APELACIONI SUD - Pregled sudske prakse Apelacionog suda u Beogradu

14.04.2011.

Gž 13795/10

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Gž 13795/10
13.04.2011.godine
B E O G R A D

U IME NARODA

APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija: Zorice Jašarević, predsednika veća, Vesne Matković i Branislava Bosiljkovića, članova veća, u parnici tužilaca AA i AA1, koje obe zastupa punomoćnik AB, advokat, protiv tuženog DDOR “Novi Sad” ADO iz Novog Sada, ul.Mihajla Pupina br.8, radi naknade štete, odlučujući o žalbi tuženog izjavljenoj protiv presude Drugog osnovnog suda u Beogradu – Sudske jedinice u Obrenovcu P.br.565/10 od 09.juna 2010.godine, u sednici veća održanoj dana 13.04.2011.godine, doneo je

P R E S U D U

PREINAČUJE SE presuda Drugog osnovnog suda u Beogradu – Sudske jedinice u Obrenovcu P.br.565/10 od 09.juna 2010.godine u stavu jedan izreke, tako što se odbija kao neosnovan tužbeni zahtev tužilaca AA i AA1 obe iz _ kojim su tražile da se obaveže tuženi DDOR "Novi Sad" ADO iz Novog Sada na isplatu naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog smrti supruga pok. PP iznos od 450.000,00 dinara tužilji AA, a tužilji AA1 na ime naknade nematerijalne štete zbog smrti oca pok. PP iznos od 450.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na ove iznose od 09.06.2010.godine, kao dana donošenja presude pa do isplate, a sve u roku od 15 dana od dana prijema pismenog otpravka presude.

PREINAČUJE SE presuda Drugog osnovnog suda u Beogradu – Sudske jedinice u Obrenovcu P.br.565/10 od 09.juna 2010.godine u stavu drugom izreke, tako da svaka stranka snosi svoje troškove.

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev tužilaca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu – Sudske jedinice u Obrenovcu P.br.565/10 od 09.juna 2010.godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilaca pa je obavezan tuženi da isplati tužilji AA na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog smrti supruga pok. PP iznos od 450.000,00 dinara, tužilji AA1 na ime naknade nematerijalne štete zbog smrti oca pok. PP iznos od 450.000,00 dinara sve sa zakonskom zateznom kamatom počev od 09.06.2010.godine kao dana donošenja presude pa do isplate, sve u roku od 15 dana od dana prijema pismenog otpravka presude, dok je stavom drugim izreke obavezan tuženi da isplati tužiljama iznos od 94.560,00 dinara na ime troškova parničnog postupka u roku od 15 dana od dana prijema pismenog otpravka presude.

Protiv navedene presude, tuženi je blagovremeno izjavio žalbu i to iz svih zakonskih razloga.

Tužilje su dale odgovor na žalbu.

Ispitujući pravilnost pobijane presude, u smislu člana 372 ZPP-a, drugostepeni sud je našao da je žalba osnovana.

U sprovedenom postupku nisu učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361 stav 2 tačke 1, 2, 5, 7 i 9 ZPP-a na koje Apelacioni sud, kao drugostepeni, pazi po službenoj dužnosti, ali je prvostepeni sud na potpuno i pravilno utvrđeno činjenično stanje, pogrešno primenio materijalno pravo, a na pravilnu primenu materijalnog prava, drugostepeni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, dana 12.07.2001.godine se dogodila saobraćajna nezgoda u Obrenovcu u kojoj su učestvovali teretno vozilo marke FAP _ registarske oznake BG aa, s jedne strane kojim je upravljao vozač VV i bicikl sa motorom marke “Tomos” APN-4 kojim je upravljao GG, teretno vozilo BG aa vlasništvo AD "DD iz Obrenovca je u vreme nezgode bilo osigurano kod tuženog od autoodgovornosti. U nezgodi je poginuo PP koji se prevozio na biciklu sa motorom kao treće lice, kome je tužilja AA supruga, a tužilja AA1 kćerka, koje su živele u zajedničkom domaćinstvu sa pokojnim PP u vreme nezgode. Pravnosnažnom presudom Opštinskog suda u Obrenovcu K.br.452/05 od 11.09.2006.godine, koja je pravnosnažna 13.11.2007.godine, vozač teretnog vozila VV oslobođen je od optužbe, da je skrivio predmetnu saobraćajnu nezgodu, u kojoj je poginuo suprug, odnosno otac tužilja.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je zaključio da je tuženi odgovoran za štetu po principu objektivne odgovornosti kao vlasnik opasne stvari a shodno odredbi člana 174 i 178 stav 4 Zakona o obligacionim odnosima te da tuženi kao osiguravač odgovara solidarno sa vlasnikom vozila za štetu koju pretrpi treće lice u sudaru motornih vozila bez obzira na krivicu njegovog osiguranika kao vlasnika opasne stvari a shodno odredbi člana 940 i 941 Zakona o obligacionim odnosima. Po nalaženju tog suda, istaknuti prigovor zastarelosti potraživanja nije osnovan jer se početak roka zastarelosti naknade štete iz člana 376 stav 1 Zakona o obligacionim odnosima u konkretnom slučaju ima računati od dana 13.11.2007.godine kao dana pravnosnažnosti presude toga suda K.br.452/05 od 11.09.2006.godine, te da s obzirom da su tužioci u navedenom krivičnom postupku učestvovali kao oštećeni sa svojim zahtevom te da je pokretanjem navedenog krivičnog postupka prekinut rok zastarelosti potraživanja naknade štete a s obzirom da je u predmetnoj pravnoj stvari tužba podneta 24.03.2010.godine po oceni tog suda nije istekao rok zastarelosti potraživanja naknade štete. Zbog toga je sa pozivom na odredbu člana 200 i 201 istog zakona, prvostepeni sud usvojio tužbeni zahtevi odlučio kao u stavu jedan izreke pobijane presude.

Ovakva odluka, po nalaženju drugostepenog suda nije pravilna, a iz razloga što je prvostepeni sud na pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje pogrešno primenio materijalno pravo, a na pravilnu primenu materijalnog prava drugostepeni sud pazi po službenoj dužnosti, a na pogrešnu primenu materijalnog prava se osnovano ukazuje i izjavljenom žalbom.

Naime, u konkretnom slučaju ovde tužilje kao oštećene učestvovale su u krivičnom postupku koji je okončan pravnosnažnom presudom K.br.452/05 od 11.09.2006.godine kojom je štetnik oslobođen od optužbe. Odredbom člana 388 Zakona o obligacionim odnosima određeno je da se zastarevanje prekida podizanjem tužbe i svakom drugom poveriočevom radnjom preduzetom protiv dužnika pred sudom ili drugim nadležnim organom, u cilju utvrđivanja, obezbeđenja ili ostvarenja potraživanja. Ukoliko su tužilje podnele imovinsko-pravni zahtev u krivičnom postupku, to je došlo do prekida zastarevanja njihovog zahteva za naknadu štete, bez obzira na ishod krivičnog postupka, pod uslovom da su tužilje, kao oštećene u roku od tri meseca od pravnosnažnosti odluke krivičnog suda pokrenule parnicu za naknadu štete. Ovo se zasniva na odredbi člana 206 stav 3 Zakonika o krivičnom postupku koji se primenjivao u vreme vođenja krivičnog postupka, a kako je odredbom člana 390 stav 1 Zakona o obligacionim odnosima određeno da ako je tužba protiv dužnika odbačena zbog nenadležnosti suda ili kog drugog uzroka koji se ne tiče suštine stvari, pa poverilac podigne ponovo tužbu u roku od tri meseca od dana pravnosnažnosti odluke o odbacivanju tužbe, smatra se da je zastarevanje prekinuto prvom tužbom, to kako je presuda K.br.452/05 od 11.09.2006.godine postala pravnosnažna dana 13.11.2007.godine, a tužba u ovoj pravnoj stvari je podneta dana 24.03.2010.godine to je dakle zahtev tužilja za naknadu štete zastareo s obzirom da je tužba podneta po isteku roka od tri meseca od pravnosnažnosti navedene presude, što znači da nije došlo do prekida zastarelosti. Naime, odredbom člana 376 stav 1 citiranog ZOO, određeno je da potraživanje naknade prouzrokovane štete zastareva za tri godine od kada je oštećenik doznao za štetu i za lice koje je štetu učinilo, a stavom 2, da u svakom slučaju ovo potraživanje zastareva za pet godina, od kad je šteta nastala. Kako nije došlo do prekida zastarelosti, kako je napred obrazloženo, a tužilje su nematerijalnu štetu u vidu duševnih bolova zbog smrti supruga, odnosno oca, pretrpele momentom smrti pok.PP, dana 18.07.2001.godine, to je istekao i subjektivni i objektivni rok, u kome su mogle tražiti naknadu štete. Pri tome je za napomenuti, da su tužilje bile ovlašćene da ovakvu tužbu podnesu, shodno odredbi člana 178 stav 4 ZOO, ne čekajući ishod krivičnog postupka, obzirom da je sada pok.PP bio treće lice u nastaloj saobraćajnoj nezgodi-suvozač.

Sa svega navedenog, na osnovu člana 380 stav 1 tačka 4 ZPP-a, odlučeno je kao u stavu jedan izreke.

Zbog preinačenja prvostepene presude u pogledu odluke o glavnoj stvari morala je biti preinačena i odluka o troškovima postupka sadržana u stavu dva izreke pobijane presude, zato što pravo na naknadu parničnih troškova ima samo stranka koja je uspela u sporu, a troškovi nisu dosuđeni tuženoj, jer ih nije opredelila, a što je bila dužna shodno odredbi člana 159 stav 2 ZPP-a, zbog čega je na osnovu člana 387 tačka 3 ZPP-a, odlučeno je kao u stavu dva izreke.

Na osnovu odredbe člana 161 ZPP-a odbijen je zahtev tužilja za naknadu troškova drugostepenog postupka, jer isti nisu bili nužni i neophodni, pa je odlučeno kao u stavu tri izreke.

Predsednik veća-sudija,
Zorica Jašarević s.r.

Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Svetlana Antić