APELACIONI SUD - Pregled sudske prakse Apelacionog suda u Beogradu

20.12.2011.

Kž1 3616/11

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Kž1 3616/11
Dana 20.12.2011. godine
B e o g r a d
Nemanjina br. 9

U IME NARODA

APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudije Sonje Manojlović, predsednika veća, sudija Nade Hadži-Perić i Dragana Ćesarovića, članova veća, sa višim sudijskim saradnikom Zoricom Avramović, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu protiv okrivljenog AA i dr, zbog krivičnog dela iz člana 388 stav 1 u vezi člana 33 KZ, odlučujući o žalbama Višeg javnog tužioca u Beogradu, branioca okrivljenog AA adv. AB i branioca okrivljenih BB i VV adv.BA, izjavljenim protiv presude Višeg suda u Beogradu K.br.309/10 od 13.04.2011. godine, u sednici veća održanoj dana 20. decembra 2011. godine, doneo je

P R E S U D U

Uvažavanjem žalbe Višeg javnog tužioca u Beogradu, PREINAČUJE SE presuda Višeg suda u Beogradu K.br.309/10 od 13.04.2011. godine, u pogledu pravne ocene dela i odluke o kazni, tako što Apelacioni sud u Beogradu krivičnopravne radnje okrivljenih AA, okrivljenog BB i okrivljenog VV, za koje su prvostepenom presudom oglašeni krivima, pravno kvalifikuje kao krivično delo trgovina ljudima iz člana 388 stav 1 u vezi člana 33 KZ („Sl glasnik RS“ br. 85/2005, 88/2005 i 107/2055) , pa ih primenom navedenih zakonskih odredbi i odredbi člana 4, 42, 43, 45, 56, 57, 62 i 63 KZ, OSUĐUJE i to okrivljenog AA na kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine i 6 (šest) meseci, dok okrivljenom BB prethodno za krivično delo iz člana 388 stav 1 u vezi člana 33 KZ, utvrđuje kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine, pa mu uzima kao utvrđenu kaznu zatvora u trajanju od 4 (četiri) godine i 6 (šest) meseci po pravnosnažnoj presudi Okružnog suda u Beogradu, Posebno odeljenje K 8/06 od 29.04.2009. godine, pa okrivljenog BB OSUĐUJE na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 5 (pet) godina i 5 (pet) meseci, u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 24.01.2004. godine do 22.06.2004. godine i od 24.02.2006. godine pa do 26.10.2007. godine, a okrivljenog VV OSUĐUJE na kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine, u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 24.01.2004. godine pa do 22.06.2004. godine, dok se žalbe branioca okrivljenog AA adv. AB i branioca okrivljenih BB i VV adv. BA ODBIJAJU kao neosnovane, a presuda Višeg suda u Beogradu K.br.309/10 od 13.04.2011. godine u nepreinačenom delu, POTVRĐUJE.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu K.br.309/10 od 13.04.2011. godine, okrivljeni AA, BB i VV, oglašeni su krivima da su izvršili krivično delo trgovina ljudima iz člana 388 stav 1 KZ u saizvršilaštvu, u vezi člana 33 KZ, pa je sud okrivljenom BB, prethodno utvrdio kaznu zatvora za krivično delo trgovina ljudima iz člana 388 stav 1 u vezi člana 33 KZ u trajanju od 10 (deset) meseci i uzeo kao utvrđenu kaznu zatvora u trajanju od 4 (četiri) godine i 6 (šest) meseci, po pravnosnažnoj presudi Okružnog suda u Beogradu, Posebno odeljenje K.br.8/06 od 29.04.2009. godine, pa ih je osudio i to okrivljenog AA na kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine i 6 (šest) meseci, okrivljenog BB na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 5 (pet) godina u koju mu je uračunato i vreme provedeno u pritvoru od 24.01.2004. godine do 22.06.2004. godine i od 24.02.2006. godine pa do 26.10.2007. godine, a okrivljenog VV na kaznu zatvora u trajanju od 10 (deset) meseci, u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 24.01.2004. godine pa do 22.06.2004. godine. Okrivljeni su obavezani da na ime paušala isplate iznos od po 20.000,00 dinara u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude.

Protiv navedene presude žalbe su izjavili:

-Viši javni tužilac u Beogradu, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 367, u vezi člana 369 tačka 3 ZKP i odluke o krivičnoj sankciji iz člana 367 tačka 4 u vezi člana 371 stav 1 ZKP, sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu u sednici veća ili nakon održanog pretresa donese odluku u smislu člana 385 stav 2 ZKP;

-branilac okrivljenog AA adv. AB, zbog bitne povrede odredaba Zakona o krivičnom postupku, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da viši sud ceni specifičnost postupka u odnosu na njegovog branjenika, kao i sve razloge iz kojih predlaže da Viši sud ožalbenu presudu preinači, ili eventualno ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje;

-branilac okrivljenih BB i VV adv. BA, iz svih zakonskih razloga, sa predlogom da se žalba uvaži, preinači napadnuta presuda i okrivljeni BB i VV oslobode od optužbe.

Apelacioni javni tužilac u Beogradu je u podnesku Ktž br.3488/11 od 21.07.2011. godine predložio da Apelacioni sud u Beogradu uvaži kao osnovanu žalbu Višeg javnog tužilaštva u Beogradu izjavljenu protiv presude Višeg suda u Beogradu K.br.309/10 od 13.04.2011. godine, a odbije kao neosnovane žalbe branilaca okrivljenih AA, BB i VV, adv. AB i BA.

Apelacioni sud u Beogradu održao je sednicu veća u smislu člana 375 ZKP, u odsustvu uredno obaveštenog zamenika Apelacionog javnog tužioca u Beogradu, na kojoj je razmotrio spise predmeta zajedno sa pobijanom presudom i žalbama, pa je po oceni žalbenih navoda i predloga, kao i predloga Apelacionog javnog tužioca u Beogradu, iz napred navedenog podneska, doneo odluku kao u izreci presude.

Pobijana presuda ne sadrži ni bitne povrede odredaba krivičnog postupka, na koje Apelacioni sud, u smislu odredbe člana 380 ZKP, pazi po službenoj dužnosti.

Branioci okrivljenih u izjavljenim žalbama navode da je prvostepena presuda doneta uz bitne povrede odredaba krivičnog postupka, međutim, ne navode u čemu se bitne povrede postupka ogledaju, već izjavljenim žalbama pobijaju činjenično stanje utvrđeno prvostepenom presudom, a u kom smislu je prvostepena presuda i ispitana.

Pobijajući prvostepenu presudu zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, branioci okrivljenih navode da nije dokazano da su okrivljeni izvršili krivična dela, pri čemu branilac okrivljenih BB i VV, adv.VA u izjavljenoj žalbi ponavlja odbranu okrivljenih i daje svoju ocenu izvedenih dokaza.

Po nalaženju Apelacionog suda u Beogradu, neosnovano se žalbama branilaca okrivljenih pobija prvostepena presuda zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja. Ovo stoga, što je prvostepeni sud na osnovu izvedenih i svestrano i pravilno ocenjenih dokaza i odbrana okrivljenih, kako pojedinačno, tako i u međusobnoj povezanosti, pravilno, pouzdano i u potpunosti utvrdio sve one činjenice koje su odlučne za donošenje zakonite odluke u konkretnoj krivičnopravnoj stvari, a za šta je u obrazloženju presude dao jasne i uverljive razloge koje u svemu kao pravilne prihvata i Apelacioni sud u Beogradu.

Činjenično stanje utvrđeno je na osnovu iskaza svedoka SS, svedoka SS1, svedoka SS2 i svedoka SS3, kao i na osnovu brojnih pismenih dokaza koje je sud naveo u obrazloženju presude.

Pre svega, pravilno je prvostepeni sud utvrdio da je prvookrivljeni AA preko svog preduzeća stupio u kontakt sa Preduzećem „aa“ iz Beograda, radi navodne kupovine robe i tako obezbedio vize i garancije za ulazak devetočlane delegacije iz _, a radi navodnog zaključenja kupoprodajnog ugovora, u kom smislu je predao devet pakistanskih državljana koji su 16. januara 2004. godine na osnovu tako obezbeđenih viza i garancija doputovali u Beograd, a nakon što se okrivljeni BB čuo telefonom sa NN _, okrivljeni BB je dalje predao pakistanske državljane i javio okrivljenom GG i VV da navedena lica odvezu, što su oni i učinili i odvezli ih u naselje Jajinci do SS, gde su ih smestili, a gde su nakon pet dana pakistanski državljani pronađeni od strane radnika policije, Odeljenja za strance. Naime, saslušani svedoci SS2 i SS3 su detaljno opisali način na koji su stupili u kontakt sa prvookrivljenim AA, pri čemu su potpuno podudarno naveli činjenice da se prvookrivljeni bavio prebacivanjem pakistanskih državljana, da su mu obojica za uslugu platili iznos od 11.000 i 15.000 dolara, da je zajedno sa njima prvookrivljeni otišao u _, gde im je pribavio vize, kupio avionske karte i odatle ih ispratio za Beograd, pri čemu su se detaljno izjašnjavali o postupanju i radnjama prvookrivljenog, a i saslušani svedok, predstavnik Preduzeća „aa“ SS1, objašnjavajući način pregovaranja prvookrivljenog sa njegovom firmom, je naveo činjenicu da je u poslednjem trenutku prvookrivljeni odustao od dolaska u Srbiju. Dalji kontakt prvookrivljenog sa NN _, pa i sa ostalim okrivljenima, sud je pravilno utvrdio iz iskaza saslušanih svedoka koji su objasnili potpuno međusobno podudarno i dosledno, da su se po dolasku u hotel „Mažestik“ čuli telefonom sa prvookrivljenim, koji ih je detaljno poučio kada da napuste hotel, na koji način, da ostave svoje stvari u hotelu, a da će ih ispred hotela sačekati dva taksi vozila koja će ih odvesti do daljeg odredišta, a dalji sled događaja pravilno je prvostepeni sud utvrdio iz listinga poziva, gde se nesumnjivo utvrđuje da je 16.01.2004. godine sa telefona okrivljenog BB više puta u toku dana, počev od 00,25 do 22,59 zvat mobilni telefon NN _, te da je upravo nakon razgovora sa NN _, okrivljeni BB dalje predao pakistanske državljane, jer je javio trećeokrivljenom i četvrtookrivljenom i organizovao da navedena lica odvezu, a što su treće i četvrtookrivljeni učinili i odvezli ih do naselja Jajinci, do SS, što uostalom treće i četvrtookrivljeni u svojim odbranama nisu ni osporili. Prvostepeni sud je utvrdio da se predaja kao radnja izvršenja u konkretnom slučaju, mora specifično posmatrati i podrazumeva i radnje koje obuhvataju i prijem i prevoz pakistanskih državljana u lancu više ljudi, odnosno okrivljenih.

Pravilno je prvostepeni sud na osnovu iskaza saslušanih svedoka, pakistanskih državljana, utvrdio da su okrivljeni zloupotrebili teške prilike pakistanskih državljana, jer su potpuno dosledno i logično svedoci objasnili da su u _ teške materijalne prilike, izneli su kolika su njihova prosečna primanja u _, te da su svi, odnosno devet pakistanskih državljana, prodali svoju imovinu, deo novca pozajmili i ostali bez imovine i bez novca, da bi novac predali prvookrivljenom za obavljenu uslugu, a prvookrivljeni je nesumnjivo bio u povezanom lancu sa ostalim okrivljenima u konkretnom krivičnom postupku.

Prvostepeni sud je činjenično stanje utvrdio na osnovu brojnih pismenih dokaza koje je izveo tokom postupka, koje je detaljno interpretirao, analizirao i cenio u obrazloženju ožalbene presude kao i iskaze saslušanih svedoka, pri čemu je u obrazloženju ožalbene presude dao ocenu odbrana okrivljenih i to na stranama 10, 11, 12 i 13 obrazloženja ožalbene presude, te dao jasne, argumentovane i detaljne razloge zbog čega odbrane okrivljenih nije prihvatio, te koje su to razlike u njihovim iskazima koje su iste doveli u sumnju.

Iz iskaza saslušanih svedoka koji su u potpunosti međusobno podudarni i koji su dosledno objasnili kakve su njihove lične i imovinske prilike u _, koji su motivi bili da se odluče za prelazak u evropske zemlje na dalji rad, te činjenicu da su za tu uslugu prvookrivljenom dali nesumnjivo velike novčane iznose, prvostepeni sud je nesumnjivo utvrdio da je od strane prvookrivljenog, kao i od ostalih okrivljenih nesumnjivo došlo do zloupotreba teških životnih pa i materijalnih prilika ovih pakistanskih državljana.

Sve izvedene dokaze tokom postupka, prvostepeni sud je detaljno interpretirao, analizirao i cenio u obrazloženju ožalbene presude, pri čemu je dao jasne i ubedljive razloge zbog čega je određene dokaze prihvatio određene nije, kao i na osnovu čega je utvrdio činjenično stanje kako je to već navedeno, a za šta je u obrazloženju presude dao jasne razloge koje u svemu kao pravilne prihvata i ovaj sud.

Imajući u vidu napred navedeno neosnovano se izjavljenim žalbama osporava pravilnost i potpunost utvrđenog činjeničnog stanja, jer je prvostepeni sud dao razloge za svoju odluku, a Apelacioni sud u Beogradu je cenio i ostale navode izjavljenih žalbi, ali je našao da se istima ne dovodi u pitanje pravilnost i potpunost utvrđenog činjeničnog stanja.

Dajući pravnu ocenu utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je najpre pošao od odredbe člana 5 KZ kojom je propisano da se na učinioca krivičnog dela primenjuje zakon koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela, te ako je posle izvršenja krivičnog dela izmenjen zakon jednom ili više puta, primeniće se zakon koji je najblaži za učinioca, pa je prvostepeni sud našao da je u konkretnom slučaju blaži Krivični zakonik, koji je na pravnoj snazi od 11.09.2009. godine, pa je ocenio da su se u radnjama okrivljenih stekla sva bitna obeležja izvršenja krivičnog dela trgovina ljudima iz člana 388 stav 1 KZ u saizvršilaštvu, u vezi člana 33 KZ, koje je izvršeno na način, mestu i u vreme, kako je to opisano u izreci prvostepene presude.

Međutim, ovakav stav prvostepenog suda se ne može prihvatiti, imajući u vidu da je odredbom člana 388 stav 1 KZ, koji je stupio na pravnu snagu 11.09.2009. godine, zaprećena kazna zatvora u trajanju od 3 do 12 godina, a odredbom člana 57 stav 2 KZ je predviđeno da se izuzetno od stava 1 ovog člana, ne može ublažiti kazna za ovo krivično delo, tako da ovaj zakon nije blaži za učinioce, u smislu odredbe člana 5 stav 2 KZ.

Žalbom Višeg javnog tužioca u Beogradu pobija se prvostepena presuda zbog povrede krivičnog zakona, jer je prvostepeni sud primenio zakon koji se ne može primeniti kada je izvršio prekvalifikaciju krivičnog dela koje se okrivljenima stavlja na teret, oglašavajući ih krivima za krivično delo iz člana 388 stav 1 KZ, u vezi člana 33 KZ, i tako povredio identitet optužbe, budući da je njome okrivljenima stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela trgovina ljudima iz člana 111b stav 2 u vezi stava 1 u vezi člana 22 KZ RS, kojom je u vreme izvršenja krivičnog dela zakonodavac sankcionisao kvalifikovani oblik ovog krivičnog dela.

Odredbom člana 111b stav 1 KZ RS propisano je ko silom ili pretnjom, dovođenjem u zabludu ili održavanjem u zabludi, zloupotrebom ovlašćenja, poverenja, odnosa zavisnosti ili teških prilika drugog: vrbuje, prevozi, prebacuje, predaje, prodaje, kupuje, posreduje u predaji ili prodaji, sakriva ili drži drugo lice, a u cilju sticanja neke koristi, eksploatacije njegovog rada, vršenja kriminalne delatnosti, prostitucije ili prosjačenja, upotrebe u pornografske svrhe, radi oduzimanja dela tela za presađivanje ili radi korišćenja u oružanim sukobima, kazniće se zatvorom od jedne do deset godina, dok je stavom 2 istog člana propisano ako je delo iz stava 1 ovog člana učinjeno prema više lica, otmicom, prilikom vršenja službene dužnosti, u okviru kriminalne organizacije, na naročito svirep ili na naročito ponižavajući način, ili je nastupila teška telesna povreda, učinilac će se kazniti zatvorom od najmanje tri godine.

Imajući u vidu da je optužnicom Okružnog javnog tužioca u Beogradu okrivljenima stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela iz člana 111b stav 2 KZ RS, te da je okrivljenima stavljeno na teret da je krivično delo izvršeno prema više lica i u sastavu kriminalne organizacije, po stavu žalbe, prvostepeni sud je krivičnopravnu delatnost okrivljenih trebao, po pravilnoj primeni zakona, kvalifikovati kao krivično delo trgovina ljudima iz člana 388 stav 6 KZ.

Međutim, po stavu Apelacionog suda, prvostepeni sud je pravilnom ocenom dokaza i odbrana okrivljenih, pravilno utvrdio da okrivljeni nisu postupali kao kriminalna organizacija, odnosno kao organizovana kriminalna grupa i o tome u obrazloženju presude dao pravilne razloge koji su prihvaćeni i od Apelacionog suda.

Takođe, kvalifikatorna okolnost, predviđena odredbom člana 111b stav 2 KZ RS, da je delo iz stava 1 ovog člana učinjeno prema više lica, odredbom člana 388 KZ više nije predviđena kao teži oblik ovog krivičnog dela, pa je stoga Apelacioni sud krivičnopravne radnje okrivljenih kvalifikovao kao radnje izvršenja krivičnog dela iz člana 388 stav 1 u vezi člana 33 KZ („Sl.glasnik RS“ br.107/2005), koji je stupio na snagu 01.01.2006. godine, za koje je zaprećena kazna zatvora u trajanju od dve do deset godina, a odredbom člana 57 stav 3 istog zakona, bilo je predviđeno da se u ovom slučaju kazna može ublažiti do šest meseci zatvora, tako da je to blaži zakon u smislu odredbe člana 5 stav 2 KZ.

Izjavljenim žalbama i to žalbom Višeg javnog tužioca u Beogradu i branilaca okrivljenih, pobija se presuda i u delu odluke o izrečenim kaznama, gde se ističe, i to u žalbi Višeg javnog tužioca u Beogradu, da je prvostepeni sud dao prenaglašeni značaj olakšavajućim okolnostim, dok otežavajuće nije cenio u dovoljnoj meri, dok se nasuprot tome u žalbama branilaca navodi da sud nije u dovoljnoj meri cenio olakšavajuće okolnosti.

Pravilno je prvostepeni sud odlučujući o vrsti i visini krivične sankcije cenio sve okolnosti koje su od uticaja da krivična sankcija bude pravilno odabrana, a njena visina pravilno odmerena, pa je od olakšavajućih okolnosti okrivljenima uzeo u obzir okolnosti pod kojima je delo izvršeno, okrivljenom VV lične i porodične prilike, ceneći sve navedene okolnosti kao naročito olakšavajuće, pa je od otežavajućih imao u vidu raniji život, odnosno da su osuđivani, ali je takođe imao u vidu i činjenicu da nisu osuđivani za istovrsna krivična dela, a sve navedene okolnosti kao pravilno utvrđene uzima i Apelacioni sud u Beogradu, nalazeći da iste predstavljaju osobito olakšavajuće okolnosti, međutim, imajući u vidu da su krivičnopravne radnje okrivljenih pravno kvalifikovane kao krivično delo trgovina ljudima iz člana 388 stav 1 u vezi člana 33 KZ, to je Apelacioni sud u Beogradu preinačio ožalbenu presudu u delu odluke o kaznama, pa je okrivljenog AA osudio na kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine i 6 (šest) meseci, okrivljenog BB na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 5 (pet) godina i 5 (pet) meseci, u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 24.01.2004. godine do 22.06.2004. godine i od 24.02.2006. godine pa do 26.10.2007. godine, a okrivljenog VV na kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine, u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 24.01.2004. godine pa do 22.06.2004. godine.

Po nalaženju Apelacionog suda u Beogradu, napred navedenim kaznama zatvora će se u odnosu na okrivljene ostvariti opšta svrha krivičnih sankcija i opšta svrha kažnjavanja, nalazeći da su izrečene kazne zatvora srazmerne težini izvršenih krivičnih dela, kao i ličnosti okrivljenih kao izvršilaca, te da su dovoljne i adekvatne mere krivičnopravne zaštite, ali i nužne da bi se njima izrazila društvena osuda za izvršena krivična dela.

Imajući u vidu navedeno, Apelacioni sud u Beogradu doneo je odluku kao u izreci presude, na osnovu odredbe člana 391 stav 1 i odredbe člana 388 ZKP.

Zapisničar PREDSEDNIK VEĆA-SUDIJA,
Zorica Avramović, s.r. Sonja Manojlović, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić