APELACIONI SUD - Pregled sudske prakse Apelacionog suda u Beogradu

2.03.2011.

Gž1 864/11

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Gž1 864/11
Dana 02.03.2011. godine
B E O G R A D

U IME NARODA

APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija: Borivoja Živkovića, predsednika veća, Vesne Martinović i Snežane Vitošević, članova veća, u parnici tužioca AA, koga zastupa advokat AB protiv tuženog "BB", koga zastupa advokat BA, radi naknade štete, odlučujući o izjavljenoj žalbi tuženog protiv presude Opštinskog suda u Sopotu P.br.77/2005 od 30.12.2008. godine, ispravljene rešenjem Drugog osnovnog suda u Beogradu, Sudske jedinice u Sopotu o ispravci presude P.br.77/2005 od 30.12.2008.godine Opštinskog suda u Sopotu IV-13 P131/11 od 21.01.2011. godine, doneo je u sednici veća održanoj dana 02.03.2011. godine

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana žalba tuženog i POTVRĐUJE presuda Opštinskog suda u Sopotu P.br.77/2005 od 30.12.2008. godine, ispravljena rešenjem Drugog osnovnog suda u Beogradu, Sudske jedinice u Sopotu o ispravci presude P.br.77/2005 od 30.12.2008. godine Opštinskog suda u Sopotu IV-13 P.br.131/11 od 21.01.2011. godine u stavu jedan i tri njene izreke.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Opštinskog suda u Sopotu P.br.77/2005 od 30.12.2008. godine u stavu jedan izreke delimično je usvojen tužbeni zahtev pa je obavezan tuženi da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete isplati: za duševne bolove zbog umanjenja opšte životne aktivnosti iznos od 89.180,00 dinara, za pretrpljene fizičke bolove iznos od 102.900,00 dinara, za pretrpljeni strah iznos od 102.900,00 dinara i za pretrpljene duševne bolove zbog naruženosti iznos od 68.600,00 dinara što ukupno iznosi 363.580,00 dinara sve sa zakonskom zateznom kamatom počev od 30 12.2008.godine kao danom presuđenja pa do konačne isplate sve u roku od 15 dana pod pretnjom izvršenja, stavom dva izreke odbijen je deo tužbenog zahteva preko dosuđenog a do traženih 120.000,00 dinara, za duševne bolove zbog umanjenja opšte životne aktivnosti do traženih 150.000,00 dinara za pretrpljene fizičke bolove, do traženih 150.000,00 dinara za pretrpljeni strah i do traženih 100.000,00 dinara, za pretrpljene duševne bolove zbog naruženosti, kao neosnovan, dok je stavom tri izreke obavezan tuženi da tužiocu plati troškove postupka u iznosu od 264.500,00 dinara u roku od 15 dana pod pretnjom izvršenja.

Pravnosnažnim rešenjem Drugog osnovnog suda u Beogradu, Sudske jedinice u Sopotu o ispravci presude P.br.77/2005 od 30.12.2008.godine Opštinskom sudu u Sopotu XIV-XIII P.br.131/11 od 21.01.2011.godine u stavu jedan izreke izvršena je ispravka ove presude i to u uvodu presude na taj način što umesto prezimena tužioca AA1 treba da stoji AA, dok je stavom dva izreke utvrđeno da u ostalom delu presuda ostaje neizmenjena.

Protiv ove presude u pogledu odluke sadržane u stavu jedan i tri njene izreke tuženi je blagovremeno izjavio žalbu iz zakonskih razloga propisanih odredbom člana 360 ZPP.

Ispitujući pravilnost i zakonitost pobijane presude u ožalbenom delu njene izreke u granicama ovlašćenja iz odredbe čl.372 ZPP Apelacioni sud u Beogradu kao drugostepeni sud je našao:

- žalba je neosnovana.

U postupku donošenja ožalbene presude u pobijanom delu njene izreke nema bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz čl.361 st.2 tač.1, 2, 5, 7 i 9 ZPP, niti drugih bitnih povreda odredaba parničnog postupka koje bi bile od uticaja na njenu pravilnost i zakonitost u ovom delu.

Prema činjeničnom utvrđenju u postupku donošenja ožalbene presude sledi: da je tužilac u radnom odnosu kod tuženog na poslovima iznošenja smeća dana 23.06.2004.godine pri obavljanju poslova svoga radnog mesta pretrpeo povredu na radu, da je kamion (smećarka) tom prilikom bio parkiran jednim delom na ulici a drugim delom na trotoaru zbog čega se nalazio u neravnom položaju, da su tužilac i SS uvukli kontejner u viljušku i to tako što ga je tužilac uhvatio levom rukom za „ručicu“ (rukohvat) koji se nalazio na desnoj zadnjoj ivici kontejnera, dok je SS jednom rukom gurao kontejner u viljušku a drugom držao za uvo na poklopcu da poklopac ne bi pao, pošto je bio neispravan, da kada je kontejner stavljen „u viljušku“ tužilac je desnom rukom morao da drži ručku na kamionu kojom se drži kontejner, a levom je rukom uhvatio gornju zadnju ivicu kontejnera pošto više nije bio u mogućnosti da levom rukom dohvati ručicu koja se na kontejneru nalazi nešto niže, da kada je kontejner komandom na ručku kamiona podignut na određenu visinu SS je pustio poklopac da bi metlom gurnuo smeće iz kontejnera, da je poklopac krenuo unazad i udario tužioca u levu ruku, da je tužilac na rukama imao rukavice, da je tužilac naznačenom prilikom zadobio povredu otvorenog prelom prvog članka srednjeg prsta leve ruke, da koštani delovi distalnog članka nisu srasli dovoljno već je između njih formiran lažni zglob kao posledica hronične infekcije distalnog članka, da je reč o teškoj telesnoj povredi, da je tužilac zbog ove povrede trpeo i to: strah jakog intenziteta u trajanju od 10 minuta, strah srednjeg intenziteta u trajanju od 3 dana kao posledica nepokretnosti ruke i neizvesnosti lečenja a zbog odlubljivanja i odstranjivanja nokatne ploče te strah slabog intenziteta koji je bio prisutan mesec dana po povređivanju zbog neizvesnosti u pogledu lečenja, da je kod tužioca životna aktivnost umanjena za 6% koja se sastoji u tome što tužilac više nema pun stisak pesnice jer je zglob između distalne falange trećeg prsta slabije pokretan pošto je distalna falanga sa noktom skraćena i da će tužilac u daljem toku života aktivnosti obavljati ali uz određeni napor, da je tužilac trpeo bol jakog intenziteta od momenta povređivanja do primarne hirurške obrade određivanja antibiotika, analgetika jake zaštite a s obzirom da je tom prilikom odlubljena i nokatna ploča, da je povreda lokalizovana na mestu gde ima mnogo nervnih završetaka, da su bolovi jakog intenziteta mogli da potraju dva do tri dana kada su prešli u bolove srednjeg intenziteta koji su trajali narednih 10 dana dok su bolovi slabog intenziteta trajali do hospitalizacije (14.februar 2005.godine) da su u toku hirurške intervencije mogli da se pojave bolovi slabog intenziteta, kao i da kod tužioca postoji blagi stepen naruženja koji se sastoji u deformaciji nokatne ploče. Takođe je utvrđeno da je tužilac na osnovu odluke o likvidaciji štete od strane Kompanije „Osiguranje Dunav“ D.D. Od 07.07.2004.godine ostvario naknadu iz ovog štetnog događaja u iznosu od 3.000,00 dinara, kao i da je tužilac znao da je poklopac neispravan i da pada unazad.

Na ovako pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo kada je našao da postoji podeljena odgovornost tužioca i tuženog za nastanak ovog štetnog događaja sa doprinosom tužioca sopstvenoj šteti u iznosu od 30%.

Naime, prema odredbi člana 173 šteta nastala u vezi sa opasnom stvari odnosno opasnom delatnošću smatra se da potiče od te stvari odnosno delatnosti izuzev ako se dokaže da one nisu bile uzrok štete.

Ovde je do nastanka štete na strani tužioca došlo vršenjem opasne delatnosti u postupku pražnjenja kontejnera. Sama operacija pražnjenja kontejnera po pravilu ne predstavlja opasnu delatnost. Međutim ova delatnost postaje opasna onda kada je zbog neispravnosti kontejnera potrebno da se isti pridržava na mestu koje je izloženo mogućnosti udara od neispravnog poklopca za slučaj da se isti ne pridržava kada dolazi do njegovog pada nazad.

Tuženi je kao organizator ove delatnosti odgovoran radi toga za nastalu štetu tužiocu koja je ostvarena u vršenju takve delatnosti koja u toj situaciji nosi povećani rizik od povređivanja. Pri tome doprinos činjenici da delatnost pražnjenja kontejnera postane opasna sastoji se i u propustu SS radnika tuženog da pre puštanja poklopca upozori tužioca da će to učiniti i na taj način da tužiocu mogućnost da preduzme potrebne mere radi sklanjanja leve ruke iz zone opasnosti koju predstavlja površina na koju pada poklopac kontejnera. To obrazuje odgovornost tuženog za radnje svoga zaposlenog-170. stav 1. ovog zakona

Pravilno žalba zapaža da kontejner nije opasna stvar pri redovnoj upotrebi. Međutim, pražnjenje neispravnog kontejnera u pogledu njegovog poklopca čini samu tu delatnost opasnom jer ista nosi povećani rizik od povređivanja zbog pada poklopca na otvorenu površinu kontejnera. Ovo i zato što se radi o poklopcu velike težine. Pored toga osnov odgovornosti tužene strane obrazuje i naznačena radnja SS spuštanja poklopca pre upozorenja tužioca.

Pri tome po shvatanju ovoga suda pogrešna pravna kvalifikacija iz ožalbene presude sa stanovišta osnova odgovornosti i s tim u vezi zaključak da kontejner imajući u vidu njegove osobine i svojstva predstavlja opasnu stvar ne utiče na pravilnost i zakonitost pobijane presude. Ne utiče kada se i na osnovu ispravne pravne kvalifikacije utvrđenog činjeničnog stanja u postupku donošenja ožalbene presude može nesumnjivo izvesti isti pravni zaključak o materijalnoj odgovornosti tuženog poslodavca za nastalu štetu po osnovu vršenja opasne delatnosti koja tu osobinu ima jer se vrši sa kontejnerom čiji je poklopac neispravan i sklon padu unazad što nosi povećani rizik od povređivanja u kombinaciji sa odgovornošću tužene za propuste svoga radnika.

Pri tome je pravilno prvostepeni sud odmerio i doprinos tužioca sopstvenoj šteti primenom pravila iz člana 192 ZOO (tužilac je znao da je kontejner sa neispravnim poklopcem i neispravnim točkovima, propustio je da to prijavi poslodavcu, bio je dužan da o tome vodi računa i da postupa sa povećanom pažnjom a znao je i da je kamion u neravnom položaju te da njegov kolega SS zbog vršenja drugih operacija potrebnih da bi se ispraznio kontejner može pustiti poklopac što se u datoj situaciji i desilo). U prisustvu prethodnih razloga bez značaja su priložene fotografije uz žalbu i opisani postupak položaja radnika u fazama držanja kontejnera i njegovog navođenja na viljušku kamiona kada bude podignut i s tim je u vezi insistiranje da je tužilac nepravilno držao kontejner ukazujući na položaj lica koje drži kontejner prema fotografiji broj 3. Ovo utoliko pre što zbog činjenice da je kamion bio u neravnom položaju tužilac je levom rukom morao da pridržava kontejner koji nije imao uvo dok sve fotografije pokazuju položaj kontejnera na ravnoj površini a ne u situaciji kada se isti prazni u prostor kamiona koji se nalazi na neravnoj površini.

Prvostepeni sud je dao razlog zašto je tužilac držao kontejner (kamion je bio u neravnom položaju a kontejner nije imao uvo – STR 564/6 obrazloženja pobijane presude).Radi toga ostaju i bez značaja navodi žalbe na okolnost nepravilnog držanja kontejnera.

Navod žalbe da je tužilac znao da je kontejner u neispravnom stanju je tačan ali to je bio i razlog da kod odmeravanja naknade štete se izvrši njeno srazmerno sniženje u skladu sa doprinosom tužioca sopstvenoj šteti. U tom značenju iskaz iz ožalbene presude: „da je neoprezno ponašanje tužioca doprinelo nastanku štete a taj doprinos po oceni suda iznosi 30%“.Pored toga prvostepeni sud je utvrdio da prilikom pražnjenja kontejnera čiji je poklopac bio neispravan nakon stavljanja istog u viljušku radnici su morali da drže poklopac (tačnije uvo na poklopcu) sve dok kontejner ne bude podignut na visinu gde više nije moguće da se isti drži.

Nesporan je i navod žalbe da je dužnost zaposlenog da prijavi neispravnost kontejnera pa bilo u pogledu točkova ili poklopca, da tužilac to nije učinio, ali i kada se uzme u obzir i ta okolnost kao i okolnost da je tužilac izvršavao radni zadatak sa neispravnim kontejnerom u pogledu poklopca i točkova i tada njegov doprinos sopstvenoj šteti ne bi mogao biti veći od utvrđenog u postupku donošenja ožalbene presude.

Pravilno je odmerena i naknada štete po svim osnovima nematerijalne štete na osnovu pravilne primene člana 200 ZOO a dosuđene vrednosti predstavljaju satisfakciju i ne pogoduju težnjama koje su nespojive sa ovom naknadom.

Tužilac je preuzeo mere za svoje lečenje, a subklinička infekcija je mogla da se javi i nezavisno od toga da li se tužilac javljao ili ne lekaru specijalisti. Takođe, prema uvidu u zdravstveni karton i izjašnjenju veštaka VV tužilac se uredno javljao Domu zdravlja i lekarskoj komisiji a takođe i lekaru specijalisti. Pored toga nema dokaza da su naznačene komplikacije u vidu lažnog zgloba nastale kao posledica lekarske greške, odnosno propusta tužioca. Pored toga u konkretnom slučaju veštak je objasnio da je učinjena omaška prilikom prvog davanja nalaza jer ukoliko je prelom bio na proksimalnoj falanzi ne može doći do infekcije na distalnoj falanzi. Takođe ovde je zarastanje rana trajalo nešto duže a postojala je mogućnost i da se desi da kost i ne zaraste, što je sve individualno(iskaz veštaka sa ročišta od 08.12.2008.godine).

Pravilna je i odluka o kamati jer se ista zasniva na pravilnoj primeni odredbi člana 277 i 324 stav 1 ZOO.

Pravilno je i rešenje o naknadi troškova parničnog postupka sadržano u stavu tri izreke ožalbene presude jer se isto zasniva na pravilnoj primeni odredbe člana 149 i 150 ZPP.

Sa izloženog a na osnovu odredbe čl.375 ZPP odlučeno je kao u izreci ove presude.

Predsednik veća-sudija
Borivoje Živković, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić