APELACIONI SUD - Pregled sudske prakse Apelacionog suda u Beogradu

12.03.2010.

Kž1 2104/10

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD
Kž1 2104/10
Dana 12.03.2010. godine
B E O G R A D

U IME NARODA

APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija: Savke Gogić, predsednika veća, Snežane Dimitrijević i Omera Hadžiomerovića, članova veća, sa višim sudijskim saradnikom-zapisničarem Tanjom Slavković, u krivičnom predmetu protiv okrivljenog AA, zbog krivičnog dela izazivanje opšte opasnosti iz člana 278. stav 1. KZ u sticaju sa krivičnim delom ubijanje i mučenje životinja iz člana 269. stav 1. KZ, rešavajući po žalbi javnog tužioca Trećeg OJT-a u Beogradu, izjavljenoj protiv presude Trećeg opštinskog suda u Beogradu K.br. 952/07 od 19.05.2009. godine, u sednici veća održanoj dana 12.03.2010. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana žalba javnog tužioca Trećeg OJT-a u Beogradu, a presuda Trećeg opštinskog suda u Beogradu K.br. 952/07 od 19.05.2009. godine POTVRĐUJE.

O b r a z l o ž e nj e

Prvostepenom presudom okrivljeni AA u smislu odredbe člana 355. tačka 1. ZKP u vezi člana 20. KZ oslobođen je od optužbe da je izvršio krivično delo izazivanje opšte opasnosti iz člana 278. stav 1. KZ u sticaju sa krivičnim delom ubijanje i mučenje životinja iz člana 269. stav 1. KZ.

Oštećena OO radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva upućena je na parnicu.

Okrivljeni je oslobođen plaćanja troškova krivičnog postupka i isti padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Protiv navedene presude žalbu je izjavio javni tužilac Trećeg OJT-a u Beogradu, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, povrede krivičnog zakona, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, sa predlogom da žalbeni sud u Beogradu pobijanu presudu ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Apelacioni javni tužilac je pismenim podneskom Ktž.br. 301/10 od 17.02.2010. godine predložio da se žalba javnog tužioca uvaži kao osnovana.

Apelacioni sud u Beogradu je održao sednicu veća, na kojoj je razmotrio spise predmeta zajedno sa pobijanom presudom koju je ispitao u smislu člana 380. ZKP i žalbom, pa je po oceni žalbenih navoda i predloga, te stava Apelacionog javnog tužioca u pismenom podnesku, našao:

Žalba je neosnovana.

Prvostepena presuda, ne sadrži bitne povrede odredaba krivičnog postupka, niti povrede krivičnog zakona, na koje Apelacioni sud povodom žalbe u smislu člana 380. stav 1. tačka 1. i 2. ZKP, pazi po službenoj dužnosti.

Žalbom javnog tužioca Trećeg OJT-a u Beogradu pobija se prvostepena presuda po osnovu bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 368. stav 1. tačka 8. ZKP, tako što se ističe da je sud prekoračio svoja ovlašćenja tako što je prekoračio optužbu jer je izmenio opis dela dat u optužnici, tako da izmenjeni opis ne ostaje u granicama činjeničnog osnova optužnice, a čime je sud učinio napred navedenu bitnu povredu odredaba krivičnog postupka.

Nasuprot ovim žalbenim navodima Apelacioni sud nalazi da prvostepeni sud nije učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka na koju se ukazuje žalbom javnog tužioca, jer je na strani 14 presude dao razloge koje u svemu kao pravilne prihvata i Apelacioni sud i to da je a shodno utvrđenom činjeničnom stanju na glavnom pretresu utvrdio da je okrivljeni delo izvršio u krajnjoj nuždi pa je shodno tome izvršio promenu u činjeničnom stanju navodeći u čemu se sastojala istovremena neskrivljena opasnost i radnje koje je okrivljeni preduzeo radi otklanjanja od sebe ove opasnosti, pa se s toga kako je napred navedeno suprotni žalbeni navodi javnog tužioca, ocenjuju kao neosnovani.

Žalbom javnog tužioca Trećeg OJT-a u Beogradu pobija se prvostepena presuda, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, tako što se ističe da sud u pobijanoj presudi nije razmotrio sve elemente krajnje nužde da li je ovaj „napad“ mogao da bude odbijen drugačije. Naprotiv sud je potpuno pouzdano primenio odredbu člana 20. KZ jer nije nesporno utvrdio da li je postojala opasnost, a kamoli da li je primenjena adekvatna sila za otklanjanje ove opasnosti. Takođe se u žalbi ističe da sud u čitavoj presudi opisuje krajnju nuždu, pritom neopisujući sve elemente ovog instituta, niti obrazlažući zbog čega ovaj institut može da se primeni, te je ostalo nejasno kako je eventualno krajnja nužda u odnosu na krivično delo ubijanje i mučenje životinja iz člana 269. stav 1. KZ isključila postojanje krivičnog dela izazivanje opšte opasnosti iz člana 278. stav 1. KZ, sa kojih razloga se predlaže kao u žalbi.

Po nalaženju Apelacionog suda, prvostepeni sud je nakon analize i ocene izvedenih dokaza pravilno utvrdio činjenično stanje i pravilnom primenom odredbe člana 355. tačka 1. ZKP i člana 20. KZ okrivljenog AA oslobodio od optužbe da je izvršio krivično delo izazivanje opšte opasnosti iz člana 278. stav 1. KZ u sticaju sa krivičnim delom ubijanje i mučenje životinja iz člana 269. stav 1. KZ.

Naime, iskazi okrivljenog AA i svedoka OO su bili međusobno protivurečni. Okrivljeni je naveo da je oružje upotrebio braneći se od pasa koji su trčali ka njemu, te da je hitac ispalio u pravcu pasa, dok je svedok OO navela da je okrivljeni bez ikakvog povoda pucao i ubio njenog psa, tako što je prethodno nišanio u pravcu psa, te da mu je ona rekla da je to njen pas, a da je okrivljeni i pored toga posle nišanjenja upucao. Opisujući inkriminisani događaj OO opisuje okrivljenog na način koji prikazuje okrivljenog u izrazito negativnom svetlu kao osobu koja je neprijateljski raspoložena prema psima, bahatu i hladnokrvnu. Ovakva predstava ličnosti okrivljenog je u suprotnosti sa dopisom PU za grad Beograd, policijske brigade 27.01.2009. godine iz koga proizilazi da okrivljeni nije sklon ekscesima i kršenju radne discipline, a da za 27 godina nije imao ni jednu drugu upotrebu službenog oružja kako u službi tako i van službe, sem one kritičnom prilikom dana 22.08.2006. godine. Navodi iskaza oštećene su u suprotnosti sa nalazom i mišljenjem veštaka VV iz kog proizilazi da je okrivljeni AA ličnost koju odlikuje socijabilnost, neposrednost i otvorenost, dok se na planu ponašanja prezentuje kao korektno i socijalno adaptirana osoba kao i ličnost koja poznaje moralnu i socijalnu normu i ima potrebu da ih uvažava i poštuje. Sud je poklonio veru iskazu svedoka OO jedino u delu koji se odnosi na vreme i mesto inkriminisanog događaja kao i na podatke koji se odnose na njene pse, pošto je iskaz svedoka u ovom delu u potpunosti u skladu sa izvedenim dokazima.

Imajući u vidu napred navedeno prvostepeni sud je utvrdio da je okrivljeni u konkretnom slučaju postupao u krajnjoj nuždi. Naime, u konkretnom slučaju trčanje tri psa koja su lajala ka okrivljenom predstavljalo je realnu opasnost koja je prema navedenim objektivnim okolnostima konkretne situacije osnovano upućivala kako na objektivan tako i na subjektivan zaključak o skoro neizbežnoj povredi pravnog dobra u konkretnom slučaju tela i života okrivljenog AA. Prema tome opasnost u konkretnom slučaju je bila realna i postojeća radnja koju je preuzeo okrivljeni odnosno pucanje u pravcu pasa koji su se nalazili je bila uperena upravo na otklanjanju opasnosti dejstvom na sam izvor opasnosti. Postojala je istovremenost opasnosti koja je pretila oštećenom od preduzete radnje od strane okrivljenog radi otklanjanja opasnosti. Opasnost koja je pretila okrivljenom nije bila ničim skrivljena i neizostavno je bila usmerena povredu tela i života okrivljenog, a meru koju je preduzeo okrivljeni u konkretnom slučaju, odnosno pucanj u pravcu pasa koji su lajući trčali prema njemu je bila nužna radi otklanjanja te opasnosti. Stoji da je ubijanje životinja kao i pasa protivno članu 25. stav 1. tačka 9. Odluke o držanju domaćih životinja na teritoriji grada Beograda i da je kažnjivo prema članu 269. stav 1. KZ, a da pucanje iz pištolja na mestu gde u blizini postoji objekat u kom borave ljudi, predstavlja opšte opasnu radnju kojom se može izazvati opasnost za život i telo ljudi. Međutim, u konkretnom slučaju telo i život okrivljenog AA predstavljaju značajnije pravno dobro od tela i života psa, odnosno zla koje je učinjeno, a ubistvo psa je manje od zla koje je pretilo – povređivanje tela i života okrivljenog AA. Ugrožavanje života i tela drugih ljudi prilikom pucnja, pri čemu se posebno ima u vidu da prilikom pucnja u blizini mesta inkriminisanog događaja nije bilo ljudi, da je OO na lice mesta došla naknadno i da je samo postojala mogućnost da se u objektu opservatorije nalaze ljudi, nije veće zlo od zla koje je pretilo okrivljenom, a to je povređivanje njegovog života i tela.

Imajući u vidu napred navedeno prvostepeni sud je u potpunosti utvrdio činjenično stanje u pogledu svih okolnosti koji se u konkretnom slučaju pojavljuju kao relevantne, pravilno nalazeći da je okrivljeni kritičnom prilikom postupao u krajnjoj nuždi, i zašta je u obrazloženju presude prvostepeni sud dao razloge koje u svemu kao pravilne prihvata i Apelacioni sud, a koji se žalbenim navodima javnog tužioca Trećeg OJT-a u Beogradu kojima se osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja i ističe da sud nije razmotrio sve elemente krajnje nužde odnosno da li je „napad“ mogao da bude odbijen drugačije, te da je sud pogrešno primenio materijalno pravo odnosno odredbu člana 20. KZ, ocenjuju kao neosnovani.

Sa svega napred izloženog po nalaženju Apelacionog suda prvostepeni sud je pravilnom primenom odredbe člana 355. tačka 1. ZKP u vezi člana 20. KZ okrivljenog AA oslobodio od optužbe da je izvršio krivično delo izazivanje opšte opasnosti iz člana 278. stav 1. KZ u sticaju sa krivičnim delom ubijanje i mučenje životinja iz člana 269. stav 1. KZ.

Sa svega napred izloženog Apelacioni sud je odlučio kao u izreci presude na osnovu odredbe člana 388. ZKP.

ZAPISNIČAR PREDSEDNIK VEĆA – SUDIJA
Tanja Slavković, s.r. Savka Gogić, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić