Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
22.06.2011.

Gž1 2559/11

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Gž1.2559/11
Dana 22.06.2011. godine
B E O G R A D



U IME NARODA


APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija: Borivoja Živkovića, predsednika veća, Vesne Martinović i Snežane Vitošević, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA, koga zastupa advokat AB, protiv tužene Opštine Bor koju zastupa Opštinsko javno pravobranilaštvo u Boru, radi isplate zarada, odlučujući o izjavljenoj žalbi tužene protiv presude Osnovnog suda u Boru P1.br.111/11 od 18.05.2011. godine, doneo je u sednici veća održanoj dana 22.06.2011. godine


P R E S U D U


ODBIJA SE kao neosnovana žalba tužene i POTVRĐUJE presuda Osnovnog suda u Boru P1.br.111/11 od 18.05.2011. godine.


O b r a z l o ž enj e


Presudom Osnovnog suda u Boru P1.br.111/11 od 18.05.2011. godine u stavu jedan izreke usvojen je tužbeni zahtev tužioca pa je tužena obavezana da tužiocu na ime neisplaćenih zarada po osnovu ugovora o radu od 01.12.2009.godine isplati zaradu za april 2009.godine u iznosu od 16.850,83 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 30.05.2009.godine do konačne isplate kao i da na ime naknade za prevoz za maj 2009. godine isplati iznos od 600,00 dinara, jun 2009.godine iznos od 880,00 dinara sve sa zakonskom zateznom kamatom počev od 15. u narednom mesecu za svaki prethodni mesec do konačne isplate, sve u roku od 8 dana pod pretnjom izvršenja, dok je stavom dva izreke obavezana tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 11.250,00 dinara u roku od 15 dana pod pretnjom izvršenja.

Protiv ove presude tužena je blagovremeno izjavila žalbu zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost i zakonitost pobijane presude u granicama ovlašćenja iz odredbe čl.372 ZPP Apelacioni sud u Beogradu kao drugostepeni sud je našao:

- žalba je neosnovana.

U postupku donošenja ožalbene presude nema bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz čl.361 st.2 tač.1, 2, 5, 7 i 9 ZPP, niti drugih bitnih povreda odredaba parničnog postupka koje bi bile od uticaja na njenu pravilnost i zakonitost.

Prema činjeničnom utvrđenju u postupku donošenja ožalbene presude sledi: da je tužilac bio u radnom odnosu u javnoj ustanovi Sportski centar Bor po osnovu zaključenog ugovora o radu od 01.12.2009.godine, da tužiocu ova javna ustanova nije isplatila zaradu za mesec april 2009.godine u iznosu od 16.850,83 dinara kao ni naknadu za prevoz i to za mesec maj 2009.godine 600,00 dinara i za mesec jun iste godine 880,00 dinara, da je osnivaštvo Sportskog centra Bor opština Bor koja je na osnovu odluke o ukidanju javne ustanove Sportski centar Bor u Boru koja je objavljena u Službenom listu opštine Bor 28.avgusta 2009.godine ukinula ovu ustanovu po prethodno sprovedenom postupku redovne likvidacije te da je s ovom odlukom sva prava i obaveze Sportskog centra Bor pa i u pogledu novčanih obaveza preuzela opština Bor.

Na ovako pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo dajući za svoju odluku razloge koje u bitnom prihvata i ovaj sud kao drugostepeni u postupku njene žalbene kontrole.

Naime, tužilac je kao zaposleni u radnom odnosu u Sportskom centru Bor ostvario zaradu za mesec april 2009.godine kao i troškove po osnovu naknade za prevoz za mesec maj i jun 2009.godine pa je postojala obaveza tada Sportskog centra Bor kod koga je on bio u radnom odnosu damu tu obavezu i ispuni po ovim uslovima primenom pravila iz odredbe člana 295 ZOO.

Radi toga u pravnoj situaciji kada je tužena Opština Bor donela odluku o ukidanju naznačene javne ustanove i njenim sadržajem preuzela sva prava i obaveze suprotno navodima žalbe nosilac je pasivne legitimacije u ovoj parnici.

Tačno je da je u smislu člana 15 stav 1 i 3 Zakona o javnim službama („Službeni glasnik RS“ br.42/91 77/94 i 79/05) ustanova pravno lice koje svojstvo stiče upisom u registar ustanova , a da prema njegovoj odredbi člana 27 akt o ukidanju ustanove donosi osnivač a da su akta o ukidanja ustanove sprovodi se postupak redovne likvidacije u skladu sa zakonom. Međutim u smislu odredbe člana 12 ovog Zakona o javnim službama na osnivanje organizacije i rad ustanove primenjuju se propisi koji se odnose na preduzeće Poštujući ovu normu postoji obaveza osnivača da posle okončanja postupka i brisanja društva ovde ustanove primenom pravila iz člana 364 stav 1 Zakona o privrednim društvima izmiri dospele obaveze što je i utvrđeno naznačenom odlukom tužene kao osnivača.

Ovo posebno u situaciji kada tužena ustanova ne ističe da je odluku o pokretanju postupka likvidacije objavila – objava obaveštenja poveriocima u smislu člana 351 ZPDR u kom slučaju bi postojala obaveza poverioca da prijavi svoje potraživanje a za slučaj da to ne učini potraživanje bi bilo prekludirano – član 351 stav 1 tačka 4 ZPDR. Zato su bez značaja navodi žalbe da je naznačena ustanova mogla da namiri dugovane obaveze i da ona odgovara sopstvenom imovinom i prihodima koje sama stvara obavljajući registrovana da je bilo došlo do povećanja finansijskih sredstava te ustanove.

Pravilna je odluka o kamati jer se ista zasniva na pravilnoj primeni odredbi člana 277 i 324 stav 1 ZOO.

Pravilno je i rešenje o naknadi troškova parničnog postupka primenom pravila iz odredbe člana 149 i 150 ZPP.

Sa izloženog a na osnovu odredbe čl.375 ZPP odlučeno je kao u izreci ove presude.


Predsednik veća-sudija
Borivoje Živković, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić

Si id non apparet, non ius deficit sed probatio (Paulus) – Ako se nešto ne dokaže, ne pravo, nego dokaz nedostaje