APELACIONI SUD - Pregled sudske prakse Apelacionog suda u Beogradu

6.02.2012.

Kž1 5269/11

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Kž1 5269/2011
Dana 06.02.2012. godine
B E O G R A D

U IME NARODA

APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija Milene Rašić - predsednika veća, Mirjane Popović i Snežane Dimitrijević - članova veća, sa višim sudijskim saradnikom Snežanom Lazin - zapisničarem, u krivičnom postupku protiv okrivljenih AA i BB, zbog krivičnog dela iz člana 344 stav 2 u vezi stava 1 KZ u vezi člana 33 KZ, odlučujući o žalbi javnog tužioca Osnovnog javnog tužilaštva u Valjevu, izjavljenoj protiv presude Osnovnog suda u Valjevu K.br.3132/10 od 11.07.2011. godine, u sednici veća održanoj dana 06.02.2012. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana žalba javnog tužioca Osnovnog javnog tužilaštva u Valjevu, pa se presuda Osnovnog suda u Valjevu K.br.3132/10 od 11.07.2011. godine POTVRĐUJE.

O b r a z l o ž e nj e

Osnovni sud u Valjevu je presudom K.br.3132/10 od 11.07.2011. godine oglasio krivima okrivljene AA i BB zbog izvršenja krivičnog dela laka telesna povreda u saizvršilaštvu iz člana 122 stav 1 KZ u vezi člana 33 KZ i izrekao im je uslovne osude i to tako što je svakom okrivljenom utvrdio kaznu zatvora u trajanju od po 4 (četiri) meseca koja se neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od 1 (jedne) godine po pravnosnažnosti presude ne učine nova krivična dela.

Istom presudom okrivljeni su obavezani da plate sudu solidarno troškove krivičnog postupka u iznosu od 2.826,00 dinara i svaki od okrivljenih paušal u iznosu od po 5.000,00 dinara, a sve u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog sudskog izvršenja.

Protiv navedene presude žalbu je blagovremeno izjavio javni tužilac Osnovnog javnog tužilaštva u Valjevu zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu ukine presudu Osnovnog suda u Valjevu K.br.3132/10 od 11.07.2011. godine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Zamenik Apelacionog javnog tužioca u Beogradu je u svom podnesku KTŽ.br.5058/11 od 02.11.2011. godine stavio predlog da Apelacioni sud u Beogradu uvaži žalbu Osnovnog javnog tužioca u Valjevu i ukine presudu Osnovnog suda u Valjevu K.br.3132/10 od 11.07.2011. godine, te predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Apelacioni sud u Beogradu je održao sednicu veća na kojoj je razmotrio celokupne spise predmeta, zajedno sa pobijanom presudom koju je ispitao u smislu člana 380 ZKP i žalbom, pa je po oceni žalbenih navoda i predloga, a imajući u vidu i predlog zamenika Apelacionog javnog tužioca u Beogradu, našao:

Žalba je neosnovana.

Pobijana presuda, kao i postupak koji joj je prethodio, ne sadrže bitne povrede odredaba krivičnog postupka, niti povrede krivičnog zakona, na koje drugostepeni sud povodom žalbe, u smislu člana 380 ZKP, pazi po službenoj dužnosti.

Žalbom javnog tužioca OJT-a u Valjevu pobija se prvostepena presuda zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 368 stav 1 tačka 11 ZKP, tako što se ističe da prvostepeni sud u pobijanoj presudi nije dao jasne, dovoljne i valjane razloge koji bi objasnili i pravno opravdali drugačiju krivično-pravnu ocenu radnje okrivljenih od kvalifikacije iznete u optužnom aktu. Naime, okrivljenima AA i BB je optužnim aktom stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela nasilničko ponašanje u saizvršilaštvu iz člana 344 stav 2 u vezi stava 1 KZ u vezi člana 33 KZ i u činjeničnom opisu dela su navedene obe alternativno predviđene posledice i značajnije ugrožavanje spokojstva građana i teže remećenje javnog mira, međutim prvostepeni sud po mišljenju javne tužbe u pobijanoj presudi obrazlaže samo nepostojanje jedne od dve posledice, odnosno da nije došlo do značajnijeg ugrožavanja spokojstva građana, pa samim tim ni do nasilničkog ponašanja, dajući pri tome nejasne razloge u vezi nepostojanja druge posledice - težeg remećenja javnog mira. Osim toga, prvostepeni sud u obrazloženju presude nije naveo zbog čega nije prihvatio predlog tužilaštva dat u optužnom aktu da se obavi neuropsihijatrijsko veštačenje okrivljenih, a u cilju razjašnjenja činjenica vezanih za stepen njihove alkoholisanosti kritičnom prilikom.

Međutim, Apelacioni sud u Beogradu kao drugostepeni napred navedene žalbene navode javnog tužioca OJT-a u Valjevu ocenjuje kao neosnovane, nalazeći da je prvostepeni sud o svim činjenicama važnim za donošenje presude dao dovoljne, jasne i argumentovane razloge koji u pogledu odlučnih činjenica ne sadrže nikakve protivrečnosti, nerazumljivosti, niti nejasnoće, pa ni one na koje se ukazuje žalbom javnog tužioca. Ovo sa razloga jer je prvostepeni sud u obrazloženju presude na strani 6 dao pravilne, jasne i ubedljive razloge za svoj zaključak da u konkretnom slučaju nije dokazano da je došlo do težeg remećenja javnog reda i mira (kritični događaj se odigrao kasno u noć na seoskom putu i nije dokazano da je došlo do uznemiravanja ljudi u njihovom noćnom odmoru), kao ni do značajnijeg ugrožavanja spokojstva građana (nije dokazano da je u konkretnoj situaciji u neposrednoj blizini događaja bilo ljudi kod kojih je postojao strah ili osećaj lične nesigurnosti) i da se zbog toga u radnjama okrivljenih stiču sva zakonska bitna obeležja krivičnog dela laka telesna povreda u saizvršilaštvu iz člana 122 stav 1 KZ u vezi člana 33 KZ, a ne krivičnog dela nasilničko ponašanje u saizvršilaštvu iz člana 344 stav 2 u vezi stava 1 KZ u vezi člana 33 KZ koje im je stavljeno na teret optužnim predlogom OJT-a u Valjevu Kt.br.359/09 od 16.12.2010. godine. Za postojanje krivičnog dela nasilničko ponašanje nije dovoljno samo to da je u konkretnom slučaju došlo do ugrožavanja spokojstva građana ili do remećenja javnog reda i mira, već je neophodno da isto bude „značajnije“, odnosno “teže“, dakle mora se raditi o ponašanju koje za razliku od istorodnog prekršaja ima ozbiljne posledice po spokojstvo građana ili javni red i mir, a što ovde nije slučaj.

Apelacioni sud je imao u vidu i žalbene navode javnog tužioca vezane za predlog da se obavi neuropsihijatrijsko veštačenje okrivljenih, ali imajući u vidu da u krivičnom postupku sud samo onda kada posumnja u uračunljivost okrivljenog određuje izvođenje dokaza veštačenjem od strane veštaka medicinske struke – neuropsihijatra, a da u konkretnom slučaju sud, s obzirom na podatke u spisima i posebno činjenicu da su okrivljeni AA i BB i pored toga što su kritičnom prilikom konzumirali alkoholna pića detaljno izneli svoju odbranu vezano za kritični događaj, očigledno nije posumnjao u njihovu uračunljivost u vreme izvršenja krivičnog dela, to i po nalaženju Apelacionog suda izvođenje ovog dokaza nije bilo nužno radi utvrđivanja bitnih činjenica od značaja za donošenje konačne odluke.

Na osnovu svega napred navedenog Apelacioni sud u Beogradu je doneo odluku kao u izreci ove presude, a na osnovu odredbe člana 388 ZKP.

Zapisničar Predsednik veća-sudija
Snežana Lazin s.r. Milena Rašić s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić