APELACIONI SUD - Pregled sudske prakse Apelacionog suda u Beogradu

3.04.2013.

Gž1 2219/13

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Gž1 2219/13
Dana: 03.04.2013. godine
B E O G R A D
Nemanjina br. 9

U IME NARODA

APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija: Borivoja Živkovića, predsednika veća, Vesne Martinović i Snežane Vitošević, članova veća u parnici iz radnog odnosa tužilje AA, koju zastupa advokat AB, protiv tuženog "BB", radi isplate zarade, vrednost predmeta spora 422.000,00 dinara odlučujući o izjavljenoj žalbi tuženog protiv presude zbog propuštanja Prvog osnovnog suda u Beogradu 28P. 10325/10 od 18.03.2010. godine, doneo je u sednici veća održanoj dana 03.04.2013. godine

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana žalba tuženog i POTVRĐUJE presuda zbog propuštanja Prvog osnovnog suda u Beogradu 28P. 10325/10 od 18.03.2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom zbog propuštanja Prvog osnovnog suda u Beogradu 28P. 10325/10 od 18.03.2010. godine, u stavu jedan izreke usvojen je tužbeni zahtev tužilje pa je obavezan tuženi da tužilji isplati neisplaćene zarade u iznosu od 422.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 08.10.2009. godine do isplate u roku od 8 dana od dana prijema pismenog otpravka ove odluke, stavom dva izreke obavezan je tuženi da tužilji na ime troškova ovog postupka isplati iznos od 6.000,00 dinara u roku od 8 dana od dana prijema pismenog otpravka ove odluke.

Protiv ove presude tuženi je blagovremeno izjavio žalbu zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilja je podnela odgovor na žalbu.

Ispitujući pravilnost i zakonitost pobijane presude u granicama ovlašćenja iz odredbe člana 372 ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 125/04 i 111/09 ) u vezi odredbe člana 506 stav 1 novog ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/2011 ) Apelacioni sud u Beogradu kao drugostepeni sud je našao:

 žalba je neosnovana.

U postupku donošenja ožalbene presude nema bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361 stav 2 tačka 1,2,5,7 i 9 ZPP, niti drugih bitnih povreda odredaba parničnog postupka koje bi bile od uticaja na njenu pravilnost i zakonitost.

Prema stanju u spisima ove parnične stvari sledi da je tužilja podnela tužbu, da je u njenom referatu navela da je bila zaposlena kod tuženog u vremenu od 01.10.2008. godine do 07.10.2009. godine na poslovima samostalnog pravnog referenta, da su tužilja kao zaposlena i tuženi kao poslodavac 05.10.2009. godine zaključili sporazum o prestanku radnog odnosa broj 103 od 05.10.2009. godine, da je u izvršenju tog sporazuma rešenjem tuženog broj 105 od 05.10.2009. godine tužilji otkazan ugovor o radu i utvrđeno potraživanje tužilje prema tuženom po osnovu neisplaćenih zarada na dan prestanka radnog odnosa 07.10.2003. godine u iznosu od 422.000,00 dinara i sa rokom za izvršenje obaveza 30 dana da tužilji isplati navedeni iznos, da tuženi nije izvršio svoju obligaciju, da je tužilja postavila tužbeni zahtev da se obaveže tuženi da tužilji isplati iznos od 422.000,00 dinara na ime glavnog duga, sa zakonskom zateznom kamatom od 08.10.2009. godine do konačne isplate, da je tužilja uz tužbu priložila rešenje broj 105 od 05.10.2009. godine direktora tuženog prema čijem sadržaju tužilji na poslovima samostalnog pravnog referenta se otkazuje ugovor o radu broj 20/12 od 01.10.2008. godine na osnovu sporazuma o prestanku radnog odnosa od 05.10.2009. godine, da tužilji prestaje radni odnos zaključno sa 07.10.2009. godine i da su se tužilja kao zaposlena i tuženi kao poslodavac sporazumeli da zbog teške finansijske situacije u kojoj se poslodavac nalazi zaostale a ne isplaćene zarade u iznosu od 412.000,00 dinara budu isplaćene najkasnije u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa u novcu ili kompenzacijom u robi shodno mogućnostima poslodavca, da je priloženi sporazum o prestanku radnog odnosa broj 103 od 05.10.2009. godine prema čijem sadržaju tužilji prestaje radni odnos kod poslodavca na osnovu člana 175 stav 1 tačka 3 i člana 177 Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ broj 24/05 i 61/05 ) zaključno sa 07.10.2009. godine i utvrđeno da je tužilja kao zaposlena do dana prestanka radnog odnosa ostvarila svoja prava po osnovu rada kod poslodavca, da je tužilja priložila i potvrdu službe obračuna zarada prema čijem sadržaju je potvrđeno dugovanje tuženog prema tužilji do dana prestanka radnog odnosa 07.10.2009. godine u iznosu od 422.000,00 dinara, kao i ugovor o radu broj 20/22 od 01.10.2008. godine prema čijem sadržaju je tužilja kod tuženog bila u radnom odnosu na poslovima samostalnog pravnog referenta, da je tužba sa prilozima i obaveštenjem o pravnim posledicama za slučaj nedostavljanja odgovora na tužbu u smislu člana 338 ZPP dostavljena tuženoj strani 31.12.2009. godine, da tužena strana nije dostavila odgovor na tužbu.

Polazeći od ovakvog stanja ove parnične stvari bili su ispunjeni uslovi za donošenje presude zbog propuštanja kako je to pravilno zaključio i prvostepeni sud donoseći ožalbenu presudu.

Naime, prema odredbi člana 338 stav 1 ZPP ako tuženi ne podnese odgovor na tužbu u određenom roku sud donosi presudu kojom usvaja tužbeni zahtev ( presuda zbog propuštanja ) ako su za to ispunjeni uslovi:

1. ako je tuženom uredno dostavljena tužba sa poukom o posledicama propuštanja;
2. ako činjenice na kojima se zasniva tužbeni zahtev nisu u suprotnosti sa dokazima koje je sam tužilac podneo ili sa činjenicama koje su opšte poznate;
3. ako osnovanost tužbenog zahteva proizilazi iz činjenica navedenih u tužbi;
4. ako ne postoje opšte poznate okolnosti iz kojih proizilazi da su tuženog sprečili opravdani razlozi da odgovori na tužbu.

Poštujući ovu pravnu normu prema stanju u spisima ove parnične stvari sledi da je tuženom uredno dostavljena tužba sa poukom o posledicama propuštanja a iz činjenica navedenih u tužbi sledi osnovanost tužbenog zahteva. Ovo sa razloga što je činjenica o postojanju dužničko poverilačkog odnosa i stim u vezi obaveze tuženog da tužilji isplati po osnovu ostvarene zarade iznos od 422.000,00 dinara (što je činjenična baza tužbe )potvrđena sadržajem rešenja broj 105 od 05.10.2009. godine prema čijem sadržaju poslodavac je dužan da zaposlenoj ovde tužilji isplati zaostale zarade u iznosu od 422.000,00 dinara u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa. Taj rok je bezuspešno protekao, pa je tužena strana kako je to pravilno zaključio prvostepeni sud u ožalbenoj presudi dužna primenom pravila iz odredbe člana 295 ZOO da tužilji ispuni obligaciju iz naznačenog osnova. Izloženo i primenom pravila iz čl.104 stav 1 i čl.105. ZOR a u pogledu roka dospelosti i na osnovu njegove odredbe čl.110. ZOR

Pravilna je i odluka o kamati jer se ista zasniva na pravilnoj primeni odredbe člana 277 i 324 stav 1 ZOO.

Žalba je izjavljena iz svih razloga ali se u njenom sadražju ne navode razlozi za osporavanje tužbenog zahteva, već se samo najavljuju.

Navod žalbe da tuženi u svojoj dokumentaciji nije uspeo da pronađe nalog suda da se izjasni u roku od 30 dana od dana dostavljanja tužbe protivreči sadržaju dostavnice za lično dostavljanje prema čijem sadržaju je predmet njenog dostavljanja naznačeno obaveštenje sa poukom i tužba sa prilozima.

Pored toga u ovom obaveštenju sa poukom je jasno naznačen rok od 30 dana od dana prijema tužbe za dostavljanje odgovora na tužbu i pravne posledice za slučaj nedostavljanja odgovora na tužbu u vidu donošenja presude zbog propuštanja. Taj rok je ovde bezuspešno protekao računajući od 31.12.2009. godine do 18.03.2010. godine kada je doneta naznačena presuda zbog propuštanja.

Konačno pravnosnažnim rešenjem prvostepenog suda P.br.10325/10 od 15.06.2010. godine odbačen je predlog za vraćanje u pređašnje stanje (ovo rešenje je potvrđeno rešenjem Višeg suda u Beogradu Gž.1. br.1755/10 od 22.11.2012.godine) zbog propuštanja roka za podnošenje odgovora na tužbu u ovoj parničnoj stvari.

Pravilno je i rešenje sadržano u stavu dva izreke jer se isto zasniva na pravilnoj primeni odredbe člana 149 i 150 ZPP.

Sa izloženog a na osnovu odredbe člana 375 Zakona o parničnom postupku, u vezi odredbe člana 506 stav 1 novog ZPP, odlučeno je kao u izreci ove presude.

Predsednik veća-sudija
Borivoje Živković, sr

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić