APELACIONI SUD - Pregled sudske prakse Apelacionog suda u Beogradu

17.06.2010.

Gž1 3199/10

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Gž1 3199/10
Dana 17.10.2010. godine
B E O G R A D

U IME NARODA

APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija Dragice Saveljić-Nikolić , predsednika veća, Jasminke Stanojević i Zorice Jovanović članova veća, u parnici tužioca AA, čiji je punomoćnik AB, advokat, protiv tužene BB, kao pravnog sledbenika "BB1", čiji je punomoćnik BA, advokat, radi utvrđenja i isplate zarade, odlučujući o žalbi tužene izjavljene protiv presude Opštinskog suda u Boru P1 926/08 od 03.3.2009.godine, u sednici održanoj 17.10.2010.godine, doneo je

R E Š E Nj E

UKIDA SE međupresuda Opštinskog suda u Boru P1 926/08 od 03.3.2009.godine i predmetu UPUĆUJE Osnovnom sudu u Boru na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Međupresudom Opštinskog suda u Boru P1 926/08 od 03.3.2009.godine, usvojen je tužbeni zahtev tužilje i utvrđeno je da je tužilja bila u radnom odnosu u “BB1” vlasnika BB, u periodu od 17.8.2007.godine do 03.4.2008.godine.

Protiv navedene presude žalbu je blagovremeno izjavila tužena zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 372. ZPP-a, Apelacioni sud je našao da je žalba osnovana.

Iz razloga pobijane presude proizilazi da je prvostepeni sud ocenom izvedenih dokaza utvrdio da je tužilja obavljala posao fotografa kod tužene i održavala njenu radnju, a u periodu od 17.8.2007.godine do 03.4.2008.godine, da sa tuženim nije zaključila ugovor o radu, da je na posao primio VV, predstavljajući se kao vlasnik radnje, kada je dogovoreno da bude na probnom radu nedelju dana, ali je ostala tri nedelje. Sa istim licem je dogovorila da nastavi sa radom uz isplatu zarade od po 10.000,00 dinara mesečno i obavezom da je prijavi nadležnim fondovima za socijalno osiguranje. Marta meseca 2008.godine zaključila je ugovor o radu na određeno vreme, kada joj je isplaćena polovina zarade, ali primerak ovog ugovora tužilja nije dobila. Vlasnik radnje "BB1", gde je tužilja radila, je tužena BB, a radnja je prestala sa radom 18.4.2008.godine, kada je brisana iz registra privrednih subjekata Agencije za privredne registre.

Polazeći od napred utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je primenjujući odredbu člana 32. stav 2. Zakona o radu, međupresudom usvojio tužbeni zahtev tužilje kao u izreci presude.

Ocenjujući navode žalbe, Apelacioni sud je našao da se navedeni zaključak prvostepenog suda za sada ne može prihvatiti jer zbog pogrešne primene materijalnog prava u dosadašnjem postupku nisu utvrđene sve bitne činjenice od značaja za odluku u ovoj parnici.

Naime, radni odnos se po pravilu zasniva ugovorom o radu, koga zaključuju zaposleni i poslodavac, a smatra se zaključenim kada ga potpiše zaposleni i direktor, odnosno preduzetnik, ili zaposleni koga ovlasti direktor, odnosno preduzetnik, kako je to predviđeno članom 30. Zakona o radu.

Kako Zakon o radu ne poznaje i ne priznaje faktički rad, kao rad van radnog odnosa, to je u odredbi člana 32. propisao da ako zaposleni ne zaključi ugovor o radu, smatra se da je zaposleni zasnovao radni odnos na neodređeno vreme danom stupanja na rad.

Međutim, to ne znači da svaki rad bez ugovora o radu, vodi zasnivanju radnog odnosa. Rad van radnog odnosa je i rad na povremenim i privremenim poslovima i rad na osnovu ugovora o delu. Ukoliko se ne radi o toj vrsti posla, potrebno je da takvo uspostavljen odnos između zaposlenog i poslodavca, po svojoj sadržini i kvalitetu, ima sve karakteristike radnog odnosa. U tom smislu, potrebno je ne samo uredno i savesno obavljanje određenih poslova i volja zaposlenog da te poslove obavlja, već i saglasnost poslodavca za uspostavljanje takvog radnog odnosa, odnosno takvog rada, jer poslodavac je taj koji odlučuje da li ima potrebu za zapošljavanje i novih radnika.

Dakle, iako izuzetak od pravila da se radni odnos zasniva ugovorom o radu, rad kod poslodavca bez ugovora o radu, koji bi vodio uspostavljanju radnog odnosa u smislu člana 32. Zakona o radu, morao bi imati elemente radnog odnosa, kako u pogledu kvaliteta rada, tako i u pogledu prava i odgovornosti koja proizilaze iz radnog odnosa, kao što je radno vreme, zarada, naknade i druga primanja iz radnog odnosa i drugo.

Saglasno navedenom, pravilna primena materijalnog prava, zahtevala je da sud u ovoj parnici, pored činjenice da je tužilja radila kod tužene u određenom vremenskom periodu, utvrdi činjenice i okolnosti na koje je napred ukazano, a pre svega da li je te poslove obavljala uz saglasnost poslodavca, u ovom slučaju uz saglasnost tužene, kao vlasnika radnje u kojoj je radila, da li se radi o stalnim poslovima za koje je tužena iskazala potrebu da je na tim poslovima angažuje, da li je te poslove obavljala redovno i puno radno vreme i da li je za taj rad primala zaradu.

Iz napred navedenih razloga, pobijana presuda se morala ukinuti, a sud će u ponovnom postupku, potpuno i pravilno utvrditi sve činjenice na koje je napred ukazano, a od kojih zavisi osnovanost tužbenog zahteva u ovoj parnici, s tim što o tome i ne može odlučiti međupresudom, kako je to učinio pobijanom presudom, jer za to nisu bili ispunjeni uslovi iz člana 335 stav 1 ZPP-a, jer se ista donosi kada je predmet spora potraživanje novčanog iznosa i kada tuženi pored osnovanosti tužbenog zahteva spori i iznos, iz čega sledi da najpre osporava potraživanje obaveze uopšte, a u slučaju da bude utvrđeno suprotno, on osporava da duguguje onoliko koliko tužilac traži, što nije slučaj u konkretnoj situaciji jer je predmet tužbenog zahteva utvrđenje (a uz to i novčano potraživanje).

Na osnovu člana 377 stav 2 ZPP-a odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća-sudija
Dragica Saveljić-Nikolić

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić