je zaključak prvostepenog suda da, na osnovu svih izvedenih dokaza, nije dokazano da predmetna dešavanja, u periodu od 9. do 17. novembra 2001. godne, predstavljaju ugrožavanje ustavnog uređenja i bezbednosti države. Naime, a s obzirom da je jedno od osnovnih obeležja krivičnog dela oružana pobuna, da su učesnici u oružanoj pobuni naoružani oružjem ili nekim oruđem i spremni da ga upotrebe, iako do same upotrebe ne mora doći, treba napomenuti da je oružana pobuna specifičan oblik pobune, u kojoj su njeni učesnici, svi ili delimično, snabdevni oružjem ili oruđem podobnim za napad i odbranu, pri čemu je za kvalifikovanje pobune kao oružane dovoljno da učesnici oružje, u tu svrhu, poseduju i da se njime ili povremeno koriste ili drže na mestima odakle ga mogu lako upotrebiti. Prilikom utvrđivanje navedenog obeležja ovog krivičnog dela, prvostepni sud je, iz iskaza ispitanih svedoka,  pravilno utvrdio da nema dokaza kojima bi se potkrepila tvrdnja optužbe da su pripacnici operativnog sastava Jedinice za specijalne operacije bili spremni da, u ostvarivanju ciljeva oružane pobune, upotrebe vatreno oružje kojim su bili zaduženi kao pripadnici Jednice i koje su nosili prilikom izlaska iz centra u Kuli. Navedene činjenice prvostepeni sud je, između ostalog, utvrdio kako iz odbrana pojedinih okrivljenih tako i iz iskaza ispitanih svedoka, kao i pisanih dokaza iz kojih proizlazi da je uzrok predmetnih dešavanja nezadovoljstvo Jedinice svojim učešćenjem u hapšenju braće Banović.

Prema oceni Apelacionog suda u prilog zaključku o nedokazanosti namere okrivljenih da ugroze ustavno uređenje i bezbednost države, te radi toga izazivanjem najpre krize, a potom i pad Vlade, postavljanjem političkih zahteva za smenu Ministra unutrašnjih poslova Dušana Mihajlovića, smenu načelnika i zamenika načelnika resora Državne bezbednosti Gorana Petrovića i Zorana Mijatovića, kao i donošenja Zakona o saradnji sa Haškim tribunalom, ide i činjenica su predmetna događanja okončana 17. novembra 2001. godine, bez ispunjenja zahteva postavljenih od strane Jedinice za specijalne operacije, odnosno na mestu Ministra unutrašnjih poslova ostao je i dalje Dušan Mihajlović, a Zakon o saradnji SRJ sa međunarodnim tribunalom za krivično gonjenje lica odgovornih za teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava počinjena na teritoriji bivše Jugoslavije od 1991. godine, donet je u aprilu 2002. godine.

Takođe, prema oceni Apelacionog suda, zaključak o nedokazanosti napred iznetih činjenica, navedenih u optužnom aktu potkrepljuje se i  okolnostima koje se odnose na ponašanje vrha državne vlasti, te njihove reakcije, odnosno odsustvo reakcije na događaje koje su predmet optužbe, i to kako na reakcije vrha državne vlasti tokom samih događaja, tako i u periodu posle tih događaja. Naime, pravilan je stav prvostepenog suda da je, kada je u pitanju reakcija državnih organa na same inkriminisane događaje, najodlučnija činjenica da Vlada RS nije proglasila vanredno  stanje, što bi, ukoliko je u pitanju oružana pobuna bio logičan sled stvari, kao i da službe bezbednosti nisu stavljene u borbenu gotovost, da su neke od nosilaca vrha bezbednosti službi u to vreme otišli na put, odmor ili slično, te da bezbednosne službe nisu imale podatke da je bilo ugroženo ustavno uređenje i bezbednost države i građana, odnosno da nije postojala bojazan da će doći do nasilnog preuzimanja vlasti, otcepljivanja dela teritorije ili promena državnog uređenja, što bi sve moglo biti posledica krivičnog dela oružane pobune.

Osim toga, kako je već napred rečeno, Jedinice za specijalne operacije nisu ispunjena oba postavljena zahteva, bez ikakvog oružanog, finansijskog ili bilo kakvog drugog pritiska za smenu kadrova, čiji kvalitet je cenio premijer dr Zoran Đinđić na 62. sednici Vlade, kada je naveo da je nekoliko profesionalnih propusta napravljeno prilikom sprovođenja i hapšenja braće Banović, da su u postupku, bez ikakve potrebe, učestvovali pripadnici specijalnih jednica, koji su u resoru državne bezbednosti, a takvi vidovi bezbednosti su zadatak javne bezbednosti da je u pitanju bila neprimerena organizacija čitave operacije jer je za hapšenje dva civila angažovano 15 ljudi te da je sve urađeno u sred dana, na pijaci u prisustvu velikog broja građana. Pri tome, samo četiri dana nakon okončanja predmetnih dešavanja održana je proslava slave Jedinice za specijalne operacije, i to 21. novembra 2001. godine, na kojoj je tadašnji premijer došao, kao i veći broj državnih funkcionera, kao i na koncert jedne muzičke grupe 2002. godine u Kuli, kada je bio prisutan takođe državni vrh, među kojima i ministar Mihajlović, te su nakon celog kritičnog događaja, pripadnici Jednice bili nagrađeni sabljama, mačevima i pištoljima, upravo od strane te iste Vlade, koja nikada nije onakvo ponašanje procesuirala, niti je okarakterisala kao oružanu pobunu, odnosno ovde okrivljeni, kao pripadnici Jednice za specijalne operacije, nisu bili čak ni disciplinski kažnjeni.

Imajući u vidu sve napred navedeno, a polazeći od toga da osnov za osuđujuću presudu može predstavljati samo takav niz činjenica nesumnjivo utvrđenih na osnovu izvedenih dokaza, koje su čvrsto i logički povezane, tako da predstavljaju kompletnu i konačnu sliku kritičnog događaja i sa punom sigurnošću upućuju na jedini mogući zaključak da su okrivljen izvršili krivično delo koje je predmet optužbe, te da se izvedenim dokazima isključuje svaka druga mogućnost, prema oceni Apelacionog suda, u konkretnom slučaju, na osnovu izvedenih dokaza ne može se izvesti zaključak o utvrđivanju relevantnih činjenica koje bi ukazivale na nesumnjivu dokazanost da su okrivljeni izvršili krivično delo koje im je stavljeno na teret, pa je pravilno prvostepeni sud postupio kada ih je oslobodio od optužbe.

 


17. jun 2019. godine
DRAGAN ROSIĆ I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje, K. Po1 br. 161/16 od 14. septembra 2018. godine zbog izvršenja krivičnog dela udruživanje radi vršenja krivičnog dela iz člana 346, stav 1. KZ i krivičnog dela krijumčarenje, u saizvršilaštvu iz člana 230, stav 2. KZ okr.  Dragan Rosić i Rade Rosić su osuđeni na jedinstvene kazne zatvora u trajanju od po 2 godine i na novčane kazne u iznosu od po 500.000,oo dinara, dok je okr. Stevan Popović zbog izvršenja krivičnog dela krijumčarenje iz člana 230, stav 1. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 8 meseci i na novčanu kaznu u iznosu od 200.000,oo dinara, a zbog izvršenja krivičnog dela udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346, stav 3. KZ okr. Milošu Andriću i Draganu Miliću su izrečene uslovne osude kojom im je utvrđena kazna zatvora u trajanju od po 6 meseci sa rokom provere od 2 godine. Takođe, od okr. Radeta Rosića je oduzeta roba, dok je oštećena Republika Srbija upućena na parnični postupak radi ostvarivanja svog imovinsko-pravnog zahteva.

Okrivljeni Dragan i Rade Rosić su oglašeni krivim što su decembra meseca 2012. godine, u Čurugu, organizovali kriminalnu grupu radi vršenja krivičnog dela krijumčarenja, a radi neposrednog pribavljanja imovinske koristi, a koja je delovala do kraja 2014. godine i čiji pripadnici su postali okr. Miloš Andrić i Dragan Milić na taj način što su okr. Dragan i Rade Rosić, kao organizatori u cilju ostvarenja plana obezbedili novčana sredstva na osnovu kojih su u trgovinskim objektima u Republici Mađarskoj i Slovačkoj kupovali televizijske aparate i drugu tehničku robu na svoje ime, kao i na ime drugih lica, i prenosili do magacinskog prostora i to do pijace „Virag“ u blizini graničnog prelaza Horgoš, a zatim su okr. Dragan i Rade Rosić te Stevan Popović iz magacina preuzimali robu i bez plaćanja carinskih dažbina i poreskih obaveza prenosili robu preko carinskih linija prelaza Horgoš i Kelebija, izbegavajući mere carinskog nadzora, robu skladištili u magacinima u Čurugu i Novom Sadu, a zatim se okr. Rade i Dragan Rosić bavili prodajom neocarinjene robe putem oglasa na teritoriji Republike Srbije, a koju isporuku robe kupcima u okviru realizacije plana grupe su vršili okr. Dragan Milić i Miloš Andrić.

Takođe, prvostepenom presudom okr. Miloš Andrić, Dragan Milić i Milenko Ranisavljević su oslobođeni od optužbe da su izvršili krivično delo udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346, stav 4. KZ i krivično delo krijumčarenje, u saizvršilaštvu iz člana 230, stav 1. KZ, dok su okr. Stevan Popović i Leonard Hadžimušović oslobođeni od optužbe da su izvršili produženo krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359, stav 3. KZ (od čega okr. Popović podstrekavanjem).

PODNOSIOCI ŽALBE 

Tužilac za organizovani kriminal, Stevan Popović i njegovi branioci, kao i branioci svih ostalih okrivljenih.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Posebno odeljenje Apelacionog suda u Beogradu, nakon održane sednice veća, donelo je presudu Kž1 Po1 27/18 kojom je potvrdilo prvostepenu presudu u odnosu na okr. Milenka Radisavljevića, dok je u osuđujućem delu i u oslobađajućem delu u odnosu na okr. Stevana Popovića, Miloša Andrića, Dragana Milića i Leonarda Hadžimušovića prvostepena presuda ukinuta i predmet u tom delu vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Po nalaženju Apelacionog suda, u delu koji se odnosi na okr. Milenka Radisavljevića, pravilno je prvostepeni sud, prihvatajući odbranu okrivljenog, zaključio da nije izveden ni jedan dokaz koji ukazuje da je ovaj okrivljeni prenosio robu preko carinske linije bez carinskog nadzora i da je raznosio televizore kupcima i to kao član kriminalne grupe koju su organizovali okrivljeni Rosići, istovremeno pravilno nalazeći da činjenice da je prema evidenciji prelazaka granice okrivljeni imao u inkriminisanom periodu dva ulaska na graničnom prelasku Horgoš, da jedan račun o kupovini više televizora glasi na njegovo ime, kao i sadržaj telefonskih razgovora na koje se ukazuje žalbom Tužioca za organizovani kriminal, ne dokazuju nesumnjivo da je okrivljeni izvršio krivična dela koja mu se stavljaju na teret, već eventualno ukazuju na to da su televizori i druga tehnička roba za okrivljene Rosiće kupovani na ime okrivljenog, a koje radnje ne čine bitna obeležja krivičnog dela krijumčarenje. Kod ovakvog stanja stvari, pravilno je prvostepeni sud zaključio da nije dokazano da je ovaj okrivljeni izvršio krivična dela koja mu se stavljaju na teret, na osnovu kog zaključka ga je pravilno oslobodio od optužbe.

U preostalom delu Apelacioni sud nalazi da je prvostepena presuda u osuđujućem delu i u oslobađajućem delu u odnosu na okr. Stevana Popovića, Miloša Andrića, Dragana Milića i Leonarda Hadžimušovića doneta na osnovu bitne povrede odredaba krivičnog postupka, a s tim u vezi, u navedenom oslobađajućem delu i na osnovu pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja, to je ista u tim delovima morala biti ukinuta i spisi predmeta vraćeni prvostepenom sudu na ponovno suđenje.


 

17. jun 2019. godine
DžELjALj KADRIJU I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje, K. Po1 116/15 od 11. juna 2018. godine:

  • zbog izvršenja krivičnog dela udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346. KZ, te zbog izvršenja produženog krivičnog dela krijumčarenje iz člana 230, stav 1. KZ i zbog izvršenja produženog krivičnog dela nedozvoljena trgovina iz člana 243, stav 3. KZ okr. Dželjalj Kadriju je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 5 godina i na novčanu kaznu u iznosu od 800.000,oo dinara, dok je okr. Isa Miftari osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 4 godine i na novčanu kaznu u iznosu od 600.000,oo dinara,
  • zbog izvršenja produženog krivičnog dela nedozvoljena trgovina iz člana 243, stav 3. KZ okr. Aleksandar Milosavljević je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 2 godine, dok je okr. Dragan Milosavljević  osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine,
  • okr. Nenad Mitrović je zbog izvršenja krivičnog dela udruživanje radi vršenja krivičnog dela iz člana 346, stav 4. KZ i zbog izvršenja produženog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359, stav 1. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 3 godine, te mu je izrečena mera bezbednosti zabrane vršenja poziva radnika Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije u trajanju od 5 godina.

Takođe, prema okrivljenima je izrečena i mera bezbednosti oduzimanja predmeta i to mobilnih telefona, cigareta, putničkih motornih vozila, traktora i drugo, te je od okr. Ise Miftarija oduzet rezani duvan i paklice cigareta različitih marki i boksovi cigareta.

Okrivljeni Dželjalj Kadriju je oglašen krivim što je počev od decembra 2014. godine pa do sredine februara 2015. godine, na području Bujanovca i Preševa, organizovao organizovanu kriminalnu grupu da sa ciljem da, radi sticanja dobiti, po unapred određenim zadacima i ulogama, u dužem vremenskom periodu, vrši krivično delo krijumčarenje, čiji su pripadnici, između ostalog, postali okr. Isa Miftari i Nenad Mitrović, u nameri da robu nabavljenu izvršenjem ovog krivičnog dela – duvan i cigarete, neovlašćeno prodaju.

Takođe, prvostepenom presudom okr. Aleksandar Milosavljević i Dragan Milosavljević su oslobođeni od optužbe da su izvršili krivično delo udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346, stav 4. KZ.

PODNOSIOCI ŽALBE 

Okrivljeni Nenad Mitrović i njegov branilac, kao i branioci svih ostalih okrivljenih.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Posebno odeljenje Apelacionog suda u Beogradu, nakon održane sednice veća, donelo je presudu Kž1 Po1 7/19 kojom je preinačilo prvostepenu presudu u odnosu na okr. Dželjalja Kadrijua i Isu Miftarija, u pogledu pravne ocene dela i odluke o kazni, a u odnosu na okr. Aleksandra Milosavljevića, Dragana Milosavljevića i Nenada Mitrovića u pogledu odluke o kazni, te je:

  • zbog izvršenja krivičnog dela udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346. KZ, te zbog izvršenja krivičnog dela krijumčarenje iz člana 230, stav 1. KZ i zbog izvršenja produženog krivičnog dela nedozvoljena trgovina iz člana 243, stav 3. KZ okr. Dželjalja Kadrijua osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 4 godine i 6 meseci i na novčanu kaznu u iznosu od 600.000,oo dinara, dok je okr. Isa Miftari osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 2 godine i 6 meseci i na novčanu kaznu u iznosu od 300.000,oo dinara,
  • zbog izvršenja produženog krivičnog dela nedozvoljena trgovina iz člana 243, stav 3. KZ okr. Aleksandar Milosavljević je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 6 meseci, dok je okr. Dragan Milosavljević  osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 8 meseci,
  • okr. Nenad Mitrović je zbog izvršenja krivičnog dela udruživanje radi vršenja krivičnog dela iz člana 346, stav 4. KZ i zbog izvršenja produženog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359, stav 1. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 2 godine i 6 meseci.

U preostalom, nepreinačenom, delu prvostepena presuda je potvrđena.

Po nalaženju Apelacionog suda, u pogledu pravne ocene dela koja se odnosi na radnje okr. Dželjalja Kadrijua i Ise Miftarija, osnovani su žalbeni navodi branilaca ovih okrivljenih kojima se ukazuje da je prvostepeni sud povredio Krivični zakon kada je radnje ovih okrivljenih u delu koji se odnose na produženo krivično delo krijumčarenje kvalifikovao tako budući da je radnja ovog krivičnog dela (prenošenje) koje je okrivljenima stavljeno na teret podređena trajnim glagolom, koji sam po sebi podrzumeva više radnji, zbog čega Apelacioni sud nalazi da se radi o jednom krivičnom delu te je u tom delu presuda preinačena.

Kada je u pitanju odluka o krivičnoj sankciji, Apelacioni sud nalazi da je prvostepeni sud prilikom izbora vrste i visine krivične sankcije koju će izreći okrivljenima imao u vidu sve okolnosti koje su od uticaja da krivična sankcija bude pravilno odabrana, a njena visina pravilno odmerena.

Od olakšavajućih okolnosti na strani okr. Dželjalja Kadrijua sud je cenio njegove porodične prilike, kao i raniji život, dok je od otežavajućih okolnosti cenio broj preduzetih radnji u okviru učinjenog produženog krivičnog dela koje su preduzimane u kontinuitetu u dužem vremenskom periodu, te količinu rezanog duvana i cigareta, način priprema i realizaciju izvršenog krivičnog dela koje ukazuje na izuzetnu sistematizovanost, upornost i odlučnost.

Na strani okr. Ise Miftarija sud je od olakšavajućih okolnosti cenio njegove lične i porodične prilike, dok je kao otežavajuću okolnost cenio njegovu značajniju ulogu i brojnost radnji u okviru produženog krivičnog dela, koje su preduzimane u kontinuitetu u dužem vremenskom periodu, te količinu rezanog duvana i cigareta, način priprema i realizaciju izvršenog krivičnog dela koje ukazuje na izuzetnu sistematizovanost, upornost i odlučnost.

Na strani okr. Aleksandra Milosavljevića sud je od olakšavajućih okolnosti cenio porodične prilike, a od otežavajućih okolnosti je cenio brojnost preduzetih radnji u okviru učinjenog produženog krivičnog dela,  te količinu rezanog duvana i cigareta, način priprema i realizaciju izvršenog krivičnog dela koje ukazuje na izuzetnu sistematizovanost, upornost i odlučnost, kao i njegov raniji život.

Od olakšavajućih okolnosti na strani okr. Dragana Milosavljević sud je cenio porodične prilike i raniji život, dok je od otežavajućih okolnosti cenio činjenicu da je okrivljeni izvršio krivično delo kao prosvetni radnik – nastavnik u osnovnoj školi koji treba da bude primer deci koju uči kako se treba ponašati u društvu.

Na strani okr. Nenada Mitrovića sud je od olakšavajućih okolnosti cenio porodične prilike i njegov raniji život, dok je od otežavajućih okolnosti cenio njegov doprinos izvršenju krivičnog dela s obzirom na to da bez njegovog učešća kao policijskog službenika osmišljeni plan delovanja bi bio izuzetno otežan, okolnostima pod kojima je delo izvršeno – činjenicu da kao pripadnik MUP daje podatke iz službe organizatoru organizovane kriminalne grupe, pomoću kojih informacija je isti organizovao rad organizovane kriminalne grupe, pre, za vreme i posle izvršenja krivičnog dela.

Imajući u vidu sve napred navedeno Apelacioni sud nalazi da je prvostepeni sud kada je u pitanju odluka o krivičnoj sankciji dao prenaglašen značaj otežavajućim okolnostima, te da je dao manji značaj olakšavajućim okolnostima zbog čega je prvostepena presuda u tom delu u odnosu na sve okrivljene preinačena nalazeći da će se kaznama izrečenim od strane Apelacionog suda, a ceneći stepen povrede zaštićenog dobra, te stepen krivice okrivljenih postići svrha kažnjavanja.


 

13. jun 2019. godine
RADANKO LOJANICA

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje, K. Po1 7/18  od 11. oktobra 2018. godine okr. Radanko Lojanica je oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359, stav 1. KZ.

Optužnicom Tužioca za organizovani kriminal okr. Radanku Lojanici je stavljeno na teret da je u periodu od početka juna do 24. avgusta 2015. godine, u prostorijama Osnovnog javnog tužilaštva u Novom Pazaru, kao službeno lice – zamenik Osnovnog javnog tužioca, prekoračenjem granica službenog ovlašćenja pribavio drugom imovinsku korist u iznosu od 50.000,oo dinara, a sebi kakvu korist, na taj način što je u svojstvu obrađivača predmeta, krivične prijave protiv N.Z. zbog krivičnog dela iz člana 23, stav 1. Zakona o javnom redu i miru, pozvao prijavljenog N.Z. u službene prostorije tužilaštva 8. juna 2015. godine, predočio mu mogućnost odlaganja krivičnog gonjenja i odbačaja krivične prijave, uslovljavajući prijavljenog da u humanitarne svrhe uplati 100.000,oo dinara i to prvo 50.000,oo dinara u korist računa Kulturno umetničkog društva „Š“, dajući mu istovremeno na listu svojeručno ispisan tekst „50.000,oo dinara, 15. jula 2015. godine, KUD „Š“, broj računa, humanitarna svrha“ i usmeno naložio da 50.000,oo dinara uplati na račun Vlade RS, svrha uplate otklanjanje posledica vanrednih okolnosti poplave, do 15. avgusta 2015. godine, sa čime se prijavljeni saglasio, te je okrivljeni sačinio službenu belešku u kojoj je naveo samo iznos koji je prijavljeni u obavezi da plati na račun Vlade RS, a koju belešku je potpisao i prijavljeni, koji je postupajući po datim nalozima uplatio 7. jula 2015. godine iznos od 50.000,oo dinara u korist KUD „Š“, čime je KUD „Š“ pribavilo imovinsku korist u tom iznosu, original uplatnice predao istog dana pisarnici Osnovnog javnog tužilaštva tražeći da mu na kopiji uplatnice bude utisnut zavodni pečat Tužilaštva, što je u pisarnici i učinjeno, a zatim 23. jula 2015. godine uplatio novčani iznos od 50.000,oo dinara na račun Vlade RS, o čemu je dokaz dostavio Tužilaštvu, nakon čega je okrivljeni doneo rešenje o odbačaju krivične prijave, a u međuvremenu je zaključio ugovor o zajmu u svojstvu zajmoprimca sa zajmodavcem KUD „Š“ u iznosu od 100.000,oo dinara, 3. jula 2015. godine, kada je novac i isplaćen, čime je sebi pribavio kakvu korist.

PODNOSIOCI ŽALBE 

Tužilac za organizovani kriminal.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Posebno odeljenje za organizovani kriminal Apelacionog suda u Beogradu, nakon održane sednice veća, donelo je 24. maja 2019. godine presudu Kž1 Po1 5/19 kojom je odbilo kao neosnovanu žalbu Tužioca za organizovani kriminal i potvrdilo prvostepenu presudu.

Po nalaženju Apelacionog suda Tužilac za organizovani kriminal nije uspeo da dokaže radnje okrivljenog koje su mu stavljene na teret, te da je ostalo  na nivou opravdane sumnje, pa je pravilno prvostepeni sud okrivljenog oslobodio od optužbe da je izvršio krivično delo zloupotreba službenog položaja.


 

13. jun 2019. godine
MIODRAG ĐORĐEVIĆ I DR.

PRVOSTEPENA ODLUKA

Presudom Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje, K. Po1 122/17 od 7. marta 2018. godine zbog izvršenja, u saizvršilaštvu, krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359, stav 3. KZ okr. Miodrag Đorđević je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 2 godine i 6 meseci, dok su okr. Aleksandar Vučetić i Ljiljana Mlađan osuđeni na kazne zatvora u trajanju od po 2 godine, te je okrivljenima izrečena mera bezbednosti zabrane vršenja poziva, delatnosti i dužnosti u trajanju od 5 godina.

PODNOSIOCI ŽALBE 

Tužilac za organizovani kriminal, okr. Miodrag Đorđević i Aleksandar Vučetić i njihovi branioci, kao i branilac okr. Ljiljane Mlađan.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Posebno odeljenje za organizovani kriminal Apelacionog suda u Beogradu, nakon održananog pretresa, donelo je 8. aprila 2019. godine presudu Kž1 Po1 21/18 kojom je preinačilo prvostepenu presudu i okr. Miodraga Đorđevića, Aleksandra Vučetića i Ljiljanu Mlađan oslobodilo od optužbe da su, u saizvršilaštvu, izvršili krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359, stav 3. KZ. 

Optužnicom Tužioca za organizovani kriminal okr. Miodragu Đorđeviću, Aleksandru Vučetiću i Ljiljani Mlađan je stavljeno na teret da su u periodu od 6. aprila do 19. maja 2005. godine, u prostorijama Agencije za privatizaciju RS u Beogradu, kao saizvršioci, u svojstvu službenih lica, iskorišćavanjem svojih službenih položaja, pribavili dugom fizičkom licu imovinsku korist koja prelazi iznos od 1.500.000,oo dinara, tako što je okr. Miodrag Đorđević u svojstvu direktora Agencije za privatizaciju, u svojstvu predsednika Komisija za predlaganje mera po izvršenoj kontroli ugovora o prodaji, zajedno sa okr. Aleksandrom Vučetićem i Ljiljanom Mlađan, kao članovima Komisije za predlaganje mera po izvršenoj kontroli postupka privatizacije, gde Agencija za privatizaciju proverava izvršenje obaveza ugovora o prodaji za privatizovana preduzeća, prilikom razmatranja predloga Sektora za kontrolu za preduzimanje mera po zaključenom Ugovoru o kupoprodaji društvenog kapitala za preduzeće „Tehnohemija“ a.d., odgovorni za zakonito obavljanje poslova, preduzimali službene radnje kao članovi komisije i jedinstvenim delovanjem doneli dve odluke suprotno Zakonu o agenciji za privatizaciju i pribavili imovinsku korist R.G. u iznosu od 25.590.000,oo dinara, na način što su ne vršeći kontrolu izvršenja obaveza iz ugovora o prodaji, umesto da aktiviraju bankarsku garanciju u cilju izvršenja ugovorne obaveze kupca, predviđene ugovorom o prodaji društvenog kapitala od 23. decembra 2003. godine ili da ostave naknadni rok za pravilno ispunjenje ugovorne obaveze, zato što kupac R.G. nije investirao u subjekt privatizacije u roku od 12 meseci od dana zaključenja ugovora, to jest do 23. decembra 2004. godine u iznosu od 29.234.000,oo dinara, a koje mora biti izvršeno u osnovna sredstva, prihvatili da je kuća sa bazenom, čijom kupovinom je 10. februara 2005. godine „Tehnohemija“ a.d. stekla susvojinu na nepodeljenoj stvari u visini od jedne polovine idealnog dela, zapravo ispunjene ugovorne obaveze ulaganja u osnovna sredstva R. G. u subjekt privatizacije „Tehnohemija“ a.d, iako je plaćena novcem subjekta privatizacije i to tako što su na sednici komisije, održanoj 13. aprila 2005. godine, doneli odluku da se oslobodi bankarska garancija na iznos od 25.590.000,oo dinara, a na sednici komisije, održanoj, 19. maja 2005. godine, doneli odluku da se vrati bankarska garanicja koju je kupac dostavio Agenciji za privatizaciju na ime obezbeđenja investicione obaveze ulaganja u osnovna sredstva subjekta privatizacije, iako su im, kao članovima komisije, bili dostupni podaci u formi izveštaja o izvršenoj kontroli u preduzeću za promet i proizvodnju hemijske i tehničke robe „Tehnohemija“, u kojem je jasno navedeno da kupac nije izvršio svoju ugovornu obavezu, pa su time okrivljeni pribavili imovinsku korist kupcu subjekta privatizacije R. G. u iznosu od 25.590.000,oo dinara, da bi nakon izvršenog krivičnog dela, na osnovu istih podataka, Agencija za privatizaciju utvrdila da u postupku kupovine subjekta privatizacije, R. G. kao kupac, nije ispunio investicionu obavezu, zbog čega je Agencija 29. oktobra 2008. godine donela odluku o raskidu ugovora, a okr. Vučetić, zastupajući interes Agencije, u postupku koji se vodio pred Privrednim sudom u Beogradu 4. juna 2010. godine dostavio podnesak u kojem je naveo da R. G. nije izvršio u skladu sa kupoprodajnim ugovorom svoju obavezu investiranja, jer uplata novčanog iznosa na tekući račun subjekta privatizacije sama po sebi ne predstavlja izvršenje obaveze investiranja.

Po nalaženju Apelacionog suda na osnovu svih dokaza izvedenih tokom prvostepenog i drugostepenog postupka koje je, u sklopu odbrana okrivljenih, koji su negirali izvršenje krivičnog dela, saglasno ističući da kupca ne poznaju i navodeći da se Komisija za predlaganje mera po izvršenoj kontroli postupka privatizacije prilikom donošenja odluka o prihvatanju investicionog ulaganja u subjekt privatizacije „Tehnohemija“ rukovodila izveštajem stručnih službi Agnecije za privatizaciju i izveštajem revizora, koji je u tom periodu bio najmerodavniji dokaz Agenciji i navedenoj Komisiji o ispunjenosti obaveze iz ugovora o prodaji društvenog kapitala metodom javne aukcije, našao da nije dokazano da su okrivljeni izvršili krivično delo zloupotreba službenog položaja u saizvršilaštvu jer nije dokazano postojanje umišljaja okrivljenih kojih bi obuhvatio njihovu svest o bitnim obeležjima krivičnog dela koje im je optužnim aktom stavljeno na teret.


 

 


 

 

 
Factum infectum fieri nequit – Učinjeno ne može postati neučinjeno (Plaut)