APELACIONI SUD - Pregled sudske prakse Apelacionog suda u Beogradu

12.01.2012.

Gž 11030/10

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Gž 11030/10
12.01.2012. godine
B E O G R A D

U IME NARODA

APELACIONI SUD U BEOGRADU u veću sastavljenom od sudija Slađane Nakić-Momirović predsednika veća, Marine Jakić i Nevenke Romčević članova veća, u parnici tužilaca AA i AA1, oboje iz _, koje zastupa adv. AB iz _, protiv tuženih JP „Direkcija za izgradnju“ Zaječar, koju zastupa adv. BA iz Zaječara i JKP „Vodovod“ iz Zaječara, radi naknade štete, odlučujući po žalbama tuženih izjavljenim protiv presude Opštinskog suda u Zaječaru P 675/07 od 25.12.2008. godine, u sednici veća održanoj 12.01.2012. godine doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana žalba tuženog JKP „Vodovod“ iz Zaječara i POTVRĐUJE presuda Opštinskog suda u Zaječaru P 675/07 od 25.12.2008. godine u delu stava prvog kojim je ovaj tuženi obavezan da tužilji AA na ime naknade nematerijalne štete za fizički bol plati 100.000,00 dinara i na ime naknade za strah 100.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na ove iznose počev od 25.12.2008. godine kao dana donošenja prvostepene presude do isplate.

PREINAČUJE SE ista presuda u delu stava prvog i ODBIJA kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je traženo da se tuženici JKP „Vodovod“ i JP „Direkcija za izgradnju“ Zaječar obavežu da tužilji AA solidarno plate 200.000,00 dinara, a tužiocu AA1 150.000,00 dinara sve na ime naknade za duševne patnje i delu u kojem je traženo da se JP „Direkcija za izgradnju“ Zaječar obaveže da tužilji AA solidarno sa tuženim JKP „Vodovod“ plati 100.000,00 dinara na ime naknade za fizički bol i 100.000,00 dinara za strah, sve sa zakonskom zateznom kamatom počev od 25.12.2008. godine do isplate.

PREINAČUJE SE rešenje o parničnim troškovima sadržano u stavu drugom iste presude tako što se tuženi JKP „Vodovod“ obavezuje da tužilji Seleni Jovanović plati parnične troškove u iznosu od 117.385,00 dinara u roku od 15 dana od prijema presude. Tužilac AA1, JKP „Vodovd“ i JP „Direkcija za izgradnju“ Zaječar snose svako svoje parnične troškove. Tužilja AA i tuženi JP „Direkcija za izgradnju“ Zaječar snose svako svoje parnične troškove.

O b r a z l o ž e nj e

Pobijanom presudom pod stavom prvim je delimično usvojen tužbeni zahtev i tuženici su obavezani da tužilji AA solidarno plate na ime naknade za fizički bol 100.000,00 dinara, na ime naknade za strah 100.000,00 dinara i na ime naknade za duševne patnje 200.000,00 dinara, a tužiocu AA1 150.000,00 dinara na ime naknade za duševne patnje, sve sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate. Veći deo tužbenog zahteva tužilje AA od dosuđenih a do traženih 150.000,00 dinara na ime naknade za fizički bol i do traženih 250.000,00 dinara za duševni bol i tužbeni zahtev tužioca AA1 preko dosuđenog a do traženog iznosa od 200.000,00 dinara sa pripadajućom kamatom je odbijen kao neosnovan. Pod stavom drugim tuženici su obavezani da tužiocima solidarno plate parnične troškove u iznosu od 259.124,00 dinara.

Protiv ove presude oba tužena su blagovremeno izjavili žalbe iz svih razloga propisanih u čl. 360 stav 1 ZPP sa predlogom da drugostepeni sud preinači pobijanu presudu u smislu navoda žalbi.

Drugostepeni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu čl. 372 ZPP i odlučio kao u izreci iz ovih razloga.

U sprovedenom postupku nema bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz čl. 361 stav 2 tačka 1, 2, 5, 7 i 9 ZPP koje drugostepeni sud pazi po službenoj dužnosti. Nema ni bitne povrede iz čl. 361 stav 2 tačka 12 ZPP, a okolnosti na koje ukazuju žalbe spadaju u primenu materijalnog prava.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužioci su vanbračni partneri i 2004. godine su stanovali u stambenoj zgradi aa u _. Sa istočne strane zgrade prema aa1 ulici postoji trotoar širine 50 cm, a na 60-70 cm od tog trotoara se nalazi kanalizaciona šahta. Početkom novembra 2004. godine šahta nije bila pokrivena poklopcem i tužilja AA je u večernjim satima pala u otvorenu šahtu. Tada je bila u petom mesecu trudnoće, posle pada je osećala bolove u stomaku nekoliko dana, a lekaru se obratila 05.11.2004. godine kada je došlo do krvarenja i kontrakcija mišića materice. Lekar je konstatovao spontani pobačaj i plod je hitnom akušerskom intervencijom uklonjen iz tužiljinog tela. Tužilja je zadržana u bolnici do 10.11.2004. godine. Šaht u koji je tužilja pala je u upotrebi i uključen u sistem javne kanalizacije.

Iz rezultata uviđaja i geodetskog veštačenja ne proizlazi da je šahta u koju je tužilja upala objekat unutrašnje kanalizacije stambene zgrade jer se zgrada nalazi na k.p. 11070/10 KO Zaječar, a šahta na susednoj k.p. 11070/4 KO Zaječar. Tuženi je propustio da na sudskom uviđaju pokaže šta u konkretnom slučaju predstavlja regulacionu liniju, gde se nalazi mesto spajanja kućne i javne kanalizacije i gde se nalazi glavna reviziona šahta. Sud je ocenom iskaza direktora tuženog JKP „Vodovod“ BB i ostalih ponuđenih dokaza zaključio da ta šahta obzirom na mesto na kojem se nalazi predstavlja deo javne kanalizacije i pravilnost ovog zaključka navodima žalbe tuženog JKP „Vodovod“ nije dovedena u sumnju. Iskaz BB je nasuprot navodima žalbe pravilno ocenjen.

U vreme štetnog događaja je bila na snazi Odluka o komunalnom uređenju na teritoriji Opštine Zaječar („Službeni list Opština Boljevac, Bor, Zaječar i dr. br. 19/94) i po odredbi iz čl. 50 ovog opšteg propisa o održavanju otvora i ispravnosti zatvarača na otvorima su dužna da se staraju javna preduzeća koja ih koriste. U isto vreme je važila Odluka o kanalizaciji („Službeni list Opština Bor, Boljevac, Zaječar i dr. br. 18/92) i po odredbi iz čl. 25 ove Odluke održavanje javne kanalizacije vrši ovlašćeno preduzeće o svom trošku, a održavanje kućne – unutrašnje kanalizacije vrši vlasnik odnosno korisnik o svom trošku. Pojmovi javne i kućne kanalizacije su definisani odredbama čl. 3 i čl. 4 Odluke. Po ovim odredbama javna kanalizacija obuhvata primarne i sekundarne kanale i objekte za prihvatanje i odvođenje otpadnih voda, objekte i uređaje za prečišćavanje otpadnih i fekalnih voda i priključak od javne kanalizacije, a kućna kanalizacija obuhvata horizontalne i vertikalne kanalizacione vodove u građevinskom objektu, uređaje za odvođenje i prečišćavanje otpadnih voda, reviziona okna i sabirne kanale zaključno sa glavnom revizionom šahtom koja se postavlja neposredno ispred ili iza regulacione linije na mestu koje određuje stručno lice ovlašćenog preduzeća. Kućna i javna kanalizacija se po čl. 14 Odluke spajaju preko kanalizacionog priključka a to je pripoj od javne kanalizacije do revizione šahte.

Tuženi JKP „Vodovod“ je komunalno preduzeće i njegova delatnost je između ostalih i održavanje javne kanalizacije, to je komunalna delatnost i tuženi po odredbi iz čl. 184 ZOO odgovara za štetu nastalu u vezi sa vršenjem komunalne delatnosti. Tuženi je tokom prvostepenog postupka tvrdio da je sporna šahta bila otvorena više godina pre štetnog događaja, pri tom ne tvrdi da je stambenoj zgradi koju smatra korisnikom šahte na bilo koji način skrenuo pažnju na potrebu da stavljanjem poklopca šahtu dovede u ispravno stanje i da je preduzeo neku meru da zgrada izvrši obavezu iz čl. 31 stav 1 i 25 stav 1 Odluke. Tuženi kao komunalno preduzeće čija je delatnost održavanje javne kanalizacije po odredbi iz čl. 32 Odluke ima obavezu kontrole ispravnosti objekata i uređaja kućne kanalizacije, a kada vlasnik objekta propusti da preduzme mere na zaštiti i održavanju kanalizacionih objekata i instalacija u ispravnom stanju, da otkloni neispravnost na trošak vlasnika. Ako su navodi žalbe tačni, šteta bi bila posledica ne samo neispravnosti šahte, već i posledica propusta tuženog u kontroli ispravnosti objekata i uređaja kućne kanalizacije, pa bi tuženi mogao da odgovara za štetu pored vlasnika objekta. Veštačenjem je utvrđeno da je spontani pobačaj posledica traume usled pada u otvorenu šahtu, nema okolnosti koje bi ukazivale na neki drugi uzrok pobačaja, pa se žalbom tuženog JKP „Vodovod“ neosnovano osporava postojanje uzročne veze između pobačaja i mehaničke traume usled pada u šahtu.

Tužilja je zbog udara leđima u deo šahte i oguljotina na nozi trpela bolove u tim delovima tela, kasnije su se javili bolovi u donjem stomaku koji su se postepeno pojačavali, tužilja je za to vreme ležala u svom stanu, a ginekologu se obratila kada je oko sedmog dana od povređivanja dobila jake kontrakcije mišića materice. Kad joj je saopšteno da mora da se podvrgne hitnoj intervenciji počela je nekontrolisano da plače, nije bila u stanju da hoda, krvarila je i u trajanju od oko 10 minuta je trpela strah snažnog intenziteta. Strah se smanjio kada je dobila lokalnu anesteziju i kada je intervencija počela. Od tada pa do okončanja intervencije u trajanju od oko 1 časa je trpela strah srednjeg intenziteta, a u sledećih 6 meseci strah slabog intenziteta. Kod tužilje se usled stresa zbog spontanog pobačaja i straha pojavio anksiozni poremećaj reaktivne prirode zbog čega je uzimala terapiju za otklanjanje napetosti i popravljanje raspoloženja. Ova reakcija nije ostavila trajne posledice na tužiljino psihičko zdravlje. Obzirom da je tužilja od momenta povređivanja do završetka akušerske intervencije, u trajanju od oko 7 dana trpela fizičke bolove koji su se postepeno pojačavali, obzirom na okolnosti povređivanja i nelagodnosti kojima je tužilja bila izložena do otpuštanja iz bolnice 10.11.2004. godine, prvostepeni sud je pravilno našao da novčana naknada za ovaj vid štete iznosi 100.000,00 dinara. Sud je pravilno ocenio da pravična novčana naknada za strah iznosi takođe 100.000,00 dinara, obzirom na intenzitet i trajanje straha i posledice koje je strah prouzrokovao u tužiljinoj duševnoj ravnoteži u trajanju od 6 meseci. Naknada za ove vidove štete je odmerena uz uvažavanje svih okolnosti koje u smislu čl. 200 stav 2 ZOO utiču na visinu naknade, primerena je značaju povređenih dobara i društvenoj svrsi naknade, pa su suprotni navodi žalbe tuženog JKP „Vodovod“ neosnovani.

Vid duševnog bola za koji je tužilji AA dosuđena naknada od 200.000,00 dinara, a tužiocu AA1 od 150.000,00 dinara izrekom pobijane presude nije definisan, ali iz sadržine tužbe, celokupnih spisa predmeta i obrazloženja pobijane presude proizlazi da se radi o zahtevima za naknadu štete za duševni bol usled smrti nerođenog deteta, pa navedena neodređenost ne predstavlja smetnju za odlučivanje o ovom tužbenom zahtevu.

Naknada za duševni bol usled smrti bliskog lica se po odredbi iz čl. 201 stav 1 ZOO može dosuditi članovima njegove uže porodice (roditelji, bračni drug, deca rođena ili usvojena). Braća i sestre i vanbračni partner umrlog se smatraju članovima uže porodice ukoliko je između njih i umrlog postojala trajnija zajednica života. Duševni bol usled gubitka fetusa ne predstavlja poseban zakonom priznat vid nematerijalne štete, niti se fetus poistovećuje sa licem. Majci bi se izuzetno mogla dosuditi naknada štete za duševni bol usled smrti nerođenog deteta ukoliko je trudnoća imala normalan tok da se po redovnom toku stvari moglo očekivati da se dete rodi živo i ukoliko je fetus bio razvijen do stepena koji ga čini sposobnim za život izvan majčinog tela. Sposobnost za opstanak izvan majčinog tela je okolnost zbog koje se fetus u smislu čl. 201 stav 1 ZOO izuzetno može upodobiti ljudskom biću pre rođenja i u prisustvu te okolnosti majci se može dosuditi naknada za duševni bol zbog gubitka nerođenog deteta. Prema dopunskom nalazu veštaka ginekologa dr SS od 01.11.2008. godine fetus je sposoban za vanmaterični život uz medicinsku, neonatološku pomoć posle 24. nedelje trudnoće (šest meseci). Tužilja je imala spontani traumatski pobačaj u trudnoći staroj 4,5 meseca. Iz nalaza i mišljenja veštaka proizlazi da zametak tada nije imao sposobnost da uz medicinsku pomoć opstane van tužiljinog tela. Osnovanost zahteva za ovaj vid štete zavisi od sposobnosti zametka za vanmaterični život, a ne od mehanizma po kojem se odvija pobačaj, kao što je pogrešno našao prvostepeni sud. Zbog toga se tužilji ne može dosuditi naknada za ovaj vid štete. Kad nema uslova da se naknada izuzetno dosudi majci, ona se ne može dosuditi ni njenom suprugu ili vanbračnom partneru i zbog toga je neosnovan i tužbeni zahtev tužioca Takova koji tvrdi da bi rođenjem postao otac deteta. Odluka o zahtevima tužilaca za naknadu štete za duševni bol usled smrti nerođenog deteta je doneta pogrešnom primenom materijalnog prava i zbog toga je preinačena odbijanjem tužbenih zahteva.

Tuženi JP „Direkcija za izgradnju“ Zaječar tvrdi da predmetna šteta nije nastala u vezi sa delatnošću ovog tuženika jer on nema obavezu da održava otvore na objektima kanalizacije i da nije korisnik predmetne šahte. Sud je o odgovornosti ovog tuženika odlučivao primenom čl. 50 Odluke o komunalnom uređenju na teritoriji Opštine Zaječar. Ovim propisom je predviđeno da se o održavanju otvora i ispravnosti zatvarača na njima staraju ona javna preduzeća koja ih koriste, pa kako nema dokaza da je tuženi korisnik šahte ili parcele na kojoj se ista nalazi, nema uslova da se navedena odredba Odluke primeni na ovog tuženika. Nisu ponuđeni dokazi na okolnost da je nedostatak poklopca na šahti posledica nekog propusta ili radnje ovog tuženika, a ni dokaz na okolnost da je tuženi po bilo kom osnovu imao obavezu da održava šahtu u ispravnom stanju. Zbog toga se u odnosu na ovog tuženika, obzirom na činjenično stanje utvrđeno u prvostepenom postupku ne mogu primeniti odredbe o odgovornosti za štetu iz čl. 158, 173, 174 ili 184 ZOO. Zbog toga je prvostepena presuda preinačena i tužbeni zahtev je u delu u kojem je traženo da se ovaj tuženik obaveže da tužilji Seleni Jovanović naknadi štetu solidarno sa tuženim JKP „Vodovod“ odbijen kao neosnovan.

Tužilac AA1 prema ishodu spora nema pravo na zahtevane parnične troškove, a tužilja AA iz istih razloga nema pravo na parnične troškove u odnosu na tuženog JP „Direkcija za izgradnju“ Zaječar. Tuženici nisu stavili zahteve za naknadu troškova. Tužilja je delimično uspela u sporu u odnosu na tuženog JKP „Vodovod“ i stoga ovaj tuženik po čl. 149 stav 2 ZPP ima obavezu da tužilji naknadi deo parničnih troškova srazmerno postignutom uspehu. Tužilji su dosuđeni troškovi uviđaja 1.600,00 dinara, troškovi veštačenja 8.285,00 dinara, troškovi zastupanja na 12 održanih ročišta po 4.000,00 dinara i na 5 neodržanih ročišta po 2.000,00 dinara, troškovi za sastav tužbe u iznosu od 3.000,00 dinara i sudska taksa na tužbu, presudu, žalbu protiv presude P 69/05 i rešenje Gž 2079/06, ukupno 46.500,00 dinara prema vrednosti usvojenog dela tužbenog zahteva, što daje zbir od 117.385,00 dinara.

Iz navedenih razloga na osnovu čl. 375, 380 tačka 4 i 161 stav 2 ZPP, je odlučeno kao u izreci presude.

PREDSEDNIK VEĆA-SUDIJA
Slađana Nakić-Momirović s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić