Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
22.01.2013.

Kž1 6366/12

 
REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Kž1 6366/12
Dana 22.01.2013. godine
B e o g r a d
Nemanjina br.9

 

APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudije Sonje Manojlović, predsednika veća, sudija Nade Hadži-Perić i Dragana Ćesarovića, članova veća, sa višim sudijskim saradnikom Branislavom Munjić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA i dr, zbog krivičnog dela učestvovanje u tuči iz člana 123 KZ, odlučujući o žalbi javnog tužioca Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu, izjavljenoj protiv presude Prvog osnovnog suda u Beogradu K.br.10753/10 od 26.07.2012. godine, u sednici veća održanoj dana 22. januara 2013. godine, doneo je


R E Š E Nj E

Uvažavanjem žalbe javnog tužioca Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu, UKIDA SE presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu K.br.10753/10 od 26.07.2012. godine i predmet VRAĆA prvostepenom sudu na ponovno suđenje.


O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu K.br.10753/10 od 26.07.2012. godine, okrivljeni AA, BB i VV su, na osnovu člana 355 stav 2 ZKP, oslobođeni od optužbe da su izvršili po jedno krivično delo učestvovanje u tuči iz člana 123 KZ. Primenom člana 197 stav 1 ZKP, određeno je da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Protiv navedene presude blagovremeno je žalbu izjavio javni tužilac Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, shodno članu 367 stav 1 tačka 3 u vezi člana 370 stav 1 Zakonika o krivičnom postupku i bitne povrede odredaba krivičnog postupka, shodno članu 367 stav 1 tačka 1 u vezi člana 368 stav 1 Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu, kao drugostepeni sud, ukine prvostepenu presudu Prvog osnovnog suda u Beogradu K.br.10753/10 od 26.07.2012. godine i predmet vrati na ponovno suđenje.

Apelaciono javno tužilaštvo u Beogradu je, podneskom Ktž.br.6005/12 od 22.11.2012. godine, predložilo da Apelacioni sud u Beogradu uvaži žalbu javnog tužioca Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu i presudu Prvog osnovnog suda u Beogradu K.br.10753/10 od 26.07.2012. godine ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Apelacioni sud u Beogradu je održao sednicu veća, na kojoj je razmotrio spise predmeta, zajedno sa pobijanom presudom, koju je ispitao i u smislu člana 380 ZKP, pa je po oceni navoda i predloga u izjavljenoj žalbi, kao i predloga Apelacionog javnog tužilaštva u Beogradu, iz napred citiranog podneska, našao:

Žalba je osnovana.

Pobijana presuda doneta je uz bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 368 stav 1 tačka 11 ZKP, budući da su u presudi izostali razlozi o odlučnim činjenicama, dok su razlozi koji su dati nejasni, a na koje povrede je osnovano u svojoj žalbi ukazao javni tužilac Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu, zbog kojih se, u smislu člana 389 ZKP, ukidanje prvostepene presude pokazuje nužnim.

Naime, optužnim aktom tužilaštva okrivljenima AA, BB i VV stavljeno je na teret da su, dana 22.07.2007. godine, u Novom Beogradu, u ulici Savski kej bb, ispred splava “Maršal”, u stanju uračunljivosti, svesni svojih dela, čije su izvršenje hteli i svesni zabranjenosti svojih dela, učestvovali u tuči, u kojoj je oštećeni OO zadobio tešku telesnu povredu, na taj način što je nakon verbalnog sukoba između OO1 i OO2, došlo do masovne tuče između prvookrivljenog AA, drugookrivljenog BB i trećeokrivljenog VV, u kojoj su učestvovali i maloletni MM, MM1, MM2 i MM3, prema kojima je postupak razdvojen, pri čemu su se međusobno udarali pesnicama i šutirali nogama, kojom prilikom je oštećeni OO zadobio tešku telesnu povredu u vidu rane – ubodine u desnoj slabinskoj regiji, sa probojem trbušnog zida (dužine oko 5cm).

Prvostepeni sud nalazi da nije dokazano da su okrivljeni AA, BB i VV izvršili krivično delo učestvovanje u tuči iz člana 123 KZ, obrazlažući ovakav svoj zaključak time da nije dokazano da je oštećeni OO, u vremenu i u mestu, bliže opisano u izreci pobijane presude, zadobio tešku telesnu povredu u vidu rane – ubodine u desnoj slabinskoj regiji, sa probojem trbušnog zida (dužine oko 5cm), usled aktivnog delovanja prvookrivljenog AA, drugookrivljenog BB i trećeokrivljenog VV, u vremenu i u mestu, bliže opisanom u izreci pobijane presude, zbog čega ih je, primenom člana 355 tačka 2 ZKP-a, oslobodio od optužbe.

Međutim, ovakav zaključak prvostepenog suda je nejasan i za Apelacioni sud u Beogradu u potpunosti neprihvatljiv.

Naime, članom 123 KZ propisano je – ko učestvuje u tuči u kojoj je neko lišen života ili je drugom nanesena teška telesna povreda, kazniće se za samo učestvovanje novčanom kaznom ili zatvorom do 3 godine.

Dakle, kod ovog krivičnog dela inkriminisano je samo učestvovanje u tuči, dok je nastupanje smrti ili teške telesne povrede objektivni uslov inkriminacije. Pri tom, za postojanje ovog krivičnog dela nije potrebna direktna uzročno-posledična veza između radnje okrivljenog (aktivnog delovanja u tuči) i nastupele posledice (smrti ili teške telesne povrede), već je dovoljno da je okrivljeni učestvovao u tuči u kojoj je neko lice teško telesno povređeno ili lišeno života i ovo delo upravo mogu izvršiti samo oni učesnici u tuči za koje nije utvrđeno da su izvršili ubistvo ili tešku telesnu povredu, dok će izvršilac ubistva ili teške telesne povrede odgovarati samo za to krivično delo, a ne i za učestvovanje u tuči, jer se radi o prividnom idealnom sticaju.

Pri tom, iz obrazloženja pobijane presude, na način kako to prvostepeni sud interpretira, ostaje nejasno da li su okrivljeni AA, BB i VV uopšte učestvovali u tuči.

Naime, prvostepeni sud u obrazloženju pobijane presude samo interpretira odbrane okrivljenih, iskaze oštećenog i saslušanih svedoka, kao i pismene dokaze pročitane na glavnom pretresu i konstatuje da li su isti osporeni ostalim izvedenim dokazima ili ne, ne nevodeći pri tom šta je iz kog dokaza utvrdio, niti ih povezuje u jasnu i logičnu celinu, shodno članu 352 stav 2 ZKP, prema kome je sud dužan da savesno oceni svaki dokaz pojedinačno i u vezi sa ostalim dokazima, i da na osnovu takve ocene izvede zaključak da li je neka činjenica utvrđena.

Dakle, imajući u vidu da prvostepeni sud dokaze koje je prihvatio nije povezao u jasnu i logičnu celinu, niti je naveo koje odlučne činjenice je iz tih dokaza utvrdio, dok su razlozi koje prvostepeni sud daje za svoj zaključak da nije dokazano da su okrivljeni AA, BB i VV izvršili predmetno krivično delo u potpunosti nejasni, to je, po nalaženju Apelacionog suda u Beogradu, prvostepena presuda zahvaćena bitnim povredama odredaba krivičnog postupka iz člana 368 stav 1 tačka 11 ZKP-a, zbog kojih je prvostepena presuda morala biti ukinuta.

U ponovnom postupku prvostepeni sud će otkloniti povrede na koje mu je ovim rešenjem ukazano, tako što će na jasan način interpretirati odbrane okrivljenih, iskaze oštećenog i saslušanih svedoka koji su očevici događaja, kao i ostale dokaze i dovesti ih u međusobnu vezu, nakon čega će sve izvedene dokaze oceniti u sklopu odbrana okrivljenih, kada će biti u mogućnosti da donese pravilnu i zakonitu odluku, za koju će dati jasne i dovoljno argumentovane razloge, pri čemu će imati u vidu i ostale žalbene navode javnog tužioca Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu, koje ovaj sud nije uzeo u razmatranje, s obzirom da je prvostepena presuda ukinuta zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka.

Na osnovu svega napred navedenog, Apelacioni sud u Beogradu je, primenom odredbe člana 389 stav 1 Zakonika o krivičnom postupku, doneo odluku kao u izreci rešenja.

Zapisničar     PREDSEDNIK VEĆA-SUDIJA
Branislava Munjić, s.r.   Sonja Manojlović, s.r.

Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Svetlana Antić

Si id non apparet, non ius deficit sed probatio (Paulus) – Ako se nešto ne dokaže, ne pravo, nego dokaz nedostaje