APELACIONI SUD - Pregled sudske prakse Apelacionog suda u Beogradu

8.09.2010.

Gž2 562/10

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Gž2 562/10
Dana 08.09.2010. godine
B E O G R A D

U IME NARODA

APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija Zorane Delibašić, predsednika veća, Snežane Nastić i Vesne Obradović, članova veća, u parnici tužioca AA, koga zastupa AB, advokat, protiv tužene BB, koju zastupa BA, advokat, radi razvoda braka, odlučujući o žalbi tužene izjavljenoj protiv presude Prvog osnovnog suda u Beogradu P2.br. 4746/10 od 30.03.2010. godine, u sednici veća održanoj dana 08.09.2010. godine doneo je

PRESUDU

ODBIJA SE kao neosnovana žalba tužene i POTVRĐUJE presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P2.br. 4746/10 od 30.03.2010. godine.

ODBIJA SE zahtev tužioca AA za naknadu troškova drugostepenog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P2.br. 4746/10 od 30.03.2010. godine, prvim stavom izreke, razveden je brak stranaka zaključen dana __. godine, upisan u matičnu knjigu venčanih koja se vodi za matično područje Niš pod tekućim brojem __ za 19_. godinu. Drugim stavom izreke zajednička mal. deca parničnih stranaka sin VV rođen __.19_. godine i kći GG rođena __.19__. godine povereni su ocu AA, koji će samostalno vršiti roditeljsko pravo. Trećim stavom izreke naloženo je tuženoj da doprinosi izdržavanju zajedničke mal. dece stranaka sa mesečnim iznosom od po 20% za svako dete, od ukupnih mesečnih primanja, umanjenih za poreze i doprinose za obavezno socijalno osiguranje počev od donošenja prvostpene presude, pa ubuduće, dok za to postoje zakonom propisani uslovi, svakog 01-og do 05-og u mesecu za tekući mesec, isplatom na ruke zakonskom zastupniku mal. dece, ocu AA. Četvrtim stavom izreke konstatovano je da će parnične stranke dogovorom regulisati način održavanja ličnih odnosa mal. dece sa majkom, u skladu sa potrebama i mogućnostima dece. Petim stavom izreke naloženo je tuženoj da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 39.320,00 dinara.

Blagovremeno podnetom žalbom tužena pobija presudu u celini zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilac je dostavio odgovor na žalbu i tražio troškove drugostepenog postupka.

Apelacioni sud je ispitao pobijanu presudu u okviru ovlašćenja iz čl. 372 Zakona o parničnom postupku u vezi sa čl. 201-208 Porodičnog zakona i ocenio da žalba nije osnovana.

U sprovedenom prvostepenom postupku nisu počinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka iz čl. 361 stav 2 tačka 1, 2, 5, 7 i 9 ZPP na koje drugostepeni sud pazi po službenoj dužnosti, zbog kojih bi pobijana presuda morala biti ukinuta, a žalbom se na druge povrede postupka ne ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju stranke su zaključile brak __ 19__. godine i iz braka imaju dvoje zajedničke mal. dece, sina VV rođenog __.19_. godine i ćerku GG rođenu __.19__ godine. Bračni odnosi supružnika su trajno i ozbiljno poremećeni, pa iako žive u istom stanu, faktička zajednica života između njih je prestala da postoji. Prema nalazu i mišljenju stručne službe za posredovanje u porodičnim odnosima, Gradskog centra za socijalni rad, Odeljenje __, koje je dato po obavljenom intervjuu sa supružnicima, mal. decom i pribavljenom mišljenju pedagoga osnovne škole koju pohađa mal. kći stranaka u najboljem interesu mal. dece je da se povere ocu. Otac je izuzetno privržen deci, a vreme je pokazalo da je njegova motivacija za brigom o deci suštinske prirode i da se ispoljava kroz neposrednu brigu i angažovanje. U postupku pred stručnom službom za posredovanje u porodičnim odnosima oba deteta su se izjasnila da im otac pruža veći osećaj sigurnosti i da će ukoliko ostanu da žive sa njim zadržati isti kvalitet života što je bitno za njihovu stabilnost i dalji razvoj. Deca su emocionalno vezana za oba roditelja, ali i međusobno, i upućena su jedno na drugo. Kod dece je izražena želja da nastave da žive zajedno. Prema mišljenju stručne službe otac ima jasno definisanu buduću organizaciju realizacije života dece, za razliku od majke koja nemanifestuje za decu očekivanu angažovanost, što decu upravo više i upućuje na oca.

Tužilac je zaposlen u Vojsci Srbije kao zastavnik prve klase i u periodu od 01.04.2009. godine do 31.09.2009. godine ostvario je ukupna primanja u neto iznosu od 502.851,47 dinara. Ne ostvaruje dodatne prihode, ne poseduje nepokretnu imovinu i nema drugih zakonskih obaveza izdržavanja, izuzev zajedničke mal. dece stranaka. Troškovi smeštaja mesečno iznose 3.500,00 dinara, telefona sa internetom i kablovskom televizijom 3.000,00 do 4.000,00 dinara. U momentu podnošenja tužbe za razvod braka posedovao je garsonjeru u __ površine __ m2 koju je dobio od ustanove u kojoj je zaposlen. Tužena je po zanimanju frizer i na ime zakupnine za frizersku radnju mesečno plaća 100 evra u dinarskoj protivvrednosti. Mesečna zarada koju ostvaruje je prijavljena na iznos od 19.000,00 dinara, s tim što stvarna zarada koju ostvaruje iznosi oko 30.000,00 dinara mesečno, od koje zarade i plaća zakupninu. Ne ostvaruje dodatne prihode, ne poseduje nepokretnu imovinu i drugih zakonskih obaveza izdržavanja izuzev mal. dece nema. Stranke sa decom žive u smeštaju površine __ m2 u kasarni u __. Mal. sin stranaka pohađa __ razred srednje __ škole, trenira fudbal i mesečna članarina iznosi 1.500,00 dinara, dok mal. kći pohađa _ razred osnovne škole i trenutno se ne bavi sportskim aktivnostima. Potrebe za izdržavanje mal. dece na mesečnom nivou utvrđene su u iznosu od po 20.000,00 dinara i obuhvataju redovne potrebe dece njihovog uzrasta, prema polu i to: troškove stanovanja, ishrane, održavanja higijene i obrazovanja.

Činjenično stanje važno za donošenje odluke u ovom postupku potpuno je i pravilno utvrđeno izvedenim dokazima koji su cenjeni zasebno, zajedno sa drugim dokazima i na osnovu rezultata celokupnog postupka primenom čl. 8 ZPP, pa se navodima žalbe pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja ne dovodi u sumnju.

Na potpuno i pravilno utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo kada je pobijanom presudom razveo brak stranaka, zajedničku mal. decu stranaka poverio ocu tako da otac samostalno vrši roditeljsko pravo, uz obavezu majke da doprinosi njihovom izdržavanju.

Navodima žalbe pravilnost i zakonitost pobijane presude ne dovodi se u sumnju,

Posredovanje je jedan od više alternativnih načina rešavanja sporova sadržan u odredbama čl. 229-246 PZ. Cilj posredovanja je da omogući supružnicima da spor reše mirnim putem, van sudskog postupka. Prema Preporuci br. R (98) 1 Saveta Evrope o posredovanju u porodičnim stvarima, koja je implementirana u Porodični zakon, jedno od osnovnih načela posredovanja je da supružnici u posutpku učestvuju dobrovoljno.

Postupak posredovanja prema odredbama čl. 229 PZ obuhvata postupak za pokušaj mirenja i, ukoliko mirenje nije uspelo, postupak nagodbe. Ako jedan od supružnika ne pristane na posredovanje, posredovanje se ne sprovodi prema odredbama čl. 230 stav 2 tačka 1 PZ.

Podneskom od 08.07.2009. godine tužilac se izjasnio da ne želi da se sprovede posredovanje, ni kroz pokušaj mirenja, a ni kroz pokušaj nagodbe. Tokom postupka tužena se nije protivila razvodu braka, već je isključivo osporavala tužbeni zahtev u delu kojim je tužilac tražio da se vršenje roditeljskog prava poveri njemu, uz obevezu tužene da doprinosi izdržavanju zajedničke mal. dece stranaka.

Pravo na brak je jedno od osnovnih ljudskih prava koje je garantovano Ustavom Republike Srbije i najvažnijim međunarodnim dokumentima o ljudskim pravima (čl. 16 Univerzalne deklaracije o pravima čoveka i čl. 23 stav 2 Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima). Jedna od pretpostavki za postojanje braka je saglasna izjava volja oba supružnika da žele da žive u braku radi ostvarivanja zajednice života (čl. 15 i 16 PZ).

U situaciji kada je tužilac nedvosmisleno izjavio da ne želi da se sprovede postupak posredovanja, čemu se ni tužena nije protivila, neosnovani su žalbeni navodi tužene da je pobijana presuda zasnovana na pogrešno i nepotpuno utvrđenom činjeničnom stanju u pogledu odluke o razvodu braka, zbog čega je materijalno pravo pogrešno primenjeno, jer je prvostepeni sud u ovom sporu poštovao osnovno načelo posredovanja, dobrovoljnost.

Odnosi između supružnika su ozbiljno i trajno poremećeni u dužem vremenskom periodu tako da je prekinuta svaka komunikacija između njih, koju činjenicu tužena u postupku nije osporavala, pa se svrha braka propisana čl. 16 i 20 PZ između supružnika ne ostvaruje. Stoga je pravilnom primenom čl. 41 PZ pobijanom presudom prvim stavom izreke prvostepeni sud razveo brak parničnih stranaka.

Stručna služba za posredovanje u porodičnim odnosima, Gradski centar za socijalni rad, Odeljenje __, koja je ujedno i organ starateljstva, u stručnom nalazu i mišljenju na kojem je zasnovana prvostepena presuda poštovala je pravo zajedničke mal. dece stranaka da slobodno izraze mišljenje u ovom postupku u kome se odlučuje i o njihovim pravima, saglasno čl. 65 PZ i čl. 12 stav 1 i čl. 13 stav 1 Konvencije o pravima deteta. Tužena žalbom ne osporava da je Stručna služba pribavila i mišljenje pedagoga osnovne škole koju pohađa mal. kći stranaka iz koga proizlazi da mal. dete redovno pohađa školu, da izvršava sve školske obaveze, da ima dobru komunikaciju sa svojim vršnjacima i da postiže odličan uspeh u školi, uz pomoć oca, na koga je više upućena, koji redovno dolazi na roditeljske sastanke i svakodnevno preuzima dete iz škole posle časova. Tokom postupka pred Stručnom službom za posredovanje u porodičnim odnosima nije utvrđeno da mal. deca nisu sposobna da formiraju svoje mišljenje i da ga samostalno izraze, niti je utvrđeno da bi to očigledno bilo u suprotnosti sa njihovim najboljim interesom. Mišljenje dece utvrđeno je na način i na mestu koje je u skladu sa njihovim godinama i zrelošću, pa je suprotno navodima žalbe, prvostepeni sud pravilno primenio materijalno pravo odredbe čl. 266 stav 3 tačka 3 PZ kada je odbio predlog tužene da se mišljenje dece ponovo utvrdi u prostorijama suda, u prisustvu školskog psihologa. Zajednička mal. deca stranaka žive u zajedničkom domaćinstvu sa svojim roditeljima, upoznata su sa porodičnom situacijom tako da imaju sva potrebna obaveštenja na osnovu kojih mogu slobodno formirati svoje mišljenje i izraziti ga u postupku. Mišljenju dece posvećena je dužna pažnja u skladu sa njihovim godinama i zrelošću, kako od strane Stručne službe za posredovanje u porodičnim odnosima, tako i od strane prvostepenog suda.

U sporu za vršenje roditeljskog prava prema odredbama čl. 6 stav 1 i 266 stav 1 PZ u vezi sa čl. 3 Konvencije o pravima deteta sud je dužan da se uvek rukovodi najboljem interesom deteta. Pre nego što donese odluku o vršenju roditeljskog prava sud je dužan da zatraži nalaz i stručno mišljenje od organa starateljstva, porodičnog savetovališta ili druge ustanove specijalizovane za posredovanje u porodičnim odnosima prema čl. 270 PZ, što je prvostepeni sud i učinio. Nalaz i mišljenje Stručne službe za posredovanje u porodičnim odnosima su potpuni i jasni i neprotivreče sadržini drugih dokaza u spisima, pa je prvostepeni sud, suprotno navodima žalbe, odluku o vršenju roditeljskog prava pravilno zasnovao pre svega na nalazu i mišljenju Stručne službe.

Najbolji interes deteta je pravni standard i ceni se prema okolnostima svakog konkretnog slučaja. Svi elementi za procenu najboljeg interesa zajedničke mal. dece kao što su: pol i uzrast dece, emotivna vezanost dece za roditelje, međusobna emotivna vezanost i želja da nastave da žive zajedno po razvodu njihovih roditelja, razvojne potrebe dece, naročito na planu obrazovanja, podobnost roditelja da vrše roditeljsko pravo, lično angažovanje i prepoznavanje potreba dece, u postupku su pravilno utvrđeni. Stoga je prvostepeni sud na potpuno i pravilno utvrđeno činjenično stanje, pravilno polazeći od prava zajedničke dece stranaka i smisla i sadržine roditeljskog prava, ceneći pri tome i mišljenje dece u skladu sa njihovim godinama i zrelošću, pravilno primenio materijalno pravo odredbe čl. 62-65 i čl. 68-74 PZ kada je primenom čl. 272 stav 2 tog Zakona vršenje roditeljskog prava poverio ocu, a što je i po oceni drugostepenog suda u najboljem interesu zajedničke mal. dece stranaka.

Mlađe mal. dete stranaka je ženskog pola i u uzrastu je kada joj je identifikacija sa majkom neophodna po prirodi stvari, ali u situaciji kada je više upućena na oca i brata i kada želi da živi u zajedničkom domaćinstvu sa njima po razvodu braka roditelja, u najboljem interesu je da se deca ne razdvajaju i da se mal. dete poveri ocu.

Tužena u žalbi ponavlja navode koje je isticala u prvostepenom postupku da tužilac nije psihofizički podoban da vrši roditeljsko pravo je je sklon konzumiranju alkohola i pod terapijom sedativima, a zbog specifičnosti radnog mesta zbog dežurstava i odlazaka na teren van grada često je odsutan iz kuće. Tokom prvostepenog postupka tužena je predložila i da se u ovom postupku izvede veštačenja preko Instituta Dr. Laza Lazarević na okolnost podobnosti roditelja da vrše roditeljsko pravo, koji dokazni predlog je prvostepeni sud pravilno odbio, jer iz svih dokaza koji se nalaze u spisima ne proizlazi da bi taj dokaz bio bitan za donošenje pravilne i zakonite odluke u postupku. Da kod oca zajedničke mal. dece stranaka postoje bilo kakve smetnje na psihičkom planu koje kompromituju njegovu podobnost da vrši roditeljsko pravo, one bi bile uočene od strane stručnog tima Stručne službe za posredovanje u porodičnim odnosima. Prilikom davanja stručnog nalaza i mišljenja Stručna služba imala je u vidu i specifičnost radnog mesta tužioca, koje ne utiče na njegovu podobnost da vrši roditeljsko pravo i da se lično angažuje na čuvanju i podizanju dece, da se stara o njihovom životu, zdravlju i obrazovanju.

Stambene prilike u kojima roditelji zajedničke mal. dece žive sa zajedničkom decom nisu uticale na odluku suda o vršenju roditeljskog prava. Mogućnost fizičkog razdvajanja supružnika i rešenje stambenog pitanja posle razvoda braka ne rešava se u bračnom sporu, pa se suprotno navodima žalbe, prvostepeni sud pravilno nije upuštao u raspravljanje činjenica na koji način će supružnici rešiti stambeno pitanje posle razvoda braka.

Način, visina i trajanje izdržavanja pravilno su utvrđeni primenom kriterijuma za određivanje izdržavanja sadržanih u čl. 160-162 PZ i čl. 27 Konvencije o pravima deteta. Prvostepeni sud je pravilno utvrdio potrebe zajedničke mal. dece stranaka kao poverilaca izdržavanja, pravilno vodeći računa o uzrastu, zdravlju i potrebama dece za obrazovanjem. Mogućnosti tužene kao dužnika izdržavanja takođe su pravilno utvrđene prema prihodima tužene, mogućnostima za zaposlenje i sticanje zarade i njenim ličnim potrebama. U vreme donošenja prvostepene presude minimalna suma izdržavanja koju kao naknadu za lica na porodičnom smeštaju periodično utvrđuje ministarstvo nadležno za porodičnu zaštitu u skladu sa zakonom, koja je jedan od pomoćnih kriterijuma za određivanje izdržavanja iznosila je oko 16.500,00 dinara po detetu. Dosuđenim iznosom izdržavanja obezbeđuje se zadovoljenje osnovnih životnih potreba mal. dece stranaka, a ne ugrožava egzistencija tužene kao dužnika izdržavanja. Ostala sredstva potrebna za izdržavanje zajedničke mal. dece obezbediće otac, koji je to i do sada činio, a kome se u visinu izdržavanja uračunava i svakodnevni rad i angažovanje na čuvanju, podizanju i vaspitanju dece.

Zajednička deca stranaka i dalje žive u zajedničkom domaćinstvu sa oba roditelja, održavaju lične odnose sa majkom, pa za sada suprotno navodima žalbe saglasno čl. 61 PZ objektivno ne postoji potreba da se odlukom suda uredi način održavanja ličnih odnosa dece sa majkom. Ukoliko dođe do razdvajanja domaćinstva i roditelji i mal. kćerka stranaka ne postignu sporazum o načinu održavanja ličnih odnosa mal. kćerke sa majkom (mal. sin stranaka postaće punoletan u __ mesecu ove godine) ne postoje procesne smetnje da se u drugom sudskom postupku uredi način održavanja ličnih odnosa mal. kćerke sa majkom, kako se porodični odnos ne bi prekinuo, jer je za pravilan psihofizički razvoj neophodno da mal. kćerka stranaka sa majkom održava odnose zasnovane na ljubavi, međusobnom poštovanju i uvažavanju.

Na osnovu izloženog, a kako se ni ostalim žalbenim navodima pravilnost i zakonitost pobijane presude ne dovodi u sumnju, Apelacioni sud je odbio kao neosnovanu žalbu tužene i potvrdio prvostepenu presudu primenom čl. 375 ZPP.

Potvrđena je i odluka o troškovima postupka jer je doneta pravilnom primenom čl. 207 PZ. Razlozi pravičnosti i po oceni Apelacionog suda nalažu da tužena snosi troškove postupka. Visina troškova pravilno je obračunata primenom čl. 150, 158 i 159 ZPP, Tarife o nagradama i naknadi troškova za rad advokata i Taksene tarife iz Zakona o sudskim taksama.

Odluka o troškovima drugostepenog postupka doneta je primenom čl. 207 PZ u vezi sa čl. 150 ZPP. Tužilac u odgovoru na žalbu ponavlja navode koje je isticao i u prvostepenom postupku, pa razlozi pravičnosti nalažu da tužilac snosi troškove sastava odgovora na žalbu.

PREDSEDNIK VEĆA-SUDIJA
Zorana Delibašić, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić