APELACIONI SUD - Pregled sudske prakse Apelacionog suda u Beogradu

24.05.2012.

Gž2 508/12

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Gž2 508/12
24.05.2012. godine
B E O G R A D

APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija Marine Jakić, predsednika veća, Nevenke Romčević i Dragane Mirosavljević, članova veća, u parnici tužilje AA, koju zastupa AB, advokat, protiv tuženog BB, koga zastupa BA, advokat, radi izdržavanja, odlučujući o žalbi tuženog izjavljenoj protiv presude Osnovnog suda u Boru P2 111/11 od 28.02.2012. godine, u sednici veća održanoj 24.05.2012. godine, doneo je

R E Š E Nj E

UKIDA SE presuda Osnovnog suda u Boru P2 111/11 od 28.02.2012. godine i predmet vraća istom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Boru P2 111/11 od 28.02.2012. godine stavom prvim izreke obavezan je tuženi da doprinosi tužiljinom izdržavanju po 30% mesečno svojih primanja iz radnog odnosa, umanjenih za poreze i doprinose za obavezno socijalno osiguranje počev od 25.05.2011. godine pa ubuduće, sa obavezom plaćanja do 15 u mesecu za tekući mesec, s tim što je zaostale rate dužan da isplati odjednom sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svake pojedinačne rate do isplate, na ruke tužilji. Stavom drugim izreke obavezan je tuženi da tužilji naknadi troškove postupka u iznosu od 46.266,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 28.02.2012. godine do isplate.

Protiv navedene presude žalbu je blagovremeno izjavio tuženi zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilja je podnela odgovor na žalbu.

Apelacioni sud u Beogradu je ispitao pobijanu odluku u smislu čl. 372 ZPP-a ("Službeni glasnik RS", 125/04 i 111/09), koji se u ovom slučaju primenjuje na osnovu čl. 506 stav 1 Zakona o parničnom postupku („Sl. Glasnik RS“ 72/11) u vezi čl. 202 Porodičnog zakona i nalazi da je žalba osnovana.

Prema stanju u spisima, stranke su zaključile brak _.197_. godine. U braku je rođeno dvoje sada punoletne dece. Zajednica života stranaka trajala je do _.201_. godine, kada je tužilja, nakon sukoba sa tuženim, napustila porodično domaćinstvo stranaka i otišla da živi u kući u _, koja pripada njoj i njenom bratu. Tužilja nema primanja, nikada nije bila zaposlena, a dok je živela sa tuženim u zajedničkom domaćinstvu obavljala je poslove čuvanja stoke i obrađivanja bašte. Tužilja boluje od više hroničnih bolesti, leči se u Zdravstvenom centru u _. Veštačenjem od strane specijaliste medicine rada dr VV je utvrđeno da tužilja boluje od visokog krvnog pritiska, okoštavanja i _ sa promenama na vratnim i _, te od hronične _, a od 2011. godine i od čira na dvanaestopalačnom crevu. Radi se o hroničnim bolestima kod kojih vremenom dolazi do napredovanja i pogoršanja zdravstvenog stanja. Potpuno izlečenje nije moguće, ali sprovođenjem različitih vrsta lečenja tegobe mogu da se ublaže. U periodima pogoršanja, kada je potrebno da se sprovede intenzivna terapija u bolničkim ili vanbolničkim uslovima (npr. fizikalna terapija), tužilja nije sposobna za rad, dok u periodima kada su tegobe manje izražene tužilja može da obavlja poslove koji ne zahtevaju dizanje i nošenje teških tereta, dugotrajan rad u prinudnom položaju tela i rad u lošim klimatskim uslovima.

Tuženi je zaposlen u preduzeću "AA", sa primanjima od oko 60.000,00 dinara mesečno. Boluje od _ i _. Od prestanka zajednice života živi u porodičnoj kući parničnih stranaka, sa sinom koji je zaposlen i ostvaruje zaradu od oko 24.000,00 dinara mesečno. Prema medicinskoj dokumentaciji u spisima, tuženi je od 25.05. do 15.06.2011. godine lečen na Odeljenju neurologije Zdravstvenog centra u Boru, gde je primljen u teškom stanju, sa oduzetim levim ekstremitetima. Od 15.06. do 15.08.2011. godine tuženi je lečen na Odeljenju nege i produženog lečenja ZC Bor, a potom je, od avgusta do novembra meseca 2011. godine, boravio u Specijalnoj bolnici za rehabilitaciju „_“ u _, gde je osposobljen za hod uz pomoć četvoronošca-hodalice. Teško je pokretan i o njemu se trenutno stara njegova sestra.

Pri ovako utvrđenom činjeničnom stanju, prvostepeni sud je zaključio da su ispunjeni uslovi iz čl. 151 Porodičnog zakona da se tužilji dosudi supružansko izdržavanje na teret tuženog obzirom da je nezaposlena, da nema primanja i da je nesposobna za rad, pa je obavezao tuženog da doprinosi njenom izdržavanju u iznosu od 30% svoje mesečne zarade. Po oceni Apelacionog suda, ovakav zaključak prvostepenog suda za sada se ne može prihvatiti.

Prema odredbi čl. 151. stav 1 Porodičnog zakona, supružnik koji nema dovoljno sredstava za izdržavanje, a nesposoban je za rad ili je nezaposlen, ima pravo na izdržavanje od drugog supružnika srazmerno njegovim mogućnostima. Stavom 3. istog člana propisano je da nema pravo na izdržavanje supružnik ako bi prihvatanje njegovog zahteva za izdržavanje predstavljalo očiglednu nepravdu za drugog supružnika. Iz navedenih zakonskih odredbi sledi da je pravo supružnika na izdržavanje uslovljeno kako sposobnošću samog poverioca da privređuje i tako obezbedi sredstva za sopstveno izdržavanje, tako i mogućnostima dužnika da iz sopstvenih prihoda doprinosi izdržavanju poverioca, a da time ne ugrozi svoju egzistenciju.

Osnovano se žalbom tuženog osporava utvrđeno činjenično stanje i ukazuje da je sud pogrešno ocenio mogućnosti tuženog da doprinosi izdržavanju tužilje. Naime, iz medicinske dokumentacije u spisima proizilazi da tuženi već duže vreme nije sposoban za rad, da je duže vreme bio nepokretan sa potpuno oduzetim levim ekstremitetima, a da se nakon terapije otežano kreće, te da mu je neophodna tuđa nega i pomoć. Tuženi žalbom ukazuje da je, imajući u vidu njegovo zdravstveno stanje, podneo zahtev za invalidsku penziju i da će njegova penzija biti manja od zarade koju je ranije ostvarivao. Tokom prvostepenog postupka tuženi je u prilog ovim tvrdnjama dostavio i brojnu medicinsku dokumentaciju. Stoga se navodima žalbe osnovano dovodi u pitanje zaključak prvostepenog suda da tuženi nije dokazao da su njegove potrebe usled pogoršanja zdravstvenog stanja povećane i da on ima mogućnosti da doprinosi izdržavanju tužilje bez ugrožavanja sopstvene egzistencije. Prema čl. 205 Porodičnog zakona, u postupku u vezi sa porodičnim odnosima, sud može utvrđivati činjenice i kada one među strankama nisu sporne, a može samostalno utvrđivati činjenice koje ni jedna stranka nije iznela. U parnicama radi supružanskog izdržavanja sud je dužan da, pored potreba supružnika koji traži izdržavanje, ceni i materijalne mogućnosti dužnika izdržavanja, pa je prvostepeni sud bio u obavezi da uzme u obzir sve okolnosti na strani tuženog kao dužnika izdržavanja, posebno imajući u vidu njegovo teško narušeno zdravstveno stanje.

Rešenjem Opštinskog suda u Boru O 607/99 od 24.01.1999. godine, koje je sud pribavio službenim putem, tužilja je oglašena za naslednika pok. PP sa udelom od ½, predmet zaostavštine je, između ostalog, i nepokretnost - spratni deo kuće aa, koji predstavlja zasebnu stambenu celinu, a i sama tužilja je u svom iskazu navela da živi u kući u _ koja pripada njoj i njenom bratu. Istovremeno, iz rešenja Opštinskog suda u Majdanpeku O 25/08 -O 26/08 od 30.06.2008. godine sledi da je postupak raspravljanja zaostavštine iza pok. PP1 obustavljen zbog postojanja ugovora o doživotnom izdržavanju i da je ovim ugovorom (i u obliku testamentalne klauzule) ostavio kat. parc. broj _, _, _, _, _ i _ na jednake udele svojim ćerkama GG, GG1, unuku GG2 i unuci AA (ovde tužilji), pa se žalbom osnovano ukazuje da je prvostepeni sud propustio da utvrdi da li tužena korišćenjem svoje nepokretne imovine može da ostvaruje prihode.

Supružnici su dužni da vode zajednički život te da se uzajamno poštuju i pomažu (čl. 25 Porodičnog zakona). Tužilja i tuženi su bračni supružnici, a prema stanju u spisima nijedna od stranaka nije podnela tužbu za razvod braka. Tužilja tvrdi da je bračnu zajednicu napustila nakon što je tuženi fizički na nju nasrnuo, kao i da je tom prilikom intervenisala policija. Međutim, osim iskaza same tužilje, u spisima nema dokaza na osnovu kojih bi se mogao utvrditi razlog prestanka zajednice života. Tuženi se u vreme kada je tužba za izdržavanje podneta teško razboleo a njegovo zdravstveno stanje je takvo da mu je neophodna stalna nega i pomoć, koju mu trenutno pruža njegova sestra. Tuženi tvrdi da je tužilja napustila bračnu zajednicu kako bi izbegla zakonsku i moralnu obavezu da se stara o teško pokretnom supružniku, tim pre što su stranke još uvek u braku. Napuštanje nemoćnog supružnika bez opravdanog razloga protivno je navedenoj odredbi Porodičnog zakona i etičkim pravilima, pa bi dosuđivanje supružanskog izdržavanja na teret ostavljenog supružnika koji je u teškoj situaciji predstavljalo očiglednu nepravdu. Stoga je utvrđivanje razloga zbog kojih je prestala zajednica života stranaka od značaja za pravilno presuđenje u ovoj parnici.

Činjenično stanje je nepotpuno utvrđeno, te se ne može ispitati ni pravilnost primene materijalnog prava.

U ponovnom postupku, prvostepeni sud će utvrditi da li tužilja, koja po osnovu nasleđa i ugovora o doživotnom izdržavanju poseduje određenu imovinu, od iste može ostvarivati sredstva za sopstveno izdržavanje, te da li tuženi (obzirom da zbog narušenog zdravstvenog stanja nije sposoban za privređivanje i da zavisi od nege i pomoći drugog lica, a za vreme bolovanja prima naknadu zarade) ima mogućnosti da doprinosi izdržavanju tužilje a da time ne ugrozi svoju egzistenciju, kao i da li postoje razlozi zbog kojih bi usvajanje zahteva za izdržavanje za dužnika predstavljalo očiglednu nepravdu.

Ukinuta je i odluka o troškovima postupka, jer zavisi od konačnog ishoda spora.

Sa iznetih razloga odlučeno je kao u izreci na osnovu odredbi čl. 377 ZPP-a.

PREDSEDNIK VEĆA-SUDIJA
Marina Jakić s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić