Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
19.11.2010.

Gž1 5997/10


REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Gž1. 5997/10
Dana 19.11.2010. godine
B E O G R A D


U IME NARODA


APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija Borivoja Živkovića, predsednika veća, Vesne Martinović i Snežane Vitošević, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužilje AA iz __, ulica __, koju zastupa advokat AB, ulica __, protiv tuženog Zavoda za javno zdravlje u aa, ulica __, koga zastupa advokat BA iz __, __, radi vraćanja na rad, odlučujući o izjavljenoj žalbi tuženog protiv presude Osnovnog suda u Valjevu P1. 711/10 od 15.04.2010. godine, doneo je posle zaključene rasprave pred ovim kao drugostepenim sudom, 19.11.2010.godine, kojoj su prisustvovali tužilja, punomoćnik tužilje, punomoćnik tuženog i zastupnik tuženog, istog dana


P R E S U D U


UKIDA SE presuda Osnovnog suda u Valjevu P1. 711/10 od 15.04.2010. godine u delu stava jedan izreke kojim je obavezan tuženi da sa tužiljom zaključi ugovor o radu prema stručnoj spremi tužilje i ODBACUJE tužba tužilje u delu zahteva da se obaveže tuženi da sa tužiljom zaključi ugovor o radu prema stručnoj spremi tužilje.

POTVRĐUJE SE presuda Osnovnog suda u Valjevu P1. 711/10 od 15.04.2010. godine u ostalom delu stava jedan i stavu dva njene izreke a žalba tuženog u tom delu ODBIJA kao neosnovana.

ODBIJA SE zahtev tuženog da se obaveže tužilja da tuženom na ime naknade troškova parničnog postupka isplati iznos od 81.471,50 dinara.

OBAVEZUJE SE tuženi da tužilji na ime naknade troškova postupka po žalbi isplati iznos od 17.500,00 dinara u roku od 8 dana od dana dostavljanja prepisa ove presude.

ODBIJA SE zahtev tužilje da se obaveže tuženi da joj na ime naknade troškova parničnog postupka isplati iznos od još 4.000,00 dinara.

O b r a z l o ž e nj e


Presudom Osnovnog suda u Valjevu P1. 711/10 od 15.04.2010. godine u stavu jedan izreke usvojen je tužbeni zahtev tužilje pa su poništeni kao nezakonit aneks ugovora o radu zaveden kod tuženog pod brojem 1019-1 od 02.03.2009. godine i rešenja o otkazu ugovora o radu broj 2582 od 19.05.2009. godine što je tuženi dužan priznati i tužilju vratiti na rad zaključenjem ugovora o radu prema stručnoj spremi tužilje, a sve u roku od 8 dana od dana prijema prepisa presude pod posledicama prinudnog izvršenja, dok je stavom dva izreke obavezan tuženi da tužilji na ime naknade troškova spora naknadi iznos od 34.000,00 dinara u roku od 8 dana od dana prijema prepisa presude pod posledicom prinudnog izvršenja.

Protiv ove presude žalbu je blagovremeno izjavio tuženi zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2.tačka 12. ZPP, pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava sa zahtevom da se obaveže tužilja da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 81.471,50 dinara.

Tužilja je predložila na raspravi pred drugostepenim sudom da se žalba tuženog odbije kao neosnovana a naknadu troškova parničnog postupka tražila je po osnovu zastupanja na dva ročišta po 8.750,00 dinara i po osnovu dva pristupa tužilje na dva ročišta pred drugostepenim sudom po 2.000,00 dinara.

Ispitujući pravilnost i zakonitost pobijane presude u granicama ovlašćenja iz odredbe člana 372. ZPP, Apelacioni sud u Beogradu kao drugostepeni sud je našao:

 žalba je delimično osnovana.

U postupku donošenja ožalbene presude u potvrđujućem delu njene izreke nema bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 1., 2., 5., 7. i 9. ZPP, niti drugih bitnih povreda odredaba parničnog postupka koje bi bile od uticaja na njenu pravilnost i zakonitost u ovom delu.

Prema činjeničnom utvrđenju u postupku donošenja ožalbene presude sledi: da je tužilja bila u radnom odnosu kod tuženog, na osnovu rešenja Komisije Instituta za zaštitu zdravlja Srbije dr Milan Jovanović Batut broj __ od 11.09.20__. godine, da je primljena na radno mesto diplomiranog ekonomiste za specijalizaciju zdravstvene ekonomike u Zavodu za zaštitu zdravlja u Valjevu na neodređeno vreme, da je odlukom broj 04-48 od 15.01.2001. godine tužilji prestao radni odnos, da je presudom Okružnog suda u Valjevu Gž1. 153/07 od 07.06.2007. godine preinačena presuda Opštinskog suda u Valjevu P1. 1306/06 od 14.11.2006. godine tako što je usvojen tužbeni zahtev tužilje protiv tamo i ovde tuženog Zavoda za zaštitu zdravlja u Valjevu, pa je poništeno kao nezakonito rešenje tuženog o prestanku radnog odnosa tužilje broj __ od _._.20__. godine i tuženi obavezan da tužilju vrati na rad, na radno mesto diplomiranog ekonomiste za specijalizaciju iz zdravstvene ekonomike i prizna joj sva prava iz radnog odnosa počev od _._.20__. godine pa do vraćanja na rad u roku od 8 dana od dana dostavljanja ove presude, da je u izvršenju ove presude tuženi kao poslodavac sa tužiljom kao zaposlenom zaključio ugovor o radu broj __/__ koji je zaveden pod datumom _._.20__. godine ( pravilan datum je 16.05.2007. godine ), da je prema sadržaju ovog ugovora tužilja raspoređena na poslove ekonomiste zdravstva u Centru za analizu, planiranje i organizaciju zdravstvene zaštite i informatiku i __ u zdravstvu i sa obavezom da stupi na rad _._.20__. godine, da su parnične stranke u istom svojstvu zaključile i aneks ugovora o radu broj __/_ od _._.20_. godine kojim je u ugovor o radu broj 2031-1/07 izmenjen tako da glasi u zaglavlju 2037-9/07 a datum 03.05.2007. godine izmenjen tako da glasi _._.20_. godine, da su parnične stranke potom zaključile i aneks ugovora o radu broj _ od _._.20_. godine, a potom aneks ugovora o radu broj __ od _._20_. godine kojim aneksom je tužilja raspoređena na poslove diplomiranog ekonomiste u odelenju za analizu planiranje i organizaciju zdravstvene zaštitite, informatiku i __ u Zdravstvenom centru za promociju zdravstva, analizu, planiranje i organizaciju zdravstvene zaštite i informatiku i __ u zdravstvu, da su parnične stranke u istom svojstvu zaključile i aneks ugovor o radu broj __ od _._.20__. godine kojim je određeno da će tužilja kao zaposlena obavljati poslove diplomiranog ekonomiste u odeljenju za ekonomsko finansijske poslove službe za pravno, ekonomsko, finansijske, tehničke i druge slične poslove, da je rešenjem u otkazu ugovora o radu broj __ od _._.20_. godine tužilji na poslovima diplomiranog ekonomiste u odeljenju za ekonomsko finansijske poslove službe za pravne ekonomsko, finansijske, tehničke i druge slične poslove otkazan ugovor o radu broj __ od _._.20_. godine sa utvrđenim pravom na otpremninu u visini od 158.852,00 dinara koje joj je isplaćeno 18.05.2009. godine i utvrđenjem da tužilji prestaje radni odnos danom dostavljanja ovog rešenja, da je tužilja ovo rešenje primila _._.20_. godine, a da je tužbu u ovoj parnici podnela _._.20_. godine, da je tuženi doneo odluku o kriterijuma za proglašenje tehnološkog viška broj __ od _._.20_. godine, da tuženi poslodavac nije bio u obavezi da donese program rešavanja viška zaposlenih jer se radi o malim promenama, da je za radno mesto na kome je tužilja radila pre donošenja akta o sistematizaciji predviđena specijalizacija zdravstvene ekonomije ali da ta sistematizacija nije odobrena u 2008. i 2009. godini.

Međutim, u postupku donošenja ožalbene presude činjenično stanje je ostalo nepotpuno utvrđeno i to:

 na okolnost sadržaja ponude aneksa ugovora o radu broj __ od _._.20__. godine s obzirom na navod iz ožalbene presude da je tužilja morala da potpiše aneks ugovora jer je tako stajalo u ponudi, kao i s obzirom na navod iz ožalbene presude da je tužilja morala isti dan da potpiše aneks ugovora što se navodima žalbe tuženog osporava;
 na okolnost potrebe posla kao razloga da se učini ponuda aneksa ugovora o radu broj __ od _._.20__. godine, kao i na okolnost da li se i posle prestanka radnog odnosa tužilje obavljaju poslovi iz sadržaja naznačenog ugovora o radu odnosno aneksa, te da li je tužilja obavljala poslove koji su imenovani u sadržaju ugovora o radu odnosno aneksa.

Razjašnjenje ovih okolnosti je bilo nužno za pravilnu primenu i to:

 pravila iz odredbe člana 171. stav 1. - potreba procesa i organizacije rada;
 pravila iz odredbe člana 172. stav 1. i 2. Zakona o radu – sadržaj ponude i rok za ponudu;
 pravila iz odredbe člana 179. stav 1. tačka 9. ovog zakona – postojanje tehnoloških i ekonomskih organizacionih promena kao razloga za prestanak potrebe za obavljanjem određenog posla.

Radi razjašnjenja ovih okolnosti i odgovora na pitanje da li se stvarno radi o prestanku potrebe za radom zaposlenog ili zloupotrebi primene ovih instituta na koji ukazuje i pobijana presuda ali upotrebom iskaza:“ stiče se utisak da je sistematizacija u odnosu na radno mesto tužilje doneta sa ciljem da se na kraju ugasi radno mesto“, a sud ne sudi na osnovu utisaka, već na osnovu rezultata ocene izvedenih dokaza i iz toga izvedene razumne izvesnosti o postojanju odnosno nepostojanju određenih činjenica ovaj sud je kao drugostepeni održao raspravu, ponovio dokaz saslušanjem tužilje i zastupnika tuženog u svojstvu stranke i svedoka SS kao i čitanjem pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova od _._.20__. godine, utvrdio sadržaj ponude, pročitao isprave imenovane na zapisniku sa ročišta od 19.11.2009. godine kao i odluke broj __ od _._.20__. godine o izmeni i dopuni pravilnika organizaciji i sistematizaciji, pa je ocenom svih ovih dokaza posebno i u vezi jednih sa drugih utvrdio pravno važne činjenice za pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku u ovoj parničnoj stvari.

Prethodno je na osnovu saglasnih izjava parničnih stranaka utvrdio ove činjenice:

 da je tužilja posle završene presude Okružnog suda u Valjevu Gž1. 153/07 od 07.06.2007. godine zaljučila naznačeni ugovor o radu broj __ kojim je raspoređena na poslove ekonomiste zdravstva u Centru za analizu, planiranje i organizaciju zdravstvene zaštite, informatiku i __ u zdravstvu sa opisom posla kao u njegovom sadržaju,
 da je tužilja završila Ekonomski fakultet – diplomirani ekonomista sa stepenom stručne spreme 7/1.

Na osnovu rezultata izvedenih dokaza utvrđene su i ove činjenice:

 da je odlukom direktora broj __ od _._.20__. godine u Pravilniku o organizaciji i sistematizaciji poslova Zavoda za javno zdravlje aa na strani 7 u odeljku za analizu i planiranje i organizaciju zdravstvene zaštite za informatiku i __ brisan tekst diplomirani ekonomista;
 da je tužilji dostavljena ponuda broj 1019 od 02.03.2009. godine u pisanom obliku;
 da je uz prilog ponude predstavljivan tekst ugovora o radu broj 1019/1;
 da tekst ponude glasi „nudi Vam se zaključenje aneksa ugovora o radu radi izmene tačke 2. ugovora o radu ili premeštaja na drugi odgovarajući posao odnosno na posao diplomiranog ekonomiste u odelenju za ekonomsko finansijske poslove službe za pravno finansijske, tehničke i druge slične poslove zbog potrebe procesa i realizacije rada, odnosno što je stupanjem na snagu Odluke o izmeni i dopuni pravilnika organizacije i sistematizacije poslova broj __ od _._.20__. godine došlo do ukidanje poslova diplomiranog ekonomiste u odelenju za analizu, planiranje i organizaciju zdravstvene zaštite i informatiku, __ u zdravstvu i da je potrebno da se o ovoj ponudi izjasne u roku od 8 dana od dana dostavljanja ove ponude, tako što će te potpisati aneks ugovor o radu ako to ne učinite smatraće se da ste odbili“;
 da je ova punuda uz predlog aneksa dostavljena tužilji _._.20__. godine što je tužilja potvrdila potpisom na ovu ponudu;
 da je tužilja potpisala aneks ugovora o radu broj __ od _._.20__. godine;
 da su poslovi diplomiranog ekonomiste u odelenju za ekonomsko finansijske poslove službe za pravne, ekonomske i finansijske, tehničke i druge slične poslove postojane u sistematizaciji na dan 02.03.2009. godine;
 da je tužena strana donela i Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova od 30.04.2009. godine kojim su ukinuti naznačeni poslovi iz aneksa ugovora o radu broj 1019/1 od 02.03.2009. godine pod naznačenim nazivom, a što je sud utvrdio i na osnovu saglasnih izjava parničnih stranaka da se i sada obavljaju poslovi iz aneksa ugovora o radu i to: ( radi se o naplati potraživanja i davanja predloga za udruženje, vršenje unošenja podataka za elektronsku fakturu prema Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje, evidencije prihoda i rashoda i učestvovanje u obračunu zarada po centrima odnosno odelenjima );
 da te poslove radi dva izvršioca sada i to BB referent nabavke i VV šef za ekonomsko finansijske poslove;
 da GG obavlja poslove šefa za analizu i planiranje i organizaciju zdravstvene zaštite i informatiku i __ u zdravstvu i to od aprila meseca 20__. godine;
 da je tužilji isplaćena otpremnina koja je navedena u rešenju otkaza ugovora o radu pre prestanka radnog odnosa i pre donošenja rešenja broj __ od _._.20_. godine;
 da nisu postojala slobodna radna mesta na dan 19.05.2009. godine gde se tražila visoka stručna sprema odnosno viša školska sprema, odnosno srednja stručna sprema (tužilja je učinila tačnim činjenice da je primila otpremninu pre donošenja osporenog rešenja, odnosno okolnost postojanja slobodnih radnih mesta je navela da nema saznanje). Da se poslovi imenovani u aneksu u alinejama od 1 do 3 – aneksa od _._.20_. godine obavljaju i posle donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu potvrdili su u svom iskazu svedok SS ali i zastupnik tuženog direktor SS1 navodom da te poslove obavljaju šef odelenja, referent nabavke i ekonomski tehničar – likvidator iz čijeg iskaza je takođe utvrđeno da se i poslovi iz aneksa ugovora o radu broj __ od _._.20_. godine (poslovi prikupljanja i obrade demografskih pokazatelja za potrebe zdravstvenih ustanova Kolubarskog okruga, sačinjavanja analide naturalnih planova rada analize izvršenja naturalnih planova rada zdravstvenih ustanova na primarnom i sekundarnom nivou i davanja završnog mišljenja usklađenosti naturalnih planova rada sa tromesečnih, šestomesečnim i godišnjim izvršenjima za sve zdravstvene ustanove Kolubarskog okruga, učešće u organizaciji sprovođenja boljeg stručnog nadzora da li je radom zdravstvenih ustanova učestvovanje, pripremanje, sačinjavanje godišnjeg ekonomskog plana troškova zdravstvene zaštite u zavodu a na bazi planiranih zdravstvenih usluga i ostalih propratnih troškova zavoda i plana dostavljanja Institutu za javno zdravlje Srbije, učestvovanje u izradi predloga cenovnika usluga koje donosi upravni odbor, praćenje, prikupljanje službene stručne dokumentacije iz sfere ekonomike zdravstva i zdravstvenog zakonodavstva ) i sada obavljaju i da te poslove obavljaju i to: šef odelenja za analizu i planiranje, kao i stručni saradnici SS2 koja ima Višu ekonomsku školu i SS3 koja je zdravstveni radnik i ima Višu sanitarnu školu.

Iz iskaza tužilje i zastupnika tuženog utvrđene su i ove činjenice:

 da je tužilja faktički od 15.02.2009. godine obavljala poslove u centru za mikrobiologiju,
 da tužilja nije radila i posle zaključenja aneksa ugovora o radu broj 1019-1 od 02.03.2009. godine poslove imenovane u sadržaju ovog aneksa već su te poslove radili izvršioci na poslovima šef odelenja, regerenta nabavke i ekonomskog tehničara,
 da je naznačeni pravilnik o organizaciji, sistematizaciji poslova od 30.04.2009. godine bio objavljen na oglasnoj tabli (tužilja je u svom iskazu navela da je taj pravilnik videla na tabli odmah pored službe mikrobiologije ),
 da je tužilja u Centru za mikrobiologiju radila do _._.20_. godine i to poslove unosa podataka.

Iz iskaza tužilje je utvrđeno da tužilju u periodu od 01. maja do 19. maja iste godine je sedela u finansijskoj službi da nije obavljala poslove, a što se potvrđuje iz činjenice da su poslovi iz aneksa ugovora o radu od _._.20_. godine ukinuti aktom o sistematizaciji od _._.20_. godine.
Na osnovu rezultata suočenja je utvrđeno da je tužilja radila u Centru za mikrobiologiju od _._.20_. godine, a iz iskaza zastupnika tuženog je utvrđeno da nisu bili u tom centru sistematizovani poslovi iz aneksa od _._.20_. godine.

Radi toga ovaj sud nije prihvatio prethodni iskaz zastupnika tuženog da je tužilja delimično radila poslove iz aneksa ugovora o radu od _._.20_. godine. Nije, iz razloga što i sam zastupnik tuženog u postupku suočenja potvrdio činjenicu da je tužilja počev od _._.20_. godine radila poslove u Centru za mikrobiologiju a to su poslovi unosa podataka što je potvrđeno iz iskaza tužilje saslušane u svojstvu stranke.

Na osnovu rezultata suočenja takođe je utvrđeno da tužilji nisu davane instrukcije za rad osim što joj je od strane informatičara pokazan unos podataka o bolovanju. Pri tome je sud cenio različite iskaze tužilje i zastupnika tuženog da ovu okolnost ( zastupnik tuženog nije mogla da se izjasni na pitanje tužilje da li je vršena obuka, a na okolnost davanja uputstva za rad iz njene struke tužilja je bila konkretna navodeći da joj GG ništa nije pokazala, dok je zastupnik tuženog na tu okolnost dao neodređen iskaz: to ti misliš, izjašnjavajući se u tom delu na ovu okolnost i na deo iskaza tužilje da je bilo u interesu GG da je ne obuči ).

Takođe je na osnovu rezultata suočenja utvrđeno da je poslove imenovane u ugovoru broj 1237-/07 od 03.05.2007. godine obavljala i obavlja GG pored poslova organizacije procesa rada u naznačenom odelenju. To je u postupku suočenja potvrdio i zastupnik tuženog navodom da GG radi te poslove ali šef, što je potvrdila i tužilja identičnim iskazom. Pri tome je sud utvrdio da tužilja nije radila ni poslove iz sadržaja ovog govora jer joj nije omogućeno da iste obavlja. Pri tome sud nije prihvatio iskaz zastupnika tuženog da tužilja te poslove nije obavljala, jer nije umela da radi. Da je to bilo tako zastupnik tuženog bi sproveo proceduru utvrđivanja nemanja znanja i sposobnosti tužilje za rad na tim poslovima što nije učinjeno. Suprotno tužilji su dati poslovi po ugovoru o radu broj 1237-1/07 od 03.05.2007. godine (datum i broj ovog ugovora su ispravljeni aneksom ugovora o radu broj _ od _._.20_. godine tako da glase _ a datum umesto _._.20_. godine izmenjen i glasi _._.20_. godine ) potvrđuje i iskaz zastupnika tuženog u delu koji glasi: opis poslova tužilje je sadržavao prikupljene delove poslova drugih radnih mesta u tom centru da bi imala šta da radi. Inače ove poslove iz ovog aneksa od 28.01.2009. godine ( identičan sadržaj kao i na naznačenom ugovoru ) rade oni koji su i pre radili a to su šef odelenja za analizu, planiranje upravo što sam prethodno navela sa informatikom i __, a da stručni saradnici SS2 i SS3, i to SS2 sa Višom ekonomskom, a SS3 zdravstveni radnik Višom sanitarnom.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja ožalbena presuda je potvrđena u pobijanom delu njene izreke kao pravilna i na zakonu zasnovana ali sa razloga kao u sadržaju ove presude osim sa stanovišta ocene zaključivanja aneksa ugovora o radu od _._.20_. godine i da je tužilja raspoređena na poslove iz aneksa ugovora o radu od _._.20_. godine ne da bi radila na tim poslovima već da bi formalno bila raspoređena na istima.

Naime, prema odredbi člana 171. stav 1. tačka 1. Zakona o radu ( „Službeni glasnik RS“ broj 24/05...) poslodavac može zaposlenom da ponudi izmenu ugovorenih uslova rada ( u daljem tekstu aneks ugovora ): radi premeštanja na drugi odgovarajući posao zbog potreba procesa i organizacije rada.

Dakle, materijalna pretpostavka za premeštanje zaposlenog je potreba procesa i organizacije rada. Ovde potreba posla nije postojala. Nije, jer iako je tužena strana donela odluku broj __ od _._.20_. godine kojom su ukinuti poslovi diplomiranog ekonomiste u Odelenju za analizu, planiranje i organizaciju zdravstvene zaštite i informatiku i __ ti poslovi su stvarno postojali i postoje, a pored toga tužilja je raspoređena na poslove za čije obavljanje nije postojala stvarna potreba. Dokazno svedočanstvo za to je činjenica da je tužilja aneksom ugovora o radu broj __ od _._.20_. godine raspoređena na poslove diplomiranog ekonomiste u odelenju za ekonomsko finansijske poslove službe za pravne ekonomsko, finansijske, tehničke i druge slične poslove i ako te poslove uopšte nije obavljala, već je od _._.20_. godine radila u Centru za mikrobiologiju gde ti poslovi nisu bili sistematizovani i to isključivo na unosu podataka do _._.20_. godine a od tada je tužilja sedela u službi za pravne ekonomsko finansijske i tehničke id ruge slične poslove.

Stvar je poslodavca da organizuje proces rada i stim u vezi njegovo zakonsko ovlašćenje da donese pravilnik kojim se utvrđuju organizacioni delovi kod poslodavca, vrsta poslova, vrsta i stepen stručne spreme i drugi potrebni uslovi za rad na tim poslovima – član 24. stav 2. Zakona o radu. Međutim, ne može poslodavac premestiti zaposlenog na poslove za čije obavljanje nema stvarne potrebe nezavisno od toga što su ti poslovi sistematizovani pravilnikom o sistematizaciji. Ne može jer je tada očigledno da ne postoji potreba posla koja je nužna materijalna pretpostavka da bi zaposleni bio premešten na druge poslove. Ta materijalna pretpostavka ovde očigledno nije ostvarena jer tužilja nije premeštena na poslove imenovane u aneksu broj __ od _._.20_. godine da bi te poslove stvarno obavljala, jer da jeste ona bi radila na tim poslovima a ne u Centru za mikrobiologiju od _._.20_. godine do _._.20_. godine kako je već obrazloženo.Tome i u prilog i to što su ti poslovi na koje je premeštena bili ukinuti Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova _._.20_. godine. Na to ukazuje iskaz zastupnika tuženog u delu koji glasi: „Tačno je da je aktom o sistematizaciji koji je donet _._.20_. godine uvedeno radno mesto diplomiranog ekonomiste u Odeljenju za ekonomsko finansijske poslove Službe za pravne i ekonomske, tehničke poslove i tačno je da je aneksom od _._.20_. godine tužilja premeštena na te poslove. To je učinjeno zbog povećanog obima posla – dodaje trenutno povećanog obima posla u Centru za mikrobiologiju. Međutim kako nije moglo u Centru za mikrobiologiju da se ovo radno mesto uvedeno je u Odeljenju za ekonomsko finansijske poslove ......“. Dakle tužilja je stvarno premeštena privremeno u Centru za mikrobiologiju zbog povećanog obima posla a pošto nije moglo da se sistematizuje njeno radno mesto u tom Centru sistematizovano je u Odeljenju za ekonomsko finansijske poslove Službe za pravne, ekonomske, finansijske i tehničke poslove i to kao poslovi koji će vremenski trajati na neodređeno vreme iako se radilo samo o privremeno povećanom obimu posla. Da se radilo o privremeno povećanom obimu posla svedočanstvo je i činjenica da su ti poslovi iz aneksa ugovora o radu od _._.20_. godine ukinuti donošenjem Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova od _._.20_. godine.

Radi toga za premeštanje tužilje nisu bili ispunjeni uslovi u smislu odredbe člana 171. stav 1. tačka 1. Zakona o radu jer nije postojala potreba posla da se tužilja premesti na poslove diplomiranog ekonomiste u odelenju za ekonomsko, finansijske poslove, Službe za pravne ekonomsko finansijske i tehničke poslove. Zato je pravilan zaključak ožalbene presude da je aneks ugovora o radu broj __ od _._.20_. godine protivno slovu zakona. Taj aneks je ništav pravni posao. Istina u pobijanoj presudi se upotrebljava iskaz, poništava se kao nezakonit aneks ugovora o radu ali je očigledno da je reč o jezičkoj grešci i da se radilo o ništavnosti tog aneksa što je pravo značenje upotrebljeno iz iskaza izreke pobijane presude. Zbog toga to sud nije sankcionisao u postupku po žalbi.

Navod žalbe tuženog da poslodavac može zaposlenom da ponudi izmenu ugovorenih uslova rada radi premeštaja na drugi odgovarajući posao zbog potrebe rada i organizacije sa stanovišta pravila je tačan ali ono što tužena strana zanemaruje to da ovde nije postojala potreba procesa rada a u prisustvu prethodno iznetih razloga

Pravna posledica odluke u pogledu aneksa je i poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu broj __ od _._.20_. godine, jer je vrednovanje prestanka potrebe za radom tužilje vršeno sa stanovišta poslova na koje je tužilja nezakonito premeštena jer za njihovo obavljanje nije postojala potreba. Zato je pravilna ožalbena presuda u delu izreke kojim je poništeno ovo rešenje i obavezan tuženi da tužilju vrati na rad jer za njegovo donošenje nisu postojali uslovi iz odredbe člana 179. stav 1. tačka 9. Zakona o radu. Nisu, jer po naznačenoj normi poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca ako usled tehnoloških, ekonomiskih i organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla. Ovde nije postojala potreba posla za obavljanje poslova diplomiranog ekonomiste u odelenju za ekonomsko finansijske poslove u službi za pravne ekonomsko finansijske i tehničke i druge slične poslove ali ne za to što je ta potreba prestala posle premeštanja tužilje na naznačene poslove, već zato što ta potreba nije postojala ni u vreme kada je tužilja na te poslove premeštena a to je ono odlučno. Ne može poslodavac koristiti pravo da donosi Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji i formalno sistematizuje određene poslove a posle nepuna dva meseca ukida te poslove za čije obavljanje ne postoji stvarna potreba, jer te poslove već obavljaju drugi izvršioci u to vreme. To je zloupotreba prava u vidu protivciljnog vršenja prava ne da se zaposlenom omogući obavljanje poslova premeštanjem na određene poslove već da se ispoštuje formalna procedura sa stanovišta uvođenja određenih poslova pod određenim nazivom za čije obavljanje nije potreban još jedan izvršilac jer se ti poslovi već obavljaju u drugim službama. Na taj način se koristi ovlašćenje suprotno njegovom cilju da bi se zaposleni oglasio viškom.

Tužena strana kada je kako to navodi zastupnik tuženog izvršila prikupljanje poslova od drugih izvršilaca da bi se sistematizovalo radno mesto na koje je tužilju rasporedila u izvršenju sudske odluke po ugovoru o radu __ od _._.20_. godine bila je dužna da tužilji omogući stvarno obavljanje tih poslova a ne da te poslove vraća izvršiocima od kojih su isti „oduzeti“ i da potom utvrdi prestanak potrebe za radom tužilje. Pri tome kada tužena strana insistira da je tužilja spornim aneksom ugovora o radu premeštena na drugi odgovarajući posao za čije obavljanje se traži ista vrsta i stepen stručne spreme, a zbog potrebe procesa rada i organizacije i nemanja odgovarajuće specijalizacije tada zanemaruje:

 da ta potreba stvarno nije postojala,
 da kada se zaposleni premesti na odgovarajuće poslove tada se ne može insistirati naknadno na okolnosti da on ne ispunjava uslove za rad na tim poslovima,
 da sistematizacija iz 2008. godine gde je bila predviđena specijalizacija iz zdravstvene ekonomije nije odobrena tokom 2008/2009 godine ( činjenično utvrđenje iz ožalbene presude ),
 da tuženi poslodavac tužilju nije uputio na specijalizaciju,
 da ni GG takođe nije imala ovu specijalizaciju.

Ovi razlozi su dovoljni za zaključak da su naznačeni aneks ugovora o radu broj __ od _._.20_. godine i rešenje otkaza ugovora o radu broj _ od _._.20_. godine nezakonit, pa je pravno bez značaja što je u ponudi broj __ od _._.20_. godine tužilji određen rok od 8 dana da se izjasne u vezi učinjene ponude ovog aneksa ugovora o radu. Takođe je utvrđeno da ne stoji zaključak pobijane presude da je tužilja morala da potpiše aneks jer je tako stajalo u ponudi. To u ponudi ne piše. U ponudi se ukazuje samo na pravne posledice za slučaj neprihvatanja ponude što je samo ukazivanje na sadržaj odredbe stava 4. člana 172. Zakona o radu.

Međutim, ove mane ožalbene presude ostale su bez značaja u prisustvu prethodnih razloga.

Ovaj sud kao drugostepeni primećuje da u ponudi je i konkretizovana potreba – donošenje odluke o izmeni i dopuni pravilnika o organizaciji i sistematizaciji posla broj __ od _._.20_. godine kojom se objašnjava postojanje potrebe procesa rada ali u prisustvu iznetih razloga ta potreba stvarno nije postojala. Rezultati izvedenih dokaza su to nesumnjivo potvrdili.

Pravilno zaključuje žalba da tuženi nije bio dužan da donosi program rešavanja potreba viška zaposlenih s obzirom da je reč o malim promenama a imajući u vidu sadržaj odredbe člana 153. stav 1. tačka 1. i stava 2. Zakona o radu pa je zato i irelevantno da li je na sednici upravnog odbora doneta odluka o utvrđivanju kriterijuma za proglašenje tehnološkog viška. Međutim, ovaj sud nalazi da odluka o kriterijumima za proglašenje tehnološkog viška broj __ od _._.20_. godine koja glasi: tehnološkim viškom se proglašavaju administrativni radnici i zaposleni iz Centra koji ne zarađuju dovoljno da osnovni kriterijum za proglašenje tehnološkog viška je dužina radnog staža, odnosno zaposleni sa najmanje godina radnog staža je u skladu u pogledu iskaza da osnovni kriterijum za racionalizaciju kadra i da kriterijum bude dužina radnog staža odnosno sa najmanje godina radnog staža prema sadržaju zapisnika od _._.20_. godine. U ovom zapisniku se konstatuje da je doneta odluka da se formira komisija koja će utvrditi kriterijume za sprovođenje racionalizacije kadra pridržavajući se prvo gore pomenutog kriterijuma i da će komisija biti sastavljena od rukovodilaca centra odelenja Zato ovaj sud nije prihvatio sadržaj iskaza svedoka SS4 i s tim u vezi njegovo pismeno na upravnom odboru od _._.20_. godine da uz dve donete odluke osnovni kriterijum bude dužina radnog staža i da je reč o falsifikatu i manipulaciji. Ovo posebno sa razloga kako to pravilno žalba ukazuje što nije doneta pravnosnažna sudska odluka u krivičnom postupku kojim bi bilo utvrđeno da je naznačena isprava falsifikovana. Pored toga tužilačka strana u parničnom postupku – u ovoj parnici to nije dokazala niti s tim u vezi predložila izvođenje dokaza kao na primer saslušanje u svojstvu svedoka predsednik upravnog odbora SS5, pa i na okolnost zašto u uvodu pod istim brojem i datumom __ od _._.20_. godine je različit sadržaj ( u jednoj od tih odluka ) je napisano da se proglasi tehnološki višak u ustanovi i da je potrebno formirati komisiju za proglašenje tehnološkog viška koja će utvrditi kriterijume a koji će činiti rukovodioci centra i odelenja, dok se u drugoj od tih odluka navodi tehnološkim viškom se proglašavaju administrativni radnici zaposleni u centru koji ne zarađuju dovoljno na tržištu. Osnovni kriterijum za proglašenje tehnološkog viška je dužina radnog staža odnosno zaposleni sa najmanje godina radnog staža . Međtuim, odgovor na ova pitanja je pravno irelevantno za odluku u ovoj parničnoj stvari sa celine iznetih razloga, pa su zato bez uticaja i navodi žalbe tuženog u ovom delu.

Pravilno žalba ukazuje da nije postojala potreba za primenom kriterijuma kod malih promena ali i ovaj navod žalbe ostaje bez značaja u prisustvu iznetih razloga kao i zaključak da prvostepeni sud tvrdi da se radi o malim promenama i da onda pogrešno zaključuje da je tuženi bio dužan da donese nekakav akt.

Pravilno zaključuje žalba da sprovođenje tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena spada u autonomnu samostalnu oblast delovanja zdravstvene ustanove o kome sud ne može da odlučuje niti da ceni njenu celishodnost i opravdanost, jer bi to bilo u suprotnosti sa odredbom člana 82. ovog Ustava. Međutim, ovde se o tome ne radi. Suprotno radi se o tome da je sud ovlašćen da ceni aneks ugovora o radu o premeštanju zaposlenog na druge poslove sa stanovišta potrebe posla, a s tim u vezi i da da odgovor na pitanje da li poslodavac naznačeno ovlašćenje vrši protiv cilju formalno premeštajući zaposlenog na poslove za čije obavljanje nema stvarne potrebe što su pokazali rezultati izvedenih dokaza, da bi potom zaposlenog koga je premestio na takve poslove oglasio viškom zbog toga što ne postoji potreba za obavljanjem tih poslova iako takva potreba stvarno nije postojala ni u vreme zaključenja naznačenog aneksa od _._.20_. godine.

Navod žalbe da tužilja nije pružila dokaz na okolnost šikaniranja zato treba vrednovati sa stanovišta prethodno iznetih razloga koji se odnose na premeštanje tužilje na poslove za čije obavljanje nije postojala potreba da bi potom taj isti zaposleni posle nepuna dva meseca bio oglašen viškom, i sa stanovišta onemogućavanja zaposlenom da obavlja poslove na koje je raspoređen i to u odnosu na ranije zaključeni ugovor o radu odnosno njegov aneks.

Pozivanje tužene strane na okolnost da tužilja nije imala znanje i sposobnosti bilo bi od značaja da je tužena strana sprovela postupak u smislu odredbe člana 179. stav 1. tačka 1. Zakona o radu i prethodno tužilji dala instrukcije na okolnost načina obavljanja određenih poslova, što nije učinjeno. Po shvatanju ovoga suda a što sledi iz rezultata izvedenih dokaza ovaj navod tužena strana koristi iako on ne odgovara stvarnom stanju.

Pravilno žalba primećuje da ne može „sud da stiče utisak„ u odnosu na konkretnu bitnu činjenicu već da na osnovu izvedenih dokaza izvede pravilan zaključak i da jasne razloge što je bio jedan o razloga zbog kojih je otvorena rasprava pred drugostepenim sudom uz konstataciju da prvostepeni sud nije razjasnio prethodno naznačene činjenice iako mu je na iste ukazano i u rešenju Apelacionog suda u Beogradu Gž1. 4017/10 od 24.02.2010. godine već je posle toga formalno samo održao jedno ročište koje nije imalo raspravni karakter. Međutim, sve to i ako ukazuje na odgovarajuće ponašanje prvostepenog suda nije uticalo na zakonitost i pravilnost pobijane presude u potvrđujućem delu izreke o u prisustvu prethodnih razloga i s obzirom na utvrđeno činjenično stanje na raspravi pred ovim sudom.

Međutim ožalbena presuda je morala biti ukinuta i tužba odbačena u odnosu na tužbeni zahtev u delu obaveze tuženog da sa tužiljom zaključi ugovor o radu prema stručnoj spremi tužilje. Ugovor o radu je rezultat saglasne volje ugovornih strana i sud nije ovlašćen da obavezuje poslodavca da sa zaposlenim zaključi ugovor o radu. Normativni osnov za ovaj zaključak sadržaj je u odredbi člana 30. stav 2. Zakona o radu. Radi toga ožalbena presuda je u ovom delu morala biti ukinuta i odbačena tužba tužilje u odnosu na ovaj deo tužbenog zahteva primenom pravila iz odredbe člana 16. ZPP Ovo zato što je u tom delu pobijana presuda zahvaćena bitnim povredama parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 2. ZPP na koju povredu odredaba parničnog postupka sud žalbe pazi po službenoj dužnosti primenom stava 2. člana 372. ovog zakona.

Potvrđeno je rešenje o naknadi troškova parničnog postupka, jer se isto zasniva na pravilnoj primeni pravila iz odredbe člana 149. i 15. ZPP.

Odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova parničnog postupka, jer tužena strana nije uspela u sporu primenom pravila iz odredbe člana 149. stav 1. ZPP.

Primenom pravila iz odredbe člana 149. stav 1. i 150. ZPP tužilji je dosuđena naknada troškova parničnih postupka kao u izreci ove presude i to za zastupanje od strane punomoćnika – advokata na dva ročišta a odbijen njen zahtev za naknadu troškova po osnovu dolaska tužilje na dva ročišta jer tužilja nije priložila dokaz da je takve troškove imala.

Sa izloženog, a na osnovu odredbe člana 375., 161. i člana 376. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u izreci ove presude.


PREDSEDNIK VEĆA – SUDIJA
Borivoje Živković , s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić

Si id non apparet, non ius deficit sed probatio (Paulus) – Ako se nešto ne dokaže, ne pravo, nego dokaz nedostaje