APELACIONI SUD - Pregled sudske prakse Apelacionog suda u Beogradu

1.12.2010.

Gž1 3102/10

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Gž1 3102/10
Dana 01.12.2010. godine
B E O G R A D

APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija: Dragice Saveljić Nikolić, predsednika veća, Jasminke Stanojević i Zorice Jovanović, članova veća, u parnici tužioca AA, čiji je punomoćnik AB, advokat, protiv tuženog "BB", čiji je zastupnik BA, diplomirani pravnik, radi isplate, odlučujući o žalbi tuženog izjavljenoj protiv presude Opštinskog suda u Obrenovcu P.1 br.70/09 od 07.07.2009.godine, u sednici veća održanoj dana 01.12.2010.godine, doneo je,

R E Š E Nj E

UKIDA SE presuda Opštinskog suda u Obrenovcu P.1 br.70/09 od 07.07.2009.godine i predmet UPUĆUJE Drugom Osnovnom sudu u Beogradu, na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Opštinskog suda u Obrenovcu P.1 br.70/09 od 07.07.2009.godine, stavom prvim izreke usvojen je tužbeni zahtev i tuženi obavezan da tužiocu na ime naknade štete u visini izgubljene zarade za period od 01.10.2007.godine do 23.03.2009.godine isplati pojedinačne novčane iznose sa zakonskom zateznom kamatom počev od dospelosti svakog iznosa pa do isplate, bliže određene u sadržaju ovog stava izreke.

Drugim stavom izreke tuženi je obavezan da na ime troškova postupka plati tužiocu 58.600,00 dinara.

Protiv navedene presude žalbu je blagovremeno izjavio tuženi, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 372 ZPP, Apelacioni sud je našao da je žalba osnovana.

U postupku pred prvostepenim sudom je utvrđeno da je pravnosnažnom presudom istog suda P1.br. 44/05 od 23.10.2007.godine poništeno kao nezakonito rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu i da je tuženi obavezan da tužiocu na ime naknade štete u visini izgubljene zarade za period od 08.08.2005.godine do 01.10.2007.godine isplati iznose kao u pomenutoj presudi, da je pred tim istim sudom pravnosnažno okončan krivični postupak protiv tužioca zbog krivičnog dela iz člana 242 stav 4 u vezi stava 12 KZ RS u vezi člana 19 OKZ oslobađajućom presudom, a da je postupak protiv tužioca obustavljen zbog krivičnog dela falsifikovanja službene isprave. Utvrđeno je i da je tužilac vraćen na rad 23.03.2009.godine, da mu je naknada štete u visini neisplaćenih zarada za period avgust 2005 – oktobar 2007.godine isplaćena, a da zarade koje bi ostvario da je radio do dana vraćanja na rad iznose kao u izveštaju obračunske službe tuženog, bliže navedene u izreci pobijane presude. Ocenom izkaza tužioca utvrđeno je da tužilac nigde nije zasnovao radni odnos, da se nije prijavio Nacionalnoj službi za zapošljavanje iz razloga što bi bio u obavezi da plati poreze i doprinose za zdravstveno socijalno osiguranje supruge a po osnovu vlasništva na poljoprivrednom zemljištu, s tim da i u situaciji i da se prijavio, teško da bi ga ta služba zaposlila zbog njegove starosne dobi. Tražio je posao u celom ovom periodu od prestanka radnog odnosa do vraćanja na rad, bezuspešno, upravo zbog godina starosti. Vlasnik je poljoprivrednog zemljišta u površni od 3 ha, koje je nasledio od svojih roditelja i to zemljište obrađuje, s tim što je to činio i ranije pre nego što mu je radni odnos prestao.

Imajući u vidu utvrđeno činjenično stanje, prvostepeni sud je polazeći od sadržine odredbi člana 191. stav 2. i 3. Zakona o radu, usvojio tužbeni zahtev tužioca kao u izreci pobijane presude, nalazeći da nema doprinosa tužioca nastanku štete u smislu člana 192 Zakona o obligacionim odnosima.

Ocenjujući navode žalbe, Apelacioni sud je našao da se navedeno stanovište prvostepenog suda za sada ne može prihvatiti, jer zbog pogrešne primene materijalnog prava u dosadašnjem postupku nisu utvrđene sve relevantne činjenice za odluku u ovoj parnici.

Naime, odlučujući o tužbenom zahtevu za naknadu štete zbog nezakonitog otkaza, prvostepeni sud nije utvrdio da li je tužilac zaista učinio povredu radne obaveze koja mu je stavljena na teret i da li je u konkretnom slučaju postoji krivica tužioca kao zaposlenog. Ovo iz razloga što u situaciji kada je odluka o otkazu ugovora o radu poništena zbog zastarelosti postupka davanja otkaza, nema automatizma prilikom odlučivanja o zahtevu za naknadu štete u vidu neipslaćene zarade i ostalih primanja iz radnih odnosa. Poslodavac može biti oslobođen od odgovornosti za naknadu štete ukoliko se utvrdi da bi zaposleni bio odgovoran za povredu radne obaveze koja mu je stavljena na teret i da je postupak otkaza po tom osnovu okončan u zakonskom roku. Saglasno tome, ako postoji krivica zaposlenog za radnje koje su mu stavljene na teret i zbog kojih je došlo do otkaza ugovora o radu i prestanka radnog odnosa, ona predstavlja osnov isključenja odgovornosti poslodavca za naknadu štete.

Kako u dosadašnjem postupku zbog pogrešne primene materijalnog prava nisu utvrđene navedene činjenice, a bitne su za odluku o tužbenom zahtevu u ovoj parnici, pobijana presuda je ukinuta, a prvostepeni sud će u ponovnom postupku utvrditi činjenice i okolnosti na koje je ukazano i saglasno tako utvrđenom činjeničnom stanju odlučiti o tužbenom zahtevu.

Na osnovu člana 377 stav 2 ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća-sudija,
Dragica Saveljić Nikolić, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić