Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
24.01.2012.

Kž1 6234/11

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Kž1 6234/11
Dana 24.01.2012. godine
B E O G R A D
Nemanjina 9


U IME NARODA


APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudije Veroljuba Cvetkovića, predsednika veća i sudija Dragoljuba Đorđevića i Bojane Paunović, članova veća, sa višim sudijskim pomoćnikom Jelenom Petković-Milojković kao zapisničarem, u krivičnom predmetu protiv okrivljenog AA, zbog krivičnog dela samovlašća iz člana 330 stav 1 KZ, odlučujući o žalbi Osnovnog javnog tužioca u Šapcu, izjavljenoj protiv presude Osnovnog suda u Šapcu K.br. 444/11 od 19.10.2011. godine, u sednici veća održanoj dana 24.01.2012. godine, doneo je


P R E S U D U


Povodom žalbe Osnovnog javnog tužioca u Šapcu, a po službenoj dužnosti PREINAČAVA SE presuda Osnovnog suda u Šapcu K.br. 444/11 od 19.10.2011. godine, tako što Apelacioni sud u Beogradu okrivljenog AA, sa ličnim podacima kao u prvostepenoj presudi,

na osnovu odredbe člana 355 tačka 1 Zakonika o krivičnom postupku


OSLOBAĐA OD OPTUŽBE


Što je neutvrđenog dana, u vremenu od 11.02.2010. godine do 28.05.2010. godine u aa protivno odredbama člana 64 stav 1 Zakona o energetici, samovlasno priključio svoje domaćinstvo na distributivni sistem oštećene ED “Loznica”, tako što je nakon obustave isporuke električne energije na brojilu, zbog duga, pokidao plombu br. 329 i vratio faze u ležišta brojila, pri čemu je bio uračunljiv, svestan svog dela, zabranjenosti istog i hteo njegovo izvršenje, samovlasno pribavivši pravo za koje smatra da mu pripada.

-čime bi izvršio krivično delo samovlašća iz člana 330 stav 1 KZ.


Apelacioni sud u Beogradu okrivljenog AA na osnovu odredbe člana 197 stav 1 ZKP-a oslobađa od dužnosti da naknadi troškove paušala u iznosu od 1.000,00 dinara, na čije je plaćanje obavezan prvostepenom presudom i odlučuje da isti padaju na teret budžetskih sredstava suda.


O b r a z l o ž e nj e


Presudom Osnovnog suda u Šapcu K.br. 444/11 od 19.10.2011. godine, okrivljeni AA oglašen je krivim da je počinio krivično delo samovlašća iz člana 330 stav 1 KZ, za koje mu je izrečena uslovna osuda tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 5 (pet) meseci i istovremeno određeno da se ovako utvrđena kazna zatvora neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od 2 (dve) godine od dana pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo. Tom presudom, okrivljeni je obavezan da u korist budžetskih sredstava suda, na ime paušala plati iznos od 1.000,00 dinara u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude.

Protiv te presude žalbu je izjavio Osnovni javni tužilac u Šapcu, zbog odluke o krivičnoj sankciji, sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu pobijanu presudu preinači tako što će okrivljenom izreći strožu krivičnu sankciju.

Apelacioni javni tužilac u Beogradu, je u svom podnesku Ktž.br. 5898/11 od 21.12.2011. godine, predložio je da Apelacioni sud u Beogradu uvaži žalbu Osnovnog javnog tužioca u Šapcu, pobijanu presudu preinači tako što će okrivljenom AA, zbog krivičnog dela samovlašća iz člana 330 stav 1 KZ izreći strožu krivičnu sankciju.

Apelacioni sud u Beogradu je održao sednicu veća, u smislu člana 448 stav 1 ZKP-a, o kojoj stranke nije obaveštavao, jer nije našao da bi njihovo prisustvo bilo korisno za razjašnjenje stvari, na kojoj je razmotrio spise predmeta, zajedno sa pobijanom presudom, koju je ispitao u smislu odredbe člana 380 ZKP-a, pa je po oceni žalbenih navoda i predloga, i stava Apelacionog javnog tužioca u Beogradu datog u napred navedenom pismenom podnesku, odlučio kao u izreci ove presude.

Odlučujući povodom žalbe Osnovnog javnog tužioca u Šapcu, Apelacioni sud u Beogradu je ispitujući pobijanu presudu našao da je prvostepeni sud donoseći istu pravilno utvrdio odlučne činjenice koje su od značaja za presuđenje u ovoj krivičnopravnoj stvari, ali da je na iste pogrešno primenio krivični zakon kada je našao da se u radnjama okrivljenog AA stiču svi subjektivni i objektivni elementi krivičnog dela samovlašća, zbog čega je povodom žalbe Osnovnog javnog tužioca u Šapcu, a po službenoj dužnosti, u smislu odredbe člana 380 stav 1 tačka 2 ZKP-a, pobijanu presudu preinačio tako što je okrivljenog AA na osnovu odredbe člana 355 tačka 1 ZKP-a, oslobodio od optužbe da je počinio krivično delo samovlašća iz člana 330 stav 1 KZ, a kako je to dato u izreci ove presude.

Naime, po nalaženju Apelacionog suda u Beogradu, pravilno je prvostepeni sud utvrdio činjenično stanje kada je našao da je okrivljeni AA neutvrđenog dana u vremenskom periodu od 11.02.2010. godine do 28.05.2010. godine u aa samovlasno priključio svoje domaćinstvo na distributivni sistem oštećene ED “Loznica”, tako što je nakon obustave isporuke električne energije na brojilu, zbog duga, pokidao plombu br. 329 i vratio faze u ležišta brojila i to na osnovu odbrane okrivljenog AA koji je priznao da je, nakon što su ga isključili sa distributivne mreže, na brojilu zbog postojanja velikog duga prema ED, nakon tog isključenja odlučio da se samovlasno priključi na mestu gde je izvršeno isključenje i to je i učinio, jer su mu majka i supruga bolesne, a da je spreman da dug isplati u ratama, ali da to nije u mogućnosti da učini pod uslovima koje postavlja ED, kao i zapisnicima ED “Loznica” od 11.02.2010. godine i od 28.05.2010. godine.

Međutim, po oceni Apelacionog suda u Beogradu na potpuno i pravilno utvrđeno činjenično stanje, pogrešno je prvostepeni sud primenio krivični zakon kada je našao da se u radnjama okrivljenog stiču zakonska obeležja krivičnog dela samovlašća iz člana 330 st.1 Krivičnog zakonika, a ovo iz sledećih razloga:

Radnja krivičnog dela samovlašća sastoji se od delatnosti kojom se pribavlja svoje pravo ili pravo za koje se smatra da postoji, što dalje znači da ostvarivanje tog prava treba da se pojavljuje kao osnovano na zakonu po svojoj sadržini, a protivzakonito po načinu pribavljanja.

Sledom toga, ovo krivično delo neće postojati ako se pribavlja pravo za koje izvršilac dela zna da njemu ne pripada i da ga ni zakonskim putem ne može pribaviti i nije potrebno da to pravo stvarno postoji, odnosno da pripada izvršiocu krivičnog dela.

Polazeći od iznetog i utvrđenih činjenica da je okrivljeni isključivan sa električne mreže zbog neplaćanja prethodno utrošene električne energije i odbrane okrivljenog da on nema mogućnosti da dug isplati pod uslovima koje postavlja ED “Loznica” kao poverilac, radnja okrivljenog koja se ogleda u priključenju njegovog objekta na električnu mrežu u situaciji kada nije platio prethodno utrošenu električnu energiju, nije pribavljanje nekog prava koje mu pripada ili za koje smatra da mu pripada, a to dalje znači da u njegovim radnjama nema elemenata ovog krivičnog dela, zbog čega je Apelacioni sud u Beogradu odlučujući povodom žalbe Osnovnog javnog tužioca u Šapcu, a po službenoj dužnosti, u smislu odredbe člana 380 stav 1 tačka 2 ZKP-a , sa napred navedenih razloga preinačio prvostepenu presudu, tako što je okrivljenog AA oslobodio od optužbe da je počinio krivično delo samovlašća iz člana 330 stav 1 KZ.

U konkretnom slučaju, po nalaženju ovoga suda, može se eventualno raditi o krivičnom delu krađe, ali činjenični opis dat u dispozitivu optužnog akta javnog tužioca ne daje osnov za primenu ove pravne kvalifikacije, jer bi sud primenjujući ovu kvalifikaciju prekoračio optužbu.

Sa iznetih razloga, Apelacioni sud u Beogradu, je u smislu člana 391 stav 1 Zakonika o krivičnom postupku odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar       Predsednik veća-sudija
Jelena Petković-Milojković, s.r.  Veroljub Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić

Si id non apparet, non ius deficit sed probatio (Paulus) – Ako se nešto ne dokaže, ne pravo, nego dokaz nedostaje