APELACIONI SUD - Pregled sudske prakse Apelacionog suda u Beogradu

3.02.2010.

Gž2 52/10

REPUBLIKA SRBIJA APELACIONI SUD U BEOGRADU Gž2 52/10
Dana 03.02. 2010. godine BEOGRAD

U IME NARODA
APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija Spomenke Zarić, predsednika veća, Dobrile Strajine i Vesne Mitrović, članova veća, u parnici tužilja AA i maloletne AAM, čija je zakonska zastupnica majka AA, obe iz Beograda, koje zastupa AB, advokat, protiv tuženog BB, koga zastupa BA, advokat, radi određivanja mera zaštite od nasilja u porodici, rešavajući o žalbi tuženog izjavljenoj protiv presude Četvrtog opštinskog suda u Beogradu P br. 4018/06 od 9.10.2008. godine, u sednici veća održanoj dana 03.02.2010. godine, doneo je
PRESUDU
ODBIJA SE kao neosnovana žalba tuženog i POTVRĐUJE presuda Četvrtog opštinskog suda u Beogradu P br. 4018/06 od 9.10.2008. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Pobijanom presudom u stavu prvom izreke usvojen je tužbeni zahtev, pa je zabranjeno tuženom BB, približavanje tužiljama AA i AAM na udaljenosti manjoj od 500 m, zabranjen mu je pristup u prostor oko mesta stanovanja i mesta rada tužilje AA, te mesta stanovanja i vrtića „_“ u _ koje pohađa maloletna AAM na udaljenosti manjoj od 500 m od ovih prostora, zabranjeno mu je da na bilo koji način uznemirava AA i AAM i naređeno uzdržavanje od svakog drskog, zlonamernog i bezobzirnog ponašanja kojim se ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje i spokojstvo tužilja, a ovo pod pretnjom prinudnog izvršenja. Stavom drugim izreke mere zaštite od nasilja u porodici određene su na period od godinu dana. Stavom trećim je konstatovano da žalba izjavljena protiv presude ne odlaže njeno izvršenje.
Protiv navedene presude tuženi je blagovremeno izjavio žalbu, pobijajući je zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.
Apelacioni sud je ispitao pravilnost pobijane presude u smislu člana 372 Zakona o parničnom postupku ( „ Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 125/2004 i 111/2009 ), pa je našao da žalba nije osnovana.
U prvostepenom postupku nisu učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361 stav 2 tačke 1,2,5,7 i 9 Zakona o parničnom postupku, na koje drugostepeni sud pazi po službenoj dužnosti, niti postoji povreda iz člana 361 stav 2 tačka 12 Zakona o parničnom postupku na koju tuženi ukazuje u žalbi, obzirom na to da presuda nema nedostataka zbog kojih se ne može ispitati.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju u periodu od maja do avgusta 2004. godine tužilja AA i tuženi BB su bili u emotivnoj vezi. Tužilja AA ima dete predškolskog uzrasta, maloletnu AAM, čiji je otac preminuo _. godine. Počev od novembra 2004. godine tuženi je uznemiravao tužilju AA na taj način što je tokom dana učestalo presretao na ulici, sačekivao ispred zgrade i ispred vrtića koje dete pohađa, dolazio na mesto gde tužilja radi, pretio joj, zvao radi uznemiravanja na mobilni telefon, zvonio na interfon, slao joj vulgarne poruke preteće sadržine, uznemiravo je kao učesnika u saobraćaju prateći je svojim vozilom, okretao automobil u kontra smeru i svojim vozilom vozio prema tužilji u susret njenom vozilu. Baki tužilje AAM, svedoku SS, tuženi je rekao da će tužilje AA i AAM baciti sa osamnaestog sprata. Ovakvim ponašanjem tuženi je narušio duševno zdravlje i spokojstvo tužilja, a vožnjom kolima u pravcu tužilje AA ugrozio je i njen telesni integritet. Tužilje usled ovakvog zlonamernog i drskog ponašanja tuženog trpe strah koji traje već nekoliko godina.
Na ovako potpuno i pravilno utvrđeno činjenično stanje, prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo i to odredbe čl.197 i 198 Porodičnog zakona („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 18/2005), nalazeći da ponašanje tuženog predstavlja nasilje u porodici, budući da su tužilja AAA i tuženi BB bili u emotivnoj i seksualnoj vezi. Izvršena je pravilna procena bezbednosti žrtava, s obzirom na vrstu, težinu i trajanje nasilja kome su izložene tužilje i određene su mere zaštite od nasilja u porodici kojima im se pruža adekvatna zaštita.
Sve razloge koje je prvostepeni sud dao za svoju odluku, kao pravilne i na zakonu zasnovane prihvata i drugostepeni sud, zbog čega ih u obrazloženju ove odluke ne ponavlja.
Navodima žalbe da se protiv tužilje AA vodi krivični postupak zbog podstrekavanja na izvršenje krivičnog dela laka telesna povreda na štetu tuženog BB, ne dovodi se u sumnju pravilnost pobijane presude. Ovi navodi će biti predmet ocene nadležnog krivičnog suda. Osim toga, eventualnim tuđim protivpravnim ponašanjem ne može se pravdati sopstveno protivpravno ponašanje.
Kako se ni ostalim žalbenim navodima ne dovodi u pitanje pravilnost pobijane presude, Apelacioni sud je odbio kao neosnovanu žalbu tuženog i potvrdio prvostepenu presudu primenom čl.375 Zakona o parničnom postupku.

PREDSEDNIK VEĆA-SUDIJA
Spomenka Zarić