APELACIONI SUD - Pregled sudske prakse Apelacionog suda u Beogradu

12.07.2012.

Gž 11523/10

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Gž 11523/10
Dana 12.07.2012. godine
B E O G R A D

U IME NARODA

APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija Zorane Delibašić, predsednika veća, Gordane Todorović i Milice Aksentijević, članova veća, u parnici tužioca AA, koga zastupa AB, advokat, protiv tužene Republike Srbije-Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike, koju zastupa Republički javni pravobranilac sa sedištem u Beogradu, ul. Nemanjina br. 22-26, radi naknade štete, odlučujući o žalbama stranaka izjavljenim protiv presude Prvog opštinskog suda u Beogradu P.br.10359/08 od 14.07.2009. godine, u sednici veća održanoj dana 12.07.2012. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJAJU SE kao neosnovane žalbe stranka i POTVRĐUJE presuda Prvog opštinskog suda u Beogradu P.br.10359/08 od 14.07.2009. godine u drugom, trećem i sedmom stavu izreke.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog opštinskog suda u Beogradu P.br.10359/08 od 14.07.2009. godine prvim stavom izreke dozvoljeno je objektivno preinačenje tužbe. Drugim stavom izreke delimično je usvojen tužbeni zahtev i naloženo je tuženoj da tužiocu na ime neisplaćene porodične invalidnine i dopunske porodične invalidnine u periodu od 01.12.2004. godine do 30.11.2007. godine isplati ukupno iznos od 771.993,86 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 03.12.2007. godine kao dana podnošenja tužbe do isplate, kao i iznos od 29.289,13 dinara na ime porodične invalidnine i dopunske porodične invalidnine za mesec decembar 2007. godine sa zakonskom zateznom kamatom počev od 26.05.2009. godine i iznos od 34.098,51 dinar na ime porodične invalidnine i dopunske porodične invalidnine za mesec januar 2008. godine, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 26.05.2009. godine do isplate. Trećim stavom izreke odbijen je tužbeni zahtev tužioca u delu kojim je tražio da se naloži tuženoj da mu na svaki dospeli, a neisplaćeni iznos porodične invalidnine i dopunske porodične invalidnine plati zakonsku zateznu kamatu počev od 03.12.2007. godine do dospelosti. Četvrtim stavom izreke odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se naloži tuženoj da mu na ime neisplaćene porodične invalidnine i dopunske porodične invalidnine za period od 01.09.2003. godine do 30.11.2004. godine plati iznos od 199.051,51 dinar, sa zakonskom zateznom kamatom. Petim stavom izreke odbačena je tužba u delu zahteva kojim je tražio da se naloži tuženoj da tužiocu ubuduće na ime porodične i dopunske invalidnine plaća mesečno iznos od 45.000,00 dinara do 5. u mesecu za tekući mesec. Šestim stavom izreke odbijen je predlog tužioca za oslobađanje od plaćanja troškova sudskih taksi. Sedmim stavom izreke naloženo je tuženoj da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 207.600,00 dinara.

Blagovremeno izjavljenim žalbama stranke pobijaju prvostepenu presudu iz svih zakonom propisanih razloga iz čl. 360 stav 1 Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 125/04). Tužilac pobija prvostepenu presudu u trećem i sedmom stavu izreke, a tužena u drugom i sedmom stavu izreke.

Apelacioni sud je ispitao pobijanu presudu u okviru ovlašćenja iz čl. 372 ZPP u vezi sa čl. 506 stav 2 ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11) i ocenio da su žalbe neosnovane.

U sprovedenom prvostepenom postupku nisu počinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka iz čl. 361 stav 1 tačka 1, 2, 5, 7 i 9 ZPP na koje drugostepeni sud pazi po službenoj dužnosti.

Pobijana presuda sadrži potpune i jasne razloge o svim bitnim činjenicama koji ne protivreče sadržini dokaza u spisima, tako da se zakonitost i pravilnost presude sa sigurnošću mogu ispitati, pa ne stoje navodi žalbe o počinjenoj bitnoj povredi odredaba parničnog postupka iz čl. 361 stav 2 tačka 12 ZPP.

Činjenično stanje važno za donošenje odluke o osnovanosti tužbenog zahteva u postupku je potpuno i pravilno utvrđena izvedenim dokazima, koji su pravilno cenjeni zasebno, zajedno sa drugim dokazima i na osnovu rezultata celokupnog postupka, primenom člana 8 ZPP. Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužiocu je konačnim i pravnosnažnim rešenjem Odeljenja za društvene delatnosti Skupštine opštine Prizren br.580-6/2 od 14.10.1998. godine priznato pravo na porodičnu invalidninu počev od 01.08.1998. godine, pa ubuduće, dok za to postoje zakonski uslovi, u mesečnim iznosima čija visina je 60% od iznosa lične invalidnine vojnog invalida prve grupe. Tužiocu je redovno isplaćivana porodična invalidnina do 01.09.2003. godine. Veštačenjem preko veštaka finansijske struke utvrđeno je da je tužiocu na ime porodične invalidnine i dopunske porodične invalidnine trebalo isplatiti iznos od 2.068.866,00 dinara.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, a pošto je prigovor zastarelosti potraživanja tužene za period od 01.09.2003. godine do 30.11.2004. godine primenom čl. 379 u vezi sa čl. 372 stav 2 Zakona o obligacionim odnosima ocenio kao osnovan, pobijanom presudom, prvostepeni sud je primenom člana 172 ZOO delimično usvojio tužbeni zahtev kao u izreci pobijane presude u drugom stavu.

Na potpuno i pravilno utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo, odredbu člana 172 ZOO kada je pobijanom presudom delimično usvojio tužbeni zahtev. Za svoju odluku prvostepeni sud je dao potpune i jasne razloge koje prihvata i drugostepeni sud.

Navodima žalbe pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja i primene materijalnog prava ne dovodi se u sumnju.

Suprotno navodima žalbe tužene tužiocu je pravnosnažnim i izvršnim rešenjem priznato pravo na porodičnu invalidninu i dopunsku porodičnu invalidninu i ono proizvodi pravno dejstvo sve dok u propisanom upravnom postupku ne bude izmenjeno ili ukinuto. Pravo tužioca nije u međuvremenu ukinuto niti menjano nekim drugim rešenjem, a tužena je bez ikakvog zakonskog osnova obustavila isplatu porodične invalidnine i dopunske porodične invalidnine, čime je tužiocu prouzrokovala štetu koju je u smislu člana 172 ZOO dužna da nadoknadi.

Pravo na porodičnu invalidninu i dopunsku porodičnu invalidninu utvrđeno pravnosnažnim i izvršnim rešenjem nadležnog organa uprave je stečeno pravo, pa suprotno navodima žalbe regulisanje odnosa između Republike Srbije i privremene Međunarodne uprave na Kosovu i Metohiji po pitanju prava na isplatu penzija i drugih naknada iz penzijskog i invalidskog osiguranja ne predstavlja prethodno pitanje za donošenje odluke u ovoj parnici.

Osnov ovog spora u smislu člana 172 ZOO je naknada štete. Međutim, porodična invalidnina i dopunska porodična invalidnina su povremena potraživanja pa štetna radnja, suprotno navodima žalbe tužioca nije uticala na promenu pravne prirode ovih potraživanja. Stoga je, suprotno navodima žalbe tužilaca pravilan zaključak prvostepenog suda da u smislu člana 279 stav 3 ZOO na povremena potraživanja zakonska zatezna kamata teče od podnošenja tužbe do isplate, pa je drugim stavom izreke pobijane presude zahtev tužioca za isplatu zakonske zatezne kamate od padanja u docnju do dospelosti, pravilno odbijen kao neosnovan.

Na osnovu izloženog, a kako se ni ostalim žalbenim navodima stranaka pravilnost i zakonitost pobijane presude u ožalbenom delu ne dovodi u sumnju, Apelacioni sud je odbio kao neosnovane žalbe stranaka i potvrdio prvostepenu presudu, kao u izreci ove presude, primenom čl. 375 ZPP.

Potvrđena je i odluka o troškovima postupka jer je doneta pravilnom primenom čl. 149, 150, 158 i 159 ZPP, prema postignutom uspehu stranaka u sporu. Visina troškova pravilno je obračunata primenom Tarife o nagradama i naknadi troškova za rad advokata i Taksene tarife iz Zakona o sudskim taksama.

PREDSEDNIK VEĆA-SUDIJA
Zorana Delibašić, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić