APELACIONI SUD - Pregled sudske prakse Apelacionog suda u Beogradu

29.06.2011.

Gž 13743/10

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Gž 13743/10
Dana 15.09. 2010. godine
B E O G R A D

U IME NARODA

APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija Margite Stefanović, predsednika veća, Vesne Mitrović i Milice Popović-Đuričković, članova veća, u parnici tužilje mal. AA, čiji je zakonski zastupnik majka AA1, a koju zastupa punomoćnik AB, advokat, protiv tuženih Radio-televizije Srbije, sa sedištem u Beogradu, ul. Takovska br.10 i BB, radi naknade štete, vrednost predmeta spora 1.000.000,00 dinara, odlučujući o žalbama stranaka izjavljenim protiv presude Prvog opštinskog suda u Beogradu P.br. 2714/08 od 03.12.2009. godine, u nejavnoj sednici veća održanoj dana 15.09. 2010. godine, doneo je

P R E S U D U

POTVRĐUJE SE presuda Prvog opštinskog suda u Beogradu P.br. 2714/08 od 03.12.2009. godine, u stavovima prvom, drugom, trećem i petom izreke, kao i u delu stava četvrtog izreke za iznos od 500.000,00 dinara, sa pripadajućom kamatom, pa se žalbe mal. tužilje i tuženih u tom delu ODBIJAJU, kao NEOSNOVANE.

Ista presuda se u preostalom delu stava četvrtog izreke PREINAČUJE tako što se OBAVEZUJU tuženi Radio-televizija Srbije sa sedištem u Beogradu i BB, da mal. tužilji AA, na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog povrede časti i ugleda, solidarno isplate iznos od još 200.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 03.12.2009. godine do konačne isplate, sve u roku od 8 dana po prijemu pismenog otpravka presude.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog opštinskog suda u Beogradu P.br. 2714/08 od 03.12.2009. godine, stavom prvim izreke, odbija se prigovor stvarne nenadležnosti Prvog opštinskog suda u Beogradu za postupanje u ovoj pravnoj stvari, istaknut od strane tuženog Radio-televizije Srbije iz Beograda, kao neosnovan. Stavom drugim izreke delimično se usvaja tužbeni zahtev tužilje, pa se obavezuju tuženi Radio-televizija Srbije iz Beograda i BB, da tužilji mal. AA, koju zastupa zakonski zastupnik majka AA1, na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog povreda časti i ugleda, solidarno isplate iznos od 300.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 03.12.2009. godine do isplate, u roku od 8 dana od dana prijema pismenog otpravka presude. Stavom trećim izreke, obavezuju se tuženi Radio-televizija Srbije iz Beograda i BB, da o svom trošku objave presudu u celosti u terminu emitovane emisije, u roku od 8 dana od dana pravnosnažnosti presude. Stavom četvrtim izreke, odbija se tužbeni zahtev tužilje preko dosuđenog iznosa u stavu I izreke presude u delu kojim je tražila da se obavežu tuženi Radio-televizija Srbije iz Beograda i BB, da tužilji mal. AA, koju zastupa zakonski zastupnik majka AA1, na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog povrede časti i ugleda, solidarno isplate iznos od još 700.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 03.12.2009. godine do isplate, u roku od 8 dana od dana prijema pismenog otpravka presude, kao neosnovan. Stavom petim izreke obavezuju se tuženi da mal. tužilji solidarno isplate iznos od 164.500,00 dinara, na ime naknade troškova parničnog postupka, u roku od 8 dana od dana prijema pismenog otpravka presude.

Protiv ove presude stranke su blagovremeno izjavile žalbe, i to tužilja, pobijajući istu u stavu četvrtom izreke, i tuženi, pobijajući istu u stavu prvom, drugom, trećem i petom izreke, svi iz svih zakonskih razloga zbog kojih se presuda može pobijati.

Mal. tužilja je podnela odgovor na žalbu tuženih.

Apelacioni sud je posebno cenio blagovremenost izjavljene žalbe mal. tužilje, s obzirom da se na ovoj žalbi nalaze dva pečata Višeg suda u Beogradu, sa dva različita datuma i to 14.01.2010. godine i 26.03.2010. godine. Iz dopisa Prvog osnovnog suda u Beogradu od 24.03.2010. godine, koji je primljen u Viši sud u Beogradu 26.03.2010. godine, proizlazi da se ovim dopisom šalje žalba od 14.01.2010. godine, na kojoj se nalazi prijemni pečat Višeg suda u Beogradu, a koja je vraćena Prvom osnovnom sudu u Beogradu dana 18.03.2010. godine, s obzirom da je predmet na koji se žalba odnosi, P.br. 2714/2008, prosleđen Višem sudu u Beogradu, kao nadležnom, dana 25.01.2010. godine. Takođe, u dostavnoj naredbi prvostepenog sudije od 18.06.2010. godine, konstatovano je da je žalba od 14.01.2010. godine blagovremena i da istu treba dostaviti na odgovor tuženima. Iz urgencije punomoćnika mal. tužilje proizlazi da je protiv presude Prvog opštinskog suda u Beogradu P.br. 2714/2008 od 03.12.2009. godine, izjavio žalbu 14.01.2010. godine. Iz svega navedenog proizlazi zaključak da je žalba mal. tužilje izjavljena blagovremeno, 14.01.2010.godine (punomoćnik mal. tužilje je pobijanu presudu primio 11.01.2010. godine), a da je na prvoj strani žalbe stavljen pečat Višeg suda u Beogradu sa datumom 26.03.2010. godine, kao dokaz da je tog dana navedena žalba stigla u Viši sud u Beogradu uz dopis Prvog osnovnog suda u Beogradu od 24.03.2010. godine.

Apelacioni sud je ispitao pobijanu presudu u granicama ovlašćenja iz člana 372. Zakona o parničnom postupku, pa je ocenio da žalba tuženih nije osnovana, a da je žalba mal. tužilje delimično osnovana.

U prvostepenom postupku nisu učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 1, 2, 5, 7. i 9. Zakona o parničnom postupku, na koje drugostepeni sud pazi po službenoj dužnosti. Pobijana presuda nema nedostataka zbog kojih se ne može ispitati, pa nije zahvaćena ni bitnom povredom odredaba parničnog postupka iz tačke 12. navedenog člana i stava, na koju se u žalbama posebno ukazuje. Izreka presude je razumljiva, ne protivreči sama sebi ili razlozima presude, a u presudi je navedeno dovoljno razloga o bitnim činjenicama, koji su jasni i neprotivrečni.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, dana _. godine, emitovana je emisija Radio-televizije Srbije „_“, i to na prvom programu u 22,00 sata. Autor ove emisije je tužena BB, a emisija je obrađivala temu maloletničke prostitucije. U 33. minutu u 30. sekundi, tema je lokalizovana na grad _, kada se na snimku pojavio natpis „Noć između ponedeljka i utorka negde oko 23,00 časova“, a u pozadini se čuje glas „krenuli smo u potragu“. Dalje se emituje audio zapis razgovora između mal. tužilje i drugotužene, pošto ovaj razgovor nije sniman video kamerom. U tom razgovoru drugotužena je postavljala pitanja mal. tužilji u vezi škole u koju ide i u vezi posete mal. tužilje kafiću u kome je razgovor obavljen, kao i u vezi mesta gde mal. tužilja još izlazi, pri čemu je mal. tužilja navela kafić „_“, gde ostaje do otprilike 02,00 sata. Uz ovaj audio zapis na ekranu se pojavljuje propratni tekst „priča sa petnaestogodišnjom devojčicom u jednoj _ kafani negde pre ponoći“. U toku razgovora mal. tužilja je odgovorila na telefonski poziv, u kom trenutku se u pozadini čuje glas „stiže prva ponuda“, a zatim se na ekranu, u trenutku kada mal. tužilja govori „Da..mmmm.. ne, ne, a, ne, ne“ pojavljuje propratni tekst „prvu ponudu za to veče odbija“ i čuje se mal. tužilja koja govori „imam dečka, pa zato, da“. Dalje se na snimku pojavljuje devojka u hodu, u jakni sa kapuljačom i krznom i sa cigaretom u ruci, pri čemu se lik devojke ne vidi u potpunosti, a u vreme gledanja snimka mal. tužilja izjavljuje i čini nespornim da je to ona, da je svoj lik prepoznala u trenutku kada povlači dim cigarete. Tada na snimku drugotužena izjavljuje „ovu petnaestogodišnju devojčicu kasnije srećemo u drugoj kafani-pola sata kasnije“. Nakon toga se na snimku pojavljuje ženska osoba snimljena otpozadi, koja ima dugu kosu i drži mušku osobu ispod leve ruke, s tim što se u pozadini čuje komentar drugotužene „sada već ima pratnju“. Ovu osobu je svedok SS, policajac Policijske uprave _, od koga je drugotužena tražila informacije o postojanju maloletničke prostitucije u _, prepoznao kao mal. tužilju, a i mal. tužilja se prepoznala u trenutku kada se popela na stepenice i ušla u kafić „_“. Ispred lika je zaštitna maska koja zahvata deo lika devojke i prednji gornji deo devojke do struka, sa ciljem da se otklone mogućnosti prepoznavanja snimljenih lica. Dalje se na snimku čuje glas drugotužene koja izjavljuje da su taksisti lica koja najbolje znaju šta se dešava u gradu, da su neretko i posrednici, a tada iz kafića izlazi ženska osoba kojoj je lik zaštićen svetlosnim belim krugom. U pozadini na stepeništu stoji još jedna osoba, koju je svedok SS prepoznao kao tužilju, a tužilja se prepoznala na osnovu garderobe-suknje i čizmica koje ima i koje je uočila na snimku u trenutku kada je ulazila u lokal. Na snimku se dalje vidi ženska osoba koja se vraća u kafić, zastaje na stepeništu i priča sa osobom koja je naslonjena na gelender, pri čemu se ne vide lica ni jedne, ni druge osobe, a na snimku je označeno „oko 24,00 časa“, s tim što se na ekranu pojavljuje natpis „prvi naš pokušaj ugovaranja sastanka preko posrednika ili makroa ove devojčice, za šta se dotični izdaje“, dok se u pozadini vidi ženska osoba za koju drugotužena izjavljuje da je to ona i da je razgovarala sa jednom muškom osobom koja ih je pustila u kafić „_“ i koja je rekla da poznaje devojčicu i da kontaktira sa njom i kontroliše njeno ponašanje. U pozadini se čuje muški glas „mama, tata nemaju kinte, keša, deca bi da žive normalno“ i glas drugotužene „ a ide u krevet za 1.000,00 dinara“, te se emituje slika na kojoj se samo u magli pojavljuje ženska osoba u mini suknji i čizmama, pri čemu toj osobi lik nije prepoznatljiv, ali se radi o istoj osobi koju je svedok SS prepoznao kao tužilju i za koju je mal. tužilja izjavila da je to upravo ona.

Prilikom razgovora sa mal. tužiljom, kome je bila prisutna i njena drugarica, drugotužena i još dvojica njenih kolega se nisu predstavili kao novinari, već kao lica koja rade na _ u _, te da ih zanima mesto na kome u _ mogu da se provedu. Sve vreme razgovora sa mal. tužiljom drugotužena je bila ozvučena, a da pri tome mal. tužilja to nije znala, niti je imala razloga za bilo kakvu sumnju da se taj razgovor snima. Takođe, mal. tužilja nije znala ni da je snimana video kamerom u trenutku ulaska u kafić „_“ i boravka u tom kafiću. U vreme prikazivanja emisije mal. tužilja je imala 15 godina, a rođena je _. godine.

Nakon emitovanja ove emisije mal. tužilja je od strane lica iz svog okruženja obaveštena o toj emisiji, da bi nakon toga pogledala snimak emisije preko interneta. Mal. tužilja je zbog emitovanja ove emisije bila izložena neprijatnim pitanjima, podozrenju okoline, počela je da prima telefonske pozive sa nepristojnim ponudama, osudama i podrugivanjem od strane nepoznatih ljudi koji su joj nudili novac u zamenu za seksualne usluge. Ona posle toga nije izlazila iz kuće, izbegavala je kontakte sa ljudima, nije išla u školu određeno vreme, a zbog doživljenog stresa se obratila neuropsihijatru. U vezi sa emitovanjem ove emisije, mal. tužilja je podnela predstavku protiv n.n. lica MUP-u Republike Srbije-Policijskoj upravi _, dana 13.08.2008. godine, a u vezi sa ovim događajem, tužilja je i saslušana u Policijskoj upravi u _, o čemu je sačinjena službena beleška o obaveštenju primljenom od građana pod brojem Ku. 26-S-23/07 dana 02.11.2007. godine. Inače, od strane Policijske uprave _ od 1992. godine je evidentirano nekoliko slučajeva bavljenja prostitucijom, ali ne i slučajevi maloletničke prostitucije, na šta je posebno ukazao drugotuženoj svedok SS u razgovoru koji je prethodio snimanju dela emisije u _. Nikada od strane službenih lica ove uprave nije postojala sumnja da je mal. tužilja uključena u lanac maloletne prostitucije, a nakon razgovora sa mal. tužiljom, izvršena je provera njenog ponašanja i utvrđeno da nema nikakve sumnje da se mal. tužilja ikada bavila maloletnom prostitucijom.

Na ovako pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje, prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo donoseći pobijanu presudu u pogledu osnova odgovornosti tuženih za štetu koju je mal. tužilja pretrpela.

Pravilno je prvostepeni sud zaključio da su tuženi u emisiji „_“ u javnosti kreirali sliku o moralnim kvalitetima ličnosti mal. tužilje i na taj način izvrgli ruglu njenu ličnost, pošto su privatni život mal. tužilje u vidu zapisa njenog lika i glasa, objavili u negativnom kontekstu, bez pristanka mal. tužilje ili lica koje je u njeno ime ovlašćeno da takav pristanak da, a mal. tužilja i svi oni koji su je poznavali, pri emitovanju zapisa njenog glasa i lika prepoznali su mal. tužilju i zaključili da su to njen glas i lik. Prilikom audio i video snimanja mal. tužilje, kao i prilikom montiranja pomenute emisije, drugotužena nije sa pažnjom primerenom okolnostima proverila i utvrdila istinitost i potpunost informacije koju je kao problem društvene zajednice plasirala u javnost, koristeći pri tome, u negativnom kontekstu, snimljeni glas i lik mal. tužilje, što znači da nije ispoštovala obavezu novinarske pažnje iz člana 3. stav 1. Zakona o javnom informisanju („Sl. glasnik RS“ br. 43/2002, 61/2005 i 71/2009). Zato mal. tužilja ima pravo na naknadu nematerijalne štete u smislu člana 79. Zakona o javnom informisanju, jer se na nju odnosi neistinita i nepotpuna informacija, a tuženi su solidarno odgovorni za štetu koju je mal. tužilja pretrpela u smislu članova 80. stav 1. i 83. istog Zakona, jer da se pre montiranja i emitovanja emisije „_“ postupalo sa pažnjom primerenom okolnostima, mal. tužilja ne bi bila prikazana u negativnom kontekstu, kao lice koje se bavi maloletničkom prostitucijom i ne bi pretrpela neprijatnosti posle prikazivanja ove emisije. Drugotužena takođe nije proverila, pažnjom primerenom okolnostima, navodnu izjavu vlasnika kafića „_“ koja se odnosi na mal. tužilju, a u vezi njenog ponašanja i stalnog posećivanja kafana. Pri tome, tuženi nisu dostavili nijedan dokaz o tome da se mal. tužilja zaista bavi maloletničkom prostitucijom, a činjenica da drugotužena nije imala nameru da javnom mnjenju sugeriše pogrešan zaključak nepovoljan po tužilju, već da je za nju mal. tužilja samo bila „devojčica u riziku“, ne oslobađaju tužene odgovornosti za štetu koju je mal. tužilja pretrpela.

Pravo na čast i ugled je pravo na poštovanje ljudske časti i zasluženog stečenog ugleda lica. Pravo na ugled štiti od stvaranja pogrešne predstave o licu koje narušava njegovo dobro ime. Da bi postojala povreda prava na čast i ugled, informacija treba da poseduje lezionu sposobnost, treba da postoji prepoznatljivost subjekta informacije, lična pogođenost subjekta informacije i neproporcionalnost informacije. Neistinitost je ključno svojstvo informacije kada je reč o povredi prava na čast i ugled, jer samo neistinita informacija može da predstavlja klevetu kao povredu prava na čast i ugled. Sa neistinitom informacijom se izjednačava i nepotpuna informacija. Samo činjenični iskaz, ali i činjenični iskaz kao deo mešovitog suda-kombinovan sa vrednosnim sudom, mogu da budu neistiniti. Činjenični iskaz je onaj za čiju proveru istinitosti postoji objektivno merilo. Pravne posledice objavljivanja informacija, pa i naknada štete, mogu se izreći samo ako je informacija koja predstavlja činjenični iskaz neistinita, odnosno ako nije dokazano istinita. Ako je informacija takva da dovodi u pitanje nečiju čast i ugled, tada nema obaveze subjekta informacije da dokazuje neistinitost te informacije o sebi, nego je na onome ko informaciju objavi teret dokazivanja da je ona istinita. Sadržina dužnosti novinarske pažnje je da novinar mora svaku informaciju namenjenu objavljivanju, da pre objavljivanja ispita u pogledu njene istinitosti i to sa pažnjom primerenom okolnostima. Propisivanje ove dužnosti služi, s jedne strane, zaštiti javnosti od neistinitih informacija, a s druge strane, zaštiti ličnosti na koju se informacija odnosi i čija bi prava i interesi mogli biti povređeni objavljivanjem neistinite informacije. Novinar će ispuniti dužnost novinarske pažnje kada ima dovoljno osnova da informaciju smatra istinitom, što se ne presuđuje subjektivno, već je reč o objektivnoj podesnosti da se izazove ubeđenje o istinitosti. Ovo je standard čije se zadovoljenje u svakom konkretnom slučaju procenjuje s obzirom na okolnosti slučaja. Posledice propisivanja dužnosti novinarske pažnje se sastoje u zabrani novinaru da objavljuje informacije čije je neistinitosti svestan, kao i da informacije ne objavljuje lakomisleno bez prethodne provere sa dužnom pažnjom. Pažnja koju novinar duguje u proveri informacija jeste pažnja koja u novinarskoj struci odgovara prilikama datog slučaja. Njeno poštovanje ne podrazumeva uvek preduzimanje istih radnji, niti isti obim provere, jer ne važi isti standard u slučaju dnevne štampe i za objavljivanje u nekom mesečniku, u slučaju aktuelnog događaja i za pisanje o nekoj stvari koja nije u žiži javnosti, tema dana, u slučaju preuzimanja informacija od neke novinske agencije od ugleda i za prenošenje iz masmedija poznatog po objavljivanju izmišljenih i neistinitih informacija i sl. Novinarska pažnja se utvrđuje s obzirom na vrstu informacije i vrstu medija u kome se objavljuje, domet medija i posebnosti situacije u kojima deluju novinari, uslove rada, naročito vremensku stisku. Što je lakše bilo prethodno proveriti informaciju, to je grublje ogrešenje ako se to nije učinilo i obrnuto, što su bile veće teškoće na putu prethodne provere, to je manje ogrešenje ako je ona izostala. Povrede ličnih dobara, izvršene putem masmedija, spadaju u načelu među teže od istovetnih povreda izvršenih na drugi način. Što je teža povreda prava ili interesa koju bi objavljivanje informacija moglo izazvati ako je ona neistinita, to se traži veća pažnja pri njenoj prethodnoj proveri. Odgovorni urednik ne sme objaviti informaciju bez imalo dokaza u pogledu njene istinitosti ili potpunosti, te ako nema oslonac za zaključak o istinitosti informacije, ne postoji ni opravdani interes da se ona objavi. S obzirom da je za sticanje uverenja o istinitosti informacije često dragoceno čuti i onoga na koga se informacija odnosi, načelo audiatur et altera pars potvrđuje svoju vrednost i u kontekstu dužnosti novinarske pažnje.

U konkretnom slučaju tuženi nisu dokazali istinitost objavljenih informacija u smislu prikazivanja mal. tužilje u negativnom kontekstu kao lica koje se bavi maloletničkom prostitucijom. Takođe, nisu dokazali istinitost tvrdnji da je mal. tužilja problematičnog ponašanja, poznata u _ kao takva, da je stalno po kafanama i da je zbog toga model devojčice u riziku. Na ovo posebno ukazuje iskaz saslušanog svedok SS, koji je pre snimanja emisije razgovarao sa drugotuženom i rekao joj da po saznanjima policije u tom trenutku nije bilo maloletničke prostitucije u _. Ovaj svedok u tom razgovoru nije posebno označio ni mal. tužilju, niti bilo koje drugo lice koje se bavi maloletničkom prostitucijom, a drugotužena nije postupila po zahtevu ovog svedoka koji je tražio autorizaciju emisije. Prema tome, drugotužena nije na primeren način ispoštovala dužnost novinarske pažnje, od mal. tužilje, odnosno lica koje je njen zakonski zastupnik, pre emitovanja sporne emisije, nije traženo izjašnjenje o spornim činjenicama, a mal. tužilja nije znala da je razgovor sa drugotuženom snimljen, kao i da je bila snimana video kamerom ispred i u kafiću „_“. Ovo posebno imajući u vidu da je tužilja u vreme snimanja i emitovanja emisije imala 15 godina, te da je u tom smislu trebalo ispoštovati i član 41. Zakona o javnom informisanju kojim je propisano da se radi zaštite prava maloletnika u javnim glasilima mora posebno voditi računa da sadržaj javnog glasila i način distribucije ne naškode moralnom, intelektualnom, emotivnom i socijalnom razvoju maloletnika, kao i da se maloletnik ne sme učiniti prepoznatljivim u informaciji koja je podesna da povredi njegovo pravo ili interes. Postupanje tuženih je u direktnoj suprotnosti sa navedenom zakonskom odredbom, pa je mal. tužilja zbog svega navedenog trpela duševne bolove zbog povrede ugleda, časti i dostojanstva koji su takvog intenziteta i trajanja da opravdaju dosuđivanje naknade nematerijalne štete.

Međutim, odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, prvostepeni sud nije u dovoljnoj meri vodio računa o značaju povređenog dobra i cilju kome služi ta naknada. Prema oceni Apelacionog suda, dosuđeni iznos od 300.000,00 dinara ne može tužilji da pruži odgovarajuću satisfakciju zbog pretrpljenih duševnih bolova. Ovo posebno imajući u vidu težinu posledica emitovanja navedene emisije i prikazivanja mal. tužilje u negativnom kontekstu, a što je, imajući u vidu tužiljinu starosnu dob, očigledno imalo negativnog uticaja na njen moralni, intelektualni, emotivni i socijalni razvoj. Apelacioni sud smatra da mal. tužilji može da se pruži odgovarajuća satisfakcija zbog pretrpljenih duševnih bolova, dosuđivanjem ukupnog iznosa od 500.000,00 dinara, a visina ove naknade ne pogoduje težnjama koje nisu spojive sa prirodom i društvenom svrhom naknade nematerijalne štete. U tom smislu, pobijana presuda je potvrđena u stavu drugom izreke i žalba tuženih odbijena, a preinačena u stavu četvrtom izreke i žalba tužilje delimično usvojena, tako što je dosuđen iznos od još 200.000,00 dinara.

Pravilno je prvostepeni sud odbio prigovor stvarne nenadležnosti Prvog opštinskog suda u Beogradu, imajući u vidu da je odredbama Zakona o javnom informisanju propisana nadležnost Okružnog suda na čijem se području nalazi sedište osnivača javnog glasila, u vreme podnošenja tužbe, samo u slučaju iz člana 46. stav 3. Zakona o javnom informisanju, a u konkretnom slučaju se radi o tužbi za naknadu nematerijalne štete zbog povrede časti i ugleda iz člana 79. Zakona o javnom informisanju. Takođe, pravilno je prvostepeni sud obavezao tužene da o svom trošku objave presudu u celosti u terminu emitovane emisije, u smislu člana 90. Zakona o javnom informisanju i člana 199. Zakona o obligacionim odnosima. Zato je pobijana presuda potvrđena i u stavovima prvom i trećem izreke, a žalba tuženih i u tom delu odbijena, kao neosnovana.

Na pravilnost pobijane presude u odnosu na odgovornost tuženih ne utiču navodi njihove žalbe kojima se ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, a u smislu da je drugotužena verno prenela ono što je videla i snimila na terenu, a iz već navedenih razloga. Mal. tužilja je dokazala svoje tvrdnje da je posle emisije uznemiravana porukama nepristojne sadržine, a što proizlazi iz iskaza svedoka SS, kao i iz službenih beleški i zapisnika Policijske uprave _, pa su navodi žalbe u tom smislu neosnovani. Takođe, na pravilnost presude ne utiču ni navodi žalbe kojima se ukazuje na ocenu iskaza svedoka i stranaka, s obzirom da je prvostepeni sud ove iskaze ocenio u smislu člana 8. Zakona o parničnom postupku, za svoju ocenu da je dovoljne i jasne razloge, a slobodno sudijsko uverenje se žalbom ne može pobijati.

Na pravilnost pobijane presude ne utiču ni navodi žalbe tuženih kojima se ukazuje na posledice koje bi objavljivanje ove presude, u smislu pominjanja imena mal. tužilje imale na tužilju. Imajući u vidu negativne posledice prikazivanja mal. tužilje u emisiji „_“, iz koje je svaki prosečan gledalac mogao da zaključi da je mal. tužilja lice koje se bavi maloletničkom prostitucijom, ponovni osvrt na navedenu emisiju i u tom kontekstu pominjanje imena mal. tužilje objavljivanjem ove presude, imaće pozitivne posledice po mal. tužilju, jer će se u javnom mnjenju otkloniti svaka sumnja u moralne kvalitete tužiljine ličnosti, što će, pored dosuđene novčane naknade, ublažiti bol koji mal. tužilja trpi. Navodi žalbe koji se odnose na onemogućavanje istraživačkog novinarstva u smislu otkrivanja i žigosanja društvenih problema i patologije ne utiču na drugačiju odluku u ovoj pravnoj stvari. Prilikom otkrivanja i žigosanja negativnih pojava u društvu novinar treba da vodi računa o zabrani objavljivanja informacija u javnom interesu koja obuhvata, između ostalog, i zaštitu maloletnika. U tom smislu sadržaj masmedija i način distribucije ne smeju biti takvi da mogu da naškode moralnom, intelektualnom, emotivnom ili socijalnom razvoju maloletnika. Ako je informacija podesna da povredi pravo ili interes maloletnika, mora se tako objaviti da maloletnik ne može da bude identifikovan. U konkretnom slučaju tuženi nisu ispoštovali pravilo zaštite maloletnika u smislu zabrane u javnom interesu, jer je u prikazanoj emisiji mal. tužilja identifikovana od strane lica koja je poznaju, zbog čega je imala već navedene neprijatnosti, a tuženi nisu vodili računa da na podesan način mal. tužilju učine neprepoznatljivom.

Mal. tužilja je u sporu uspela za iznos od 500.000,00 dinara, pa je pravilna i odluka o troškovima postupka, doneta u smislu članova 149. i 150. Zakona o parničnom postupku, pri čemu je pravilno primenjena Advokatska i Taksena tarifa. Zato je pobijana presuda potvrđena i u stavu petom izreke.

Iz navedenih razloga odlučeno je kao u izreci presude, a u smislu članova 375. i 380. stav 1. tačka 4. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija
Margita Stefanović, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić