APELACIONI SUD - Pregled sudske prakse Apelacionog suda u Beogradu

5.10.2011.

Gž1 3819/11

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Gž1 3819/11
Dana 05.10.2011. godine
B E O G R A D

U IME NARODA

APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija: Borivoja Živkovića, predsednika veća, Vesne Martinović i Snežane Vitošević, članova veća u parnici iz radnog odnosa tužilje AA koju zastupa advokat AB, protiv tuženog "BB", radi naknade štete, odlučujući o izjavljenoj žalbi tuženog protiv presude Prvog osnovnog suda u Beogradu 2 P1.br.5472/10 od 24.01.2011.godine, doneo je u sednici veća održanoj dana 05.10.2011.godine

P R E S U D U

POTVRĐUJE SE presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu 2 P1-5472/10 od 24.01.2011.godine u stavu jedan, četiri i pet izreke a žalba tuženog u tom delu odbija kao neosnovana.

PREINAČUJE SE presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu 2 P1-5472/10 od 24.01.2011.godine u stavu tri izreke i obavezuje tužilac da tuženom isplati iznos po osnovu zakonske zatezna kamate obračunate na iznos od 92.083,00 dinara za period od 28.07.2005.godine do 17.06.2009.godine, a u roku od 8 dana od dana dostavljanja prepisa ove presude.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu 2 P1-5472/10 od 24.01.2011.godine u stavu jedan izreke usvojen je tužbeni zahtev tužilje pa je obvezan tuženi da tužilji na ime naknade štete za izgubljenu zaradu za period od 01.03.2006.godine do 18.10.2009.godine isplati mesečne iznose zarade sa zakonskom zateznom kamatom na te iznose i to za period novčane iznose u vrednosti i sa zakonskom zateznom kamatom od datuma do isplate kao u njegovom sadržaju s tim da se od ukupno obračunatog potraživanja tužilje odbije u korist tuženog iznos od 54.751,00 dinara koliko je tužilja primila od Nacionalne službe za zapošljavanje za period od 10.08.2005.godine do 28.02.2006.godine sve navedeno u roku od 8 dana od dana prijema prepisa presude pod pretnjom prinudnog izvršenja, stavom dva izreke delimično je usvojen protivtužbeni zahtev tuženog pa je obavezana tužilja da tuženom na ime povraćaja isplaćene otpremnine isplati iznos od 92.083,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 18.06.2009.godine do konačne isplate, stavom tri izreke odbijen je kao neosnovan u preostalom delu protivtužbeni zahtev tuženog koji se odnosi na isplatu zakonske kamate za period od 28.07.2005.godine do 18.06.2009.godine, stavom četiri izreke odbijen je kao neosnovan prigovor zastarelosti istaknut od strane tuženog podneskom od 22.12.2009.godine za potraživanje tužilje za period od 01.03.2006.godine do 12.11.2006.godine, dok je stavom pet izreke obavezan tuženi da tužilji isplati troškove parničnog postupka u iznosu od 131.850,00 dinara u roku od 8 dana od dana prijema presude pod pretnjom izvršenja.

Protiv ove presude tužena je blagovremeno izjavila žalbu u pogledu odluke sadržane u stavu jedan, tri, četiri i pet njene izreke zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka , pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost i zakonitost pobijane presude u granicama ovlašćenja iz odredbe člana 372 ZPP Apelacioni sud u Beogradu kao drugostepeni sud je našao:

-žalba je delimično osnovana.

U postupku donošenja ožalbene presude nema bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361 stav 2 tačka 1, 2, 5, 7 i 9 ZPP niti drugih bitnih povreda odredaba parničnog postupka koje bi bile od uticaja na njenu pravilnost i zakonitost.

Prema činjeničnom utvrđenju u postupku donošenja ožalbene presude sledi: da je tužilji u radnom odnosu na neodređeno vreme kod tuženog na poslovima spremačice u Radnoj jedinici Bazna mehanizacija u Dobanovcima, rešenjem tuženog broj 14734 od 08.07.2005.godine otkazan ugovor o radu broj 14734 od 01.08.2002.godine na osnovu odredbe člana 179 stav 1 tačka 9 Zakona o radu i isplaćena joj otpremnina u iznosu od 92.083,00 dinara, da je pravnosnažnom presudom Četvrtog opštinskog suda u Beogradu P1.1734/05 od 19.11.2008.godine (ova presuda je postala pravnosnažna 18.06.2009.godine a izvršna 30.09.2009.godine) usvojen tužbeni zahtev tužilje i poništeno rešenje tuženog broj 14734 od 08.07.2005.godine i obavezan tuženi da tužilju vrati na rad na radnom mestu spremačice ili drugo odgovarajuće radno mesto prema njenoj stručnoj spremi i radnim sposobnostima i usvojen tužbeni zahtev tužilje da se obaveže tuženi da tužilji na ime naknade štete zbog izgubljene zarade za period avgust 2005.godine – februar 2006.godine isplati novčane iznose u vrednosti i sa zakonskom zateznom kamatom od datuma do isplate kao u sadržaju izreke ove presude, da je tužba u ovoj parničnoj stvari podneta 12.11.2009.godine, da vrednost izgubljene zarade tužilje za period od 01.03.2006.godine do 18.10.2009.godine iznosi u vrednosti i sa datumima dospelosti kao u stavu jedan izreke ožalbene presude, da je tužilja ostvarila naknadu po osnovu nezaposlenosti kod Nacionalne službe za zapošljavanje od 10.08.2005.godine do 28.02.2006.godine, da je iznos otpremnine od 92.083,00 dinara tužilji kao višku isplaćen 28.07.2005.godine.

Na ovako pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo u pogledu odluke sadržane u potvrđujućem deli izreke ožalbene presude, dok je u odnosu na odluku sadržanu u preinačenom delu izreke pobijana presuda zasnovana na pogrešnoj primeni materijalnog prava zbog čega je u tom delu odlučeno kao u izreci ove presude.

Naime, suprotno navodima žalbe postoji materijalno pravna odgovornost tužene za štetu koju je tužilac pretrpeo zbog nezakonitog prestanka radnog odnosa otkazom ugovora o radu na inicijativu poslodavca primenom pravila iz odredbe člana 172 stav 1 u vezi člana 154 stav 1 Zakona o obligacionim odnosima. Dokazno svedočanstvo za to je pravnosnažna presuda tada Četvrtog opštinskog suda u Beogradu P1.br.1734/05 od 19.11.2008.godine kojom je poništeno rešenje o otkazu ugovora o radu tužilji broj 14734 od 18.07.2005.godine.

Pravna posledica toga je i restitucija u pravima tužilje po osnovu izgubljene zarade primenom pravila iz odredbe člana 185 stav 1 i 2 ZOO.

Pravilna je i odluka u ovom delu o kamati jer se ista zasniva na pravilnoj primeni odredbi člana 227 i 324 stav 1 ZOO.

Nema pokriće navod žalbe da je nastupila zastarelost potraživanja naknade štete kod odlučne činjenice da je pobijana presuda Četvrtog opštinskog suda u Beogradu P1.br.1734/05 od 19.11.2008.godine pravnosnažna 18.06.2009.godine, a da je tužba u ovoj parničnoj stvari podneta 12.11. iste godine. U toj pravnoj situaciji tužba je podneta u okviru i objektivnog i subjektivnog roka zastarelosti potraživanja u smislu člana 376 ZOO potraživanje naknade štete. Naime, ovde je zastarelost počela teći u smislu odredbe člana 361 stav 1 ZOO sa pravnosnažnošću naznačene sudske odluke kojom je poništeno rešenje o otkazu ugovora o radu. Ovo sa razloga što je do toga datuma to rešenje egzistiralo kao pravno vredan akt u pravnom saobraćaju zbog čega tužilac i nije mogao ranije potraživati naknadu štete. Pošto je naznačena sudska odluka postala pravnosnažna 18.06.2009.godine u prisustvu iznetih razloga sledi da je tužba podneta pre nastupanja zastarelosti iz člana 362 ZOO i da je zato neosnovano upotrebljen prigovor zastarelosti potraživanja iz člana 360 ZOO jer tužilac nije izgubio pravo zahtevati ispunjenje obaveze u prisustvu prethodnih razloga. Suprotni navodi žalbe su neosnovano upotrebljeni na ovu temu.

Pravilno je odmerena naknada štete i sa stanovišta umanjenja zarade primenom pravila iz člana 192 ZOO.

Radi toga ožalbena presuda je potvrđena u stavu jedan i četiri njene izreke.

Međutim, pobijana presuda je preinačena u pogledu odluke o kamati sadržana u stavu tri izreke ožalbene presude. Naime, tužilja je bez osnova primila iznos na ime otpremnine od 92.083,00 dinara (u tom delu kao i u delu za kamatu na taj iznos od 18.06.2009.godine pobijana presuda je pravnosnažna – odluka sadržana u stavu dva izreke). Međutim, neosnovano je odbijen zahtev tuženog za kamatu za period od prijema otpremnine 28.07.2005.godine do 17.06.2009.godine. Ovo sa razloga što je tužilja samim zahtevom za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu aktivirala postupak uspostavljanja radno funkcionalne veze, pa je ostvareno pravilo iz člana 214 ZOO da tužilja kao sticalac kamatu plati od dana sticanja naznačenog novčanog iznosa po osnovu otpremnine.

Prvostepeni sud je zanemario ovu pravnu normu zbog čega je pobijana presuda u stavu tri izreke zasnovana na pogrešnoj primeni materijalnog prava pa zato i preinačena i odlučena kao u izreci ove presude.

Nema pokriće navod žalbe da se pobijana presuda zasniva na bitnim povredama odredaba parničnog postupka iz člana 361 stav 2 tačka 12 ZPP izreka presude je jasna, razumljiva i u saglasnosti sa razlozima iz obrazloženja presude.

Pravilno je i na zakonu zasnovano rešenje o naknadi troškova parničnog postupka sadržano u stavu pet izreke pobijane presude a odluka u preinačenom delu izreke pobijane presude je pravno bez značaja s obzirom da je reč o sporednom potraživanju – kamati a ne iznosu glavnice.

Sa izloženog, a na osnovu odredbi člana 375 i člana 380 stav 1 tačka 4 ZPP odlučeno je kao u izreci ove presude.

Predsednik veća-sudija
Borivoje Živković, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić