APELACIONI SUD - Pregled sudske prakse Apelacionog suda u Beogradu

28.10.2010.

Gž 3682/10

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Gž 3682/10
Dana 28.10.2010. godine
B E O G R A D

U IME NARODA

APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija Tamare Uzelac – Đurović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Sanje Lekić, članova veća, u parnici tužioca AA, čiji je punomoćnik AB, advokat, protiv tuženog BB, čiji su punomoćnici BA, advokat, i BA1, advokat, radi uznemiravanja prava svojine i naknade štete, odlučujući o žalbi tužioca izjavljenoj protiv presude Opštinskog suda u Smederevskoj Palanci P.br.574/05 od 30.09.2008.godine, u sednici veća održanoj dana 28.10.2010.godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana žalba tužioca i POTVRĐUJE presuda Opštinskog suda u Smederevskoj Palanci P.br. 574/05 od 30.09.2008.godine.

O b r a z l o ž e nj e

Pobijanom presudom odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilac AA tražio da tuženi BB prestane sa uznemiravanjem tužioca, kao vlasnika poslovno – stambenog objekata aa, na taj način što će ukloniti zidove kojima je ograđen prozor prostorije koja se označava kao dnevni boravak tužioca, a koji prozor se nalazi na prvom spratu, na zidu koji se graniči sa objektom tuženika u aa1 i obustaviti izgradnju betonske ploče na drugoj etaži istog objekta, a ukoliko ovu betonsku ploču sagradi pre izvršnosti presude, da istu sruši, a da sa gradnjom istog objekta može nastaviti nakon izmene tehničkog rešenja, na način koji će omogućiti da do prozora na dnevnom boravku tužiočeve kuće dopire uobičajena količina sunčeve svetlosti predviđena građevinskim standardima (stav prvi izreke). Odbijen je kao neosnovan eventualni zahtev tužioca kojim je traženo da se tuženi BB obaveže da tužiocu, po osnovu naknade štete, isplati ukupan iznos od 642.724,50 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 06.02.2008.godine pa do isplate ( stav drugi izreke ). Obavezan je tužilac da tuženom na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 121.000,00 dinara (stav treći izreke).

Protiv navedene presude tužilac je blagovremeno izjavilo žalbu iz svih zakonskih razloga predviđenih odredbom člana 360 stav 1 ZPP.

Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu odredbe člana 372 ZPP ( „Službeni glasnik RS“ br. 125/04 ), Apelacioni sud je našao

- da žalba nije osnovana.

Predmet ovog spora je zahtev tužioca za zaštitu njegovog prava svojine na aa i to od radnji i postupaka tuženog usmerenih na uznemiravanju tužioca u vršenju navedenog prava. Tužilac je legalno sazidao stambeno-poslovni objekat aa. Odmah do kuće tužioca nalaze se kat.parc. _ i _ KO Smederevska Palanka, koje su u vlasništvu tuženog. Prilikom izgradnje kuće tužilac je uz samu među kat.parc. _ i _ iskopao temelj za svoj stambeno-poslovni objekat i na toj strani objekta otvorio prozore koji gledaju u pravcu kat. parc. tuženog. Spor između parničnih stranaka izbio je sa početkom legalnih radova tuženog na izgradnji stambene zgrade na kat.parc. _ i _ KO Smederevska Palanka. Kako je tuženi počeo da zida svoju kuću uz samu među sa placem i objektom tuženog, i kako su izvedeni radovi zaklonili prozore tužioca od sunca, to je tužilac radnje i postupke tuženog kvalifikovao kao akt uznemiravanja u vršenju njegovog prava svojine na predmetnoj kući. Imajući u vidu navedeno, tužilac je osnovnim zahtevom tražio obustavu radova i restituciju dok je eventualnim zahtevom tražio naknadu štete.

Kod takvog stanja stvari, prvostepeni sud je sproveo dokazni postupak i pravilnom ocenom izvedenih dokaza utvrdio činjenično stanje iz koga i po nalaženju ovog suda proizilazi: - da je tužilac na kat.parc. _ KO Smederevska Palanka sagradio stambeno-poslovni objekat, da je navedeni objekat izgrađen na samoj međnoj liniji kat.parc. _ i _ KO Smederevska Palanka, da je tuženi na kat.parc. _ i _ KO Smederevska Palanka sagradio stambenu zgradu spratnosti P + 4 + PK, da je ovaj objekat takođe sagrađen uz međnu liniju kat.parc. _ i _ KO Smederevska Palanka i da su upravni organi Opštine Smederevske Palanke priznali pravo parničnim strankama da grade objekte na navedenim katastarskim parcelama.

Odlučujući o samom pravu tužioca, pravilno je prvostepeni sud zaključio da tuženi nije uznemirio tužioca u vršenju prava svojine na predmetnom stambeno-poslovnom objektu. Naime, kada je tužilac gradio stambeno-poslovni objekat, on je morao i mogao znati da će gradnjom objekta uz samu među sa placem tuženog stvoriti situaciju koja će se neminovno negativno odraziti na obe strane ukoliko tuženi odluči da na isti način gradi kuću tj. uz među sa tužiocem. U sukobu dva jednaka prava, pravilno je prvostepeni sud zaključio da u konkretnom slučaju nema mesta pružanju zaštite tužiocu u situaciji kada je on sam iskoristio mogućnost gradnje uz među i kome sada smeta što se na isti način ponaša tuženi. Obe strane u ovom sporu su gradile nepokretnosti u granicama svojih katastarskih parcela ne vodeći pri tome računa da će takvom gradnjom neminovno jedni drugima zatvoriti prozore odnosno zakloniti sunce i normalni vidik. Prekomernim vršenjem zakonom priznatih prava parnične stranke su same sebi umanjile upotrebnu vrednost sagrađenih nepokretnosti. Da su se tužilac i tuženi više rukovodili načelom savesnosti i poštenja u vršenju zakonom priznatog prava gradnje, oni bi se suzdržali od zidanja nepokretnosti uz samu među i time bi sprečili umanjenje upotrebne vrednosti svojih objekata. To što je tužilac pre tuženog sagradio stambeno-poslovni objekat ne daje za pravo tužiocu da očekuje sudsku zaštitu u skladu sa principom „prvi u vremenu, prvi u pravu“. Štaviše tužilac je prvi započeo gradnju koja je konačno dovela do sporne situacije, tako da je neosnovan njegov zahtev za obustavu radova i restituciju. Kada je u pitanju eventualni zahtev tužioca, isti je neosnovan kako zbog navedenih razloga tako i zbog činjenice da u radnjama tuženog nema elemenata protivpravnosti tj. tuženi je dobio građevinsku dozvolu da gradi kuću na kat.parelama _ i _ KO Smederevska Palanka.

Sa razloga što je našao da je činjenično stanje u ovoj parnici pravilno utvrđeno i da je na isto pravilno primenjeno materijalno pravo, kao i da nije počinjena ni jedna od bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361 stav 2 ZPP, Apelacioni sud je shodno ovlašćenju iz odredbe člana 373 stav 1 tačka 2 ZPP i na osnovu člana 375 ZPP žalbu tužioca odbio kao neosnovanu i potvrdio prvostepenu presudu u stavu prvom i drugom izreke; a potvrđena je i odluka o troškovima parničnog postupka sadržana u stavu trećem izreke, jer je prvostepeni sud na pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje pravilno primenio odredbe člana 149 i 150 ZPP.

Ovaj sud je imao u vidu sve žalbene navode tužioca, ali je našao da se istima ne dovodi u sumnju zakonitost i pravilnost ožalbene presude.

PREDSEDNIK VEĆA - SUDIJA
Tamara Uzelac - Đurović, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić