Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
28.06.2011.

Kž1 2650/11


REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Kž1 2650/11
Dana 28.06.2011. godine
B E O G R A D


U IME NARODA


APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija Veroljuba Cvetkovića, predsednika veća, Dragoljuba Đorđevića i Bojane Paunović, članova veća, sa samostalnim savetnikom Jelenom Petković-Milojković, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu protiv optuženog AA i dr., zbog krivičnog dela neovlašćeno korišćenje tuđeg vozila iz člana 213 stav 2 u vezi stava 1 KZ, u vezi člana 33 KZ, odlučujući o žalbi Višeg javnog tužioca u Beogradu, žalbi branioca optuženog AA, adv. AB i žalbi branioca optuženog BB, adv. BA, izjavljenim protiv presude Višeg suda u Beogradu K.br. 1915/2010 od 21.02.2011. godine, u sednici veća održanoj u smislu člana 375 ZKP-a, u odsustvu uredno obaveštenih Apelacionog javnog tužioca u Beogradu i branioca optuženog BB, adv. BA, dana 28.06.2011. godine, doneo je


P R E S U D U


ODBIJAJU SE kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužioca u Beogradu i branilaca optuženih AA i BB i presuda K.br. 1915/2010 od 21.02.2011. godine, POTVRĐUJE.


O b r a z l o ž e nj e


Presudom Višeg suda u Beogradu K.br. 1915/10 od 21.02.2011. godine, optuženi AA i BB oglašeni su krivim da su kao saizvršioci počinili krivično delo neovlašćeno korišćenje tuđeg vozila iz člana 213 stav 2 u vezi stava 1 KZ u vezi člana 33 KZ i zbog krivičnog dela teške krađe u produženom trajanju učinjene u saizvršilaštvu iz člana 204 stav 1 tačka 1 KZ, u vezi člana 33 i 61 KZ, dok je optuženi AA oglašen krivim i da je počinio krivično delo neovlašćene proizvodnje i stavljanja u promet opojnih droga iz člana 246 stav 1 KZ, krivično delo nedozvoljeno držanje i nošenje oružja i eksplozivnih materija iz člana 348 stav 1 KZ i zbog krivičnog dela razbojništva iz člana 206 stav 2 KZ, pa je optuženi AA, nakon što su mu utvrđene pojedinačne kazne zatvora i to: za krivično delo iz člana 213 stav 2 u vezi stava 1, u vezi člana 33 KZ, u trajanju od 4 (četiri) meseca, za produženo krivično delo iz člana 204 stav 1 tačka 1 KZ u vezi člana 33 i 61 KZ, u trajanju od 1 (jedne) godine, za krivično delo iz člana 246 stav 1 KZ, u trajanju od 3 (tri) godine, za krivično delo iz člana 348 stav 1 KZ, u trajanju od 6 (šest) meseci i novčanu kaznu u iznosu od 100.000,00 dinara, i za krivično delo iz člana 206 stav 2 KZ, u trajanju od 2 (dve) godine, osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 4 (četiri) godine, u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 18.09.2009. godine do 21.02.2011. godine i na novčanu kaznu u iznosu od 100.000,00 dinara, koju je dužan da plati u roku od 3 meseca od dana pravnosnažnosti presude, a ako optuženi u ostavljenom roku ne plati novčanu kaznu ista će se zameniti kaznom zatvora, tako što će se za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne, odrediti 1 (jedan) dan kazne zatvora. Tom presudom, optuženom BB je za krivično delo iz člana 213 stav 2 u vezi stava 1 KZ u vezi člana 33 KZ, utvrđena kazna zatvora u trajnju od 4 (četiri) meseca, a za krivično delo iz člana 204 stav 1 tačka 1 KZ, u vezi člana 33 i 61 KZ mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 3 (tri) godine, pa je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) godine i 2 (dva) meseca. Istom presudom, optuženi su na osnovu člana 196 stav 4 ZKP-a, oslobođeni da naknade troškove krivičnog postupka i paušala. Istom presudom, na osnovu člana 246 stav 7 KZ i člana 87 KZ prema optuženom AA izrečena je mera bezbednosti oduzimanja predmeta i to opojne droge - heroin u količini od 6,30 grama i opojne droge - marihuane u količini od 0,63 grama, dok se, od optuženog AA tom presudom, a na osnovu odredbe člana 348 stav 5 KZ oduzima pištolj marke M-70, crne boje, kalibra 7,65mm, fabričkog broja __ i 23 metka kalibra 7,65mm. Na osnovu člana 92 KZ od optuženog AA oduzima se imovinska korist pribavljena izvršenjem krivičnog dela u iznosu od 517 evra i 757.540,00 dinara, dok se oštećeni AD „__“ upućuje na parnični postupak radi ostvarivanja imovinsko-pravnog zahteva.

Protiv te presude žalbe su izjavili:

-Viši javni tužilac u Beogradu, zbog odluke o kaznama, sa predlogom da Apelacioni sud pobijanu presudu preinači tako što će optužene osuditi na kazne zatvora u dužem vremenskom trajanju,

-Branilac optuženog AA, adv. AB, zbog odluke o kazni, sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu pobijanu presudu preinači tako što će optuženog osuditi na kazne zatvora u kraćem vremenskom trajanju,

-Branilac optuženog BB, adv. BA, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, zbog povrede krivičnog zakona, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i zbog odluke o krivičnoj sankciji, sa predlogom da Apelacioni sud pobijanu presudu ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje, odnosno da istu preinači tako što će optuženog osloboditi od optužbe.

-Branilac optuženog AA, adv. AB podneo je odgovor na žalbu, koju je izjavio Viši javni tužilac u Beogradu, sa predlogom da se ista kao neosnovana odbije, uz zahtev da bude obavešten o sednici veća drugostepenog suda.

-Branilac optuženog BB, adv. BA, podneo je dogovor na žalbu, koju je izjavio Viši javni tužilac u Beogradu, sa predlogom da se ista kao neosnovana odbije.

Apelacioni javni tužilac u Beogradu u podnesku Ktž.br. 2808/2011 od 09.06.2011. godine predložio je, da se žalba Višeg javnog tužioca u Beogradu uvaži, a da se žalbe branilaca optuženog AA i BB kao neosnovane odbiju.

Apelacioni sud u Beogradu je održao sednicu veća u smislu člana 375 ZKP-a, u odsustvu uredno obaveštenih Apelacionog javnog tužioca u Beogradu i branioca optuženog BB, adv. BA, na kojoj je razmotrio spise predmeta, zajedno sa pobijanom presudom, pa je po oceni žalbenih navoda i predloga, i odgovora na žalbu koju je izjavio Viši javni tužilac u Beogradu, podnetog od strane branilaca optuženih AA i BB, i stava Apelacionog javnog tužioca datog u napred navedenom pismenom podnesku, našao:

-žalbe su neosnovane.

Pobijana presuda ne sadrži bitne povrede odredaba krivičnog postupka, niti povrede krivičnog zakona, na koje Apelacioni sud, kao drugostepeni, pazi po službenoj dužnosti u smislu odredbe člana 380 stav 1 tačka 1 i tačka 2 ZKP, pa tako ni bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 368 stav 1 tačka 10 ZKP, na koju se neosnovano žalbom branioca optuženog BB ukazuje.

Naime, branilac optuženog BB ukazuje da se na zapisniku o saslušanju tada osumnjičenog AA iz predkrivičnog postupka presuda ne može zasnivati, ukazivanjem da je ovlašćeno službeno lice SUP-a, SS savetovao tada osumnjičenog da prizna izvršenje krivičnog dela za koje se tereti.

Međutim, po oceni ovoga suda zapisnik o saslušanju tada osumnjičenog AA, sačinjen od strane MUP-a RS PS Čukarica Ku.br. 16642/09 od 18.09.2009. godine, sačinjen je u svemu u skladu sa odredbom člana 226 tačka 9 ZKP-a, pri čemu okolnost da je osl. PS Čukarica SS savetovao tada osumnjičenog AA da prizna izvršenje dela, ovaj zapisnik o saslušanju ne čini nezakonitim, budući da je saslušanju tada osumnjičenog AA prisustvovao i njegov branilac, adv. AB, koji je predmetni zapisnik o saslušanju i potpisao, a osumnjičenom AA je pre saslušanja u izdvojenoj prostoriji omogućen poverljiv razgovor sa braniocem. I na ovako sačinjenom zapisniku o saslušanju tada osumnjičenog AA od strane MUP-a PS Čukarica Ku.br. 16642/09 od 18.09.2009. godine, presuda se može zasnivati.

Osim toga, po oceni Apelacionog suda, bez osnova je i isticanje žalbom branioca optuženog BB, da je pobijana presuda doneta uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 368 stav 1 tačka 11 ZKP-a, jer je izreka pod tačkom jedan pobijane presude razumljiva i sadrži jasan i potpun opis činjenica i okolnosti iz kojih proizilaze sva zakonska obeležja krivičnog dela neovlašćeno korišćenje tuđeg vozila iz člana 213 stav 2 u vezi stava 1 KZ u vezi člana 33 KZ, pa dakle, i one činjenice i okolnosti koje se odnose na mesto i vreme izvršenja krivičnog dela, a koje je prvostepeni sud pravilno utvrdio na osnovu iskaza svedoka oštećenog SS1, dok su razlozi dati u obrazloženju ožalbene presude o svim odlučnim činjenicama jasni, dovoljni i međusobno nisu protivrečni.

S toga, Apelacioni sud neosnovanim ocenjuje žalbeni navod branioca optuženog BB, da je pobijana presuda doneta uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 368 stav 1 tačka 11 ZKP-a.

Takođe, po oceni ovoga suda bez osnova je isticanje žalbom branioca opt. BB, adv. BA da je prvostepeni sud time što braniocu ovog optuženog nije dostavio optužnicu javnog tužioca, povredio pravo odbrane opt. BB, budući da je iz spisa predmeta vidljivo da je branilac opt. BB, adv. BA dana 28.09.2010. godine obavestio sud da je sprečen da pristupi na glavni pretres zakazan za 01.10.2010. godine, uz molbu da ga sud obavesti o vremenu održavanja narednog glavnog pretresa, što je prvostepeni sud i učinio, i zakazao glavni pretres za 14.12.2010. godine, u kom periodu je branilac optuženog BB, adv. BA svakako imao prilike da se upozna sa optužbom, te da pripremi odbranu svog branjenika, dok se iz zapisnika o glavnom pretresu sačinjenim dana 14.12.2010. godine utvrđuje da je na isti pristupio i branilac opt. BB, adv. BA, kada je glavni pretres počeo iznova, čitanjem optužnice Višeg javnog tužioca u Beogradu Kt.br. 1418/09 od 18.12.2009. godine i konstatovano da je ista pročitana.

S toga Apelacioni sud neosnovanim ocenjuje žalbeni navod branioca opt. BB, adv. BA, da je pobijana presuda doneta uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 368 stav 2 ZKP-a.

Ispitujući prvostepenu presudu u delu koji se odnosi na utvrđeno činjenično stanje opisano pod tačkom jedan, dva i tri izrekom pobijane presude, a čija se potpunost i pravilnost žalbom branioca optuženog BB osporava, Apelacioni sud nalazi da je prvostepeni sud na osnovu dokaza koje je izveo i pravilno oceni, a pre svega na osnovu odbrane sa priznanjem tada osumnjičenog AA iz predkrivičnog postupka, nesumnjivo utvrdio činjenično stanje opisano pod tačkom jedan, dva i tri izreke pobijane presude.

Odbranom sa priznanjem tada osumnjičenog AA iz predkrivičnog postupka, u kojoj je priznao da je zajedno sa optuženim BB oduzeo putničko vozilo marke „Opel“, i u kojoj je priznao da je zajedno sa opt. BB izvršio krađu kioska, opisujući kako način izvršenja, tako i svoju, kao i ulogu optuženog BB u izvršenju predmetnog krivičnog dela, prvostepeni sud je, pravilno, kao istinitu prihvatio, budući da je ovakva odbrana sa priznanjem tada osumnjičenog BB potvrđena i iskazom oštećenog, vlasnika predmetnog vozila, kao i iskazom svedoka SS2, predstavnika ošt. AD „__“.

I po nalaženju Apelacionog suda, pravilno je prvostepeni sud našao da je ovim dokazima obesnažena kasnije izmenjena odbrana optuženog AA kada je opovrgao svoje priznanje kao i odbrana optuženog BB koji ne priznaje izvršenje krivičnih dela počinjenih na štetu SS1 i AD „__“.

O tome se prvostepeni sud, u obrazloženju pobijane presude detaljno izjasnio interpretirajući, analizirajući i dajući ocenu izvedenih dokaza, i o tome je dao jasne, dovoljne i iscrpne razloge

S toga se, po oceni Apelacionog suda, suprotni žalbeni navodi branioca BB, kojima se osporava utvrđenje prvostepenog suda da je ovaj optuženi kritičnim prilikama preduzeo inkriminisane krivično-pravne radnje na način predstavljen pod tačkom jedan, dva i tri izreke pobijane presude, ocenjuje neosnovanim.

Pravilan je zaključak prvostepenog suda da je optuženi BB krivičnopravne radnje u pitanju preduzeo sa direktnim umišljajem, za koju svoju ocenu je u obrazloženju pobijane presude dao dovoljne i argumentovane razloge, koje kao pravilne u svemu prihvata i Apelacioni sud, pa se suprotni žalbeni navodi branioca opt. BB kojima se osporava utvrđeni oblik krivice pokazuje neosnovanim.

Apelacioni sud u Begoradu je cenio i ostale žalbene navode, branioca opt. BB kojima se činjenično stanje osporava kao potpuno i pravilno utvrđeno, kao i one kojima se polemiše sa ocenom dokaza od strane prvostepenog suda, pa nalazi da su isti bez osnova i bez uticaja na drugačiji ishod ovog krivičnog postupka.

Na potpuno i pravilno utvrđeno činjenično stanje, pravilno je prvostepeni sud primenio krivični zakon kada je opt. BB za krivično pravnu radnju, opisanu pod tačkom jedan izreke pobijane presude kvalifikovao kao krivično delo neovlašćeno korišćenje tuđeg vozila iz člana 213 stav 2 u vezi stava 1 KZ u vezi člana 33 KZ, dok je pravilno, njegovu protivpravnu delatnost opisanu pod tačkom tri i četiri izreke pobijane presude kvalifikovao kao produženo krivično delo teške krađe iz člana 204 stav 1 tačka 1 KZ u vezi člana 33 i 61 KZ i o objektivnim i subjektivnim elementima tih krivičnih dela je u obrazloženju pobijane presude dao dovoljne i pravilne razloge, koje u svemu prihvata i Apelacioni sud, kao drugostepeni, pa se suprotni žalbeni navodi branioca optuženog BB, kojima se prvostepena presuda pobija i zbog povrede krivičnog zakona, pokazuju neosnovanim.

Ispitujući prvostepenu presudu u delu odluke o izrečenim jedinstvenim kaznama optuženima BB i AA, koje se žalbom Višeg javnog tužioca u Beogradu pobijaju kao blage, a žalbama branioca ovih optuženih kao stroge, Apelacioni sud nalazi da je prvostepeni sud pre svega potpuno i pravilno utvrdio sve okolnosti koje u smislu člana 54 KZ utiču na visinu kazne i istima je pridao odgovarajući značaj, upravo onaj koje one po svojoj prirodi i zaslužuju. S tim u vezi, pravilno je prvostepeni sud kao olakšavajuće okolnosti na strani opt. AA cenio, da je isti mlad, da se korektno držao pred sudom, i pravilno ga je, uz ocenu njegove ranije osuđivanosti zbog krivičnog dela iz člana 245 stav 3 OKZ-a, nakon što mu je utvrdio pojedinačne kazne zatvora i to za krivično delo iz člana 213 stav 2 u vezi stava 1 KZ u vezi člana 33 KZ u trajanju od 4 meseca, za produženo krivično delo iz člana 204 stav 1 tačka 1 KZ u vezi člana 33 i 61 KZ u trajanju od 1 godine, za krivično delo iz člana 246 stav 1 KZ u trajanju od 3 godine, za krivično delo iz člana 348 stav 1 KZ u trajanju od 6 meseci i na novčanu kaznu u iznosu od 100.000,00 dinara, i za krivično delo iz člana 206 stav 2 KZ u trajanju od 2 godine, osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 4 godine uz uračunavanje vremena provedenog u pritvoru i na novčanu kaznu u iznosu od 100.000,00 dinara, a kako je sve to dato u izreci prvostepene presude.

Osim toga, po oceni ovog suda pravilno je prvostepeni sud u smislu člana 54 KZ na strani opt. BB kao olakšavajuće okolnosti cenio da je otac maloletnog deteta, i pravilno ga je, uz ocenu njegove ranije osuđivanosti zbog istovrsnih krivičnih dela, nakon što mu je utvrdio pojedinačne kazne zatvora i to: za krivično delo iz člana 213 stav 2 u vezi stava 1 KZ u vezi člana 33 u trajanju od 4 meseca i za produženo krivično delo iz člana 204 stav 1 tačka 1 KZ u vezi člana 33 i 61 KZ u trajanju od 3 godine, osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 3 godine i 2 meseca, a kako je to dato u izreci prvostepene presude.

I po nalaženju Apelacionog suda, ovako pojedinačno utvrđene kazne zatvora i izrečene jedinstvene kazne zatvora, kao i izrečena novčana kazna optuženom AA u određenom iznosu od 100.000,00 dinara, srazmerne su stepenu krivice optuženih i nužne da izraze društvenu osudu za krivična dela u pitanju, ali i dovoljne za ostvarenje u članu 42 KZ propisane svrhe kažnjavanja. S toga su, žalbe i napred izneti žalbeni predlozi Višeg javnog tužioca u Beogradu i branilaca optuženih AA i BB u delu odluke prvostepenog suda o izrečenim kaznama ovim optuženima ocenjene kao neosnovane.

Odluka o meri bezbednosti oduzimanja predmeta prema opt. AA izrečena je pravilnom primenom odredbe člana 87 KZ i člana 246 stav 7 KZ, tako da se njena zakonitost ne dovodi u pitanje.

Odluka da se od opt. AA oduzme pištolj marke M-70, sa karakteristikama bliže navedenim u izreci pobijane presude, doneta je pravilnom primenom odredbe člana 348 stav 5 KZ , tako da se njena zakonitost ne dovodi u pitanje.

Odluka o oduzimanju imovinske koristi, prema optuženom AA doneta je pravilnom primenom odgovarajućih zakonskih odredbi, tako da se njena zakonitost ne dovodi u pitanje.

Sa iznetih razloga, a na osnovu odredbe člana 388 ZKP-a, Apelacioni sud u Beogradu je odlučio kao u izreci ove presude.


Zapisničar Predsednik veća-sudija
Jelena Petković-Milojković, s.r. Veroljub Cvetković, s.r.


Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić

Si id non apparet, non ius deficit sed probatio (Paulus) – Ako se nešto ne dokaže, ne pravo, nego dokaz nedostaje