APELACIONI SUD - Pregled sudske prakse Apelacionog suda u Beogradu

19.01.2011.

Gž1 4900/10

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Gž1 4900/10
Dana 19.01.2011. godine
B E O G R A D

APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija: Borivoja Živkovića, predsednika veća, Vesne Martinović i Snežane Vitošević, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužilaca AA, BB, VV, GG, čiji je zajednički punomoćnik advokat AB protiv tuženog AD "DD" koga zastupa advokat BA radi isplate terenskog dodatka rešavajući o dopuštenosti revizije tuženog izjavljene protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1.4900/10 od 12.05.2010.godine doneo je u sednici veća održanoj dana 19.11.2011.godine

R E Š E Nj E

NEDOPUŠTENA JE revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1.4900/10 od 12.05.2010.godine u pogledu odluke sadržane u stavu jedan njene izreke po članu 395 ZPP.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Opštinskog suda u Velikoj Plani P.br.1013/05 od 09.11.2007.godine u stavu jedan izreke odbijen je tužbeni zahtev u celosti kojim je tužilac AA predložio da sud obaveže tuženog da ovom tužiocu na ime terenskog dodatka isplati iznose u vrednosti i za period sa zakonskom zateznom kamatom od datuma do konačne isplate kao u njegovom sadržaju, kao neosnovan kao i zahtev koji je predložio da se na isplaćena novčana sredstva plate doprinosi za tužioca Republičkom fondu penzijskog i invalidskog osiguranja – Filijala Smederevo u visini koja bude važila na dan plaćanja kao neosnovan, stavom dva izreke odbijen je kao neosnovan zahtev u celosti kojim je tužilac BB predložio da sud obaveže tuženog da ovom tužiocu na ime terenskog dodatka isplati novčane iznose u vrednosti i sa zakonskom zateznom kamatom od datuma do isplate kao u njegovom sadržaju, kao neosnovan kao i zahtev kojim je predložio da se na isplaćena novčana sredstva uplate doprinosi za tužioca Republičkom fondu penzijskog i invalidskog osiguranja – Filijala Smederevo u visini koja bude važila na dan plaćanja kao neosnovan, stavom tri izreke odbijen je tužbeni zahtev u celosti kojim je tužilac VV tražio da sud obaveže tuženog da na ime terenskog dodatka isplati novčane iznose u vrednosti i sa zakonskom zateznom kamatom od datuma do isplate u svemu kao u njegovom sadržaju i zahtev kojim je ovaj tužilac tražio da se na isplaćena sredstva uplate doprinosi Republičkom fondu penzijskog i invalidskog osiguranja zaposlenih Filijala Smederevo u visini koja bude važila na dan plaćanja kao neosnovan, stavom četiri izreke odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac GG tražio da sud obaveže tuženog da na ime terenskog dodatka ovom tužiocu isplati novčane iznose u vrednosti i sa zakonskom zateznom kamatom od datuma do isplate kao u njegovom sadržaju kao i zahtev kojim je predloženo da se na isplaćena novčana sredstva plate doprinosi za tužioca Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje Filijala Smederevo u visini koja bude važila na dan plaćanja kao neosnovan, stavom pet izreke obavezan je tuženi da tužiocu GG na ime regresa za godišnji odmor za 2003.godinu isplati iznos od 7.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 01.01.2004.godine pa do konačne isplate, na ime regresa za godišnji odmor za 2004.godinu iznos od 4.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 01.01.2005.godine pa do isplate kao i da na isplaćeni iznos uplati poreze i doprinose za tužioca Republikom fondu PIO zaposlenih Filijala Smederevo u visini koja bude važila na dan uplate sve u roku od 15 dana pod pretnjom izvršenja, dok su stavom šest izreke obavezani tužioci da tuženom solidarno isplate troškove parničnog postupka u iznosu od 59.400,00 dinara u roku od 15 dana od dana prijema presude pod pretnjom izrvšenja.

Odlučujući o žalbi tužilaca protiv ove presude Apelacioni sud u Beogradu je presudom Gž1.br.4900/10 od 12.05.2010.godine preinačio presudu Opštinskog suda Velikoj Plani P.br.1013/10 od 09.11.2007.godine ispravljena je rešenjem Osnovnog suda u Smederevu Sudska jedinica u Velikoj Plani P.br.1013/05 od 10.03.2010.godine u delu stava jedan, dva, tri i četiri izreke i obavezao tuženog da tužiocima na osnovu terenskog dodatka isplati i to tužiocu AA, BB, VV, GG novčane iznose u vrednosti za period i sa zakonskom zateznom kamatom od datuma do isplate kao u njegovom sadržaju, sve u roku od 8 dana od dana dostavljanja prepisa ove presude, dok je stavom dva izreke ukinuta presuda Opštinskog suda u Velikoj Plani P.br.1013/05 od 09.11.2007.godine ispravljena rešenjem Osnovnog suda u Smederevu Sudske jedinice u Velikoj Plani P.br.1013/05 od 10.03.2010.godine u ostalom delu stava jedan, dva, tri, četiri i šest njene izreke i u tom delu predmet upućen Osnovnom sudu u Smederevu, Sudskoj jedinici u Velikoj Plani na ponovno suđenje. Tužena je podnela reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i istovremeno predlog Apelacionom sudu u Beogradu da na osnovu ovlašćenja iz odredbe člana 395 ZPP dopusti reviziju. Tužena je ovaj predlog obrazložila činjenicom postojanja različite sudske prakse o istom pravnom pitanju kao i u ovom predmetu, u odsustvu osnova za primenu opšteg kolektivnog ugovora (“Službeni glasnik RS” broj 27/97 i 30/00) a ukazao je i na interes tuženog kao čisto proizvodnog preduzeća za čiji opstanak je od presudne važnosti ishod pokrenutih sporova i s tim u vezi da ovo preduzeće zapošljava preko 1000 radnika.

Vrhovni kasacioni sud je rešenjem Rev.2 1816/10 od 27.10.2010.godine ustupio predmet P.br.1013/05 Opštinskog sudu u Velikoj Plani Apelacionom sudu u Beogradu radi ocene izuzetne dozvoljenosti revizije po članu 395 ZPP.

Ovaj sud je našao da je podneta revizija tuženog nedopuštena po članu 395 ZPP.

Naime, prema odredbi člana 395 Zakona o parničnom postupku propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom po odredbama člana 394 ovog Zakona kada je po oceni Apelacionog suda o dopuštenosti ove revizije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa, ujednači sudska praksa ili kada je potrebno novo tumačenje prava.

U konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz ove pravne norme jer je u Apelacionom sudu u Beogradu ujednačena pravna praksa po ovom pravnom pitanju - identične su sudske odluke donete u građanskim parnicama u istoj pravnoj situaciji - isplate terenskog dodatka protiv istog tuženog ovde revidenta.

Ukazivanje na presude Okružnog suda u Smederevu donetu u predmetima Gž1.65/07 i Gž1.204/07 i s tim u vezi priložena presuda Okružnom sudu u Smederevu Gž1.204/09 od 18.10.2009.godine i presuda Gž1.65/07 od 28.11.2006.godine pravno su bez značaja s obzirom na iskazani stav u presudama Apelacionog suda u Beogradu .Na taj način je već ujednačena pravna praksa po ovom pravnom pitanju.

Tvrdnja da nema osnova za primenu Opšteg kolektivnog ugovora zanemaruje odredbu člana 3 Pojedinačnog kolektivnog ugovora od 26.09.2002.godine koja u stavu 1 propisuje da ovaj Kolektivni ugovor ne može da sadrži odredbe kojima se zaposlenima daju manja prava ili nepovoljniji uslovi rada od prava i uslova koji su utvrđeni zakonom i Opštim kolektivnim ugovorom i posebnim kolektivnim ugovorom koji će biti zaključen u skladu sa Zakonom o radu.

Dakle, ovaj razlog iako bi ukazivao na pogrešnu primenu materijalnog prava kada bi bio osnovan nema svoje ni pravno pokriće .Nema, jer i Pojedinačni kolektivni ugovor kod tuženog poslodavca koji je zaključen 26.09.2002. godine blanketnom tehnikom u njegovoj odredbi stava 1 čl.3 upućuje na odgovarajuću normu Opšteg kolektivnog ugovora kada ona predstavlja povoljniji propis .

Pored toga Opšti kolektivni ugovor je prestao da važi istekom roka od 6 meseci računajući od 23.03.05.godine na osnovu odredbe čl.284 stav 2. Zakona o radu(„Sl.glasnik RS“ 24/05...). To znači da je njegova važnost prestala posle perioda u kome je odlučeno presudom Apelacionog suda u Beogradu.

Konačno okolnost uticaja presuda u ovoj parnici na bonitet tužene strane kao privrednog društva, predstavlja vanpravni razlog i ne može se svrstati u kategoriju razloga koji opravdavaju opšti interes jer bi se tada postupilo suprotno zakonu odnosno opštim aktima. Opšti interes mora se vrednovati i sa stanovišta važećih pravnih normi, a ne individualnih interesa stranaka u sporu. Suprotno shvatanje bilo bi protivno čl.6. EKLjP -pravo na pravično suđenje, kao i pravu na imovinu

Sa izloženog a na osnovu odredbe člana 395 ZPP odlučeno je kao u izreci ovog rešenja.

PREDSEDNIK VEĆA-SUDIJA
Borivoje Živković, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić