APELACIONI SUD - Pregled sudske prakse Apelacionog suda u Beogradu

31.01.2012.

Kž1 6371/11

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Kž1 6371/11
Dana 31.01.2012. godine
B E O G R A D

U IME NARODA

APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija: mr Sretka Jankovića, predsednika veća, Branke Pejović i dr Miodraga Majića, članova veća, sa sudijskim saradnikom Vukašinom Sarajlićem, zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenoga AA i dr., zbog krivičnog dela nezakonitog lova iz člana 276 stav 4 u vezi stava 1 Krivičnog zakonika, odlučujući o žalbama branilaca okrivljenih BB, VV, AA, GG i DD, izjavljenim protiv presude Osnovnog suda u Valjevu K.br. 3166/2010 od 12.10.2011. godine, u sednici veća održanoj dana 31.01.2012. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJAJU SE kao neosnovane žalbe branilaca okrivljenih BB, VV, AA, GG i DD, pa se presuda Osnovnog suda u Valjevu K.br. 3166/2010 od 12.10.2011. godine, POTVRĐUJE.

O b r a z l o ž e nj e

Pobijanom presudom okrivljeni AA, GG, DD, BB i VV oglašeni su krivim zbog izvršenja krivičnog dela nezakonitog lova iz člana 276 stav 4 u vezi stava 1 Krivičnog zakonika, pa su im izrečene uslovne osude kojima im je utvrđena kazna zatvora u trajanju od po dva meseca i istovremeno određeno da se ova kazna neće izvršiti ukoliko okrivljeni za vreme od po jedne godine od dana pravnosnažnosti presude ne učine novo krivično delo. Okrivljeni su obavezani da na ime paušalnih troškova u korist budžetskih sredstava suda plate iznos od po 7.000,00 dinara u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude pod pretnjom izvršenja i izrečena im je mera bezbednosti oduzimanje predmeta – lovačkih pušaka kao predmeta upotrebljenih za izvršenje krivičnog dela.

Protiv navedene presude žalbe su izjavili:

- branilac okrivljenih VV i BB, advokat BA, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i povrede krivičnog zakona, sa predlogom da drugostepeni sud preinači pobijanu presudu i okrivljene oslobodi od optužbe i ukine im izrečene mere bezbednosti oduzimanja predmeta - lovačkih pušaka,

- branilac okrivljenog BB, advokat VA, iz svih zakonskih razloga, sa predlogom da drugostepeni sud oslobodi okrivljenog BB od optužbe, i

- branilac okrivljenih AA, GG i DD, advokat GA, iz svih zakonskih razloga, sa predlogom da drugostepeni sud ukine pobijanu presudu i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Javni tužilac Apelacionog javnog tužilaštva u Beogradu je podneskom Ktž. br. 6033/11 od 27.12.2011. godine, predložio da drugostepeni sud izjavljene žalbe odbije kao neosnovane.

Apelacioni sud u Beogradu je održao sednicu veća na kojoj je razmotrio spise zajedno sa pobijanom presudom i žalbama, pa je po oceni žalbenih navoda i predloga, kao i pismenog izjašnjenja nadležnog javnog tužioca datog u navedenom podnesku, našao:

Žalbe su neosnovane.

Pobijanom presudom kao i postupkom koji je prethodio donošenju iste nisu učinjene bitne povrede odredaba krivičnog postupka niti je njome povređen krivični zakon na štetu okrivljenih, a na koje povrede Apelacioni sud u Beogradu kao drugostepeni, povodom žalbi u smislu člana 380 ZKP, pazi po službenoj dužnosti.

Bitne povrede odredaba krivičnog postupka se u žalbama branilaca okrivljenih BB i VV, advokata BA i u žalbi branioca okrivljenog BB, advokata VA navode kao osnov pobijanja prvostepene presude, ali iz sadržine navedenih žalbi proizlazi da su iste izjavljene samo zbog pogrešno i nepotpuno i utvrđenog činjeničnog stanja, povrede krivičnog zakona i odluke o krivičnoj sankciji.

Apelacioni sud u Beogradu je uvidom u spise utvrdio da se žalbom branioca okrivljenih AA, GG i DD prvostepena presuda neosnovano pobija zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 368 stav 1 tačka 11 ZKP navodima da u izreci pobijane presude nije označen subjektivni odnos okrivljenih prema krivičnom delu uz tačno naznačenje o kom obliku vinosti okrivljenih je reč, imajući u vidu da je u činjeničnom opisu dela koje je okrivljenima stavljeno na teret, između ostalog označeno da su isti kritičnom prilikom bili svesni da njihove radnje mogu predstavljati krivično delo, na šta su i pristali, iz čega proizlazi da su okrivljeni u konkretnoj situaciji postupali sa eventualnim umišljajem kao oblikom krivice.

Dalje je uvidom u spise utvrđeno da se izjavljenim žalbama prvostepena presuda neosnovano pobija i zbog pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja, navodima da je prvostepeni sud pogrešno utvrdio kako su okrivljeni opisanim postupanjem izvršili predmetno krivično delo, imajući u vidu da su svi okrivljeni u konkretnoj situaciji imali dozvolu za lov sitne divljači i da su u tom smislu postupali u skladu sa praksom LU „_“ koja im je omogućavala da prilikom lova na sitnu divljač odstrele i divlju svinju ukoliko na nju naiđu, a da dozvolu za lov na divlju svinju pribave naknadno nakon završenog odstrela. Naime, prvostepeni sud je na osnovu svih izvedenih dokaza došao do nesumnjivog zaključka da su okrivljeni na opisani način izvršili predmetno krivično delo, pre svega imajući u vidu nespornu činjenicu da ni jedan od okrivljenih kritičnom prilikom nije imao dozvolu za lov na divlju svinju, te da iz iskaza svedoka SS1 i SS2, koje i ovaj sud u potpunosti prihvata, proizlazi da navedeno lovačko udruženje nikada nije donelo odluku da se dozvola za lov na divlju svinju može naknadno pribaviti. Dakle, iz iskaza navedenih svedoka je nesumnjivo utvrđeno da navedeno Lovačko udruženje nikada nije ustalilo praksu naknadnog pribavljanja dozvole za lov na divlju svinju pogotovo imajući u vidu da se prema njihovim iskazima 3-4 godine pre kritičnog događaja nije lovila divlja svinja u ovom lovištu. U prilog navedenom ide i činjenica da su okrivljeni kritičnom prilikom imali dozvolu za lov na sitnu divljač izdatu dana 23.12.2007. godine, dakle 8 dana pre kritičnog događaja, što ukazuje da ova dozvola u trenutku izvršenog lova nije važila s obzirom na napred iznete navode svedoka da dozvola za lov na sitnu ili krupnu divljač važi 24 časa od momenta izdavanja uz obavezu da se ista u roku od 48 sati vrati izdavaocu. Pri tome, pravilna je ocena prvostepenog suda i da je bez značaja odbrana okrivljenih u delu u kome isti navode da je postojala praksa naknadnog pribavljanja dozvole za lov na divlju svinju u situaciji kada lovci odstrele divlju svinju prilikom lova na sitnu divljač, s obzirom da se nezakonitom praksom ne može menjati postojeća pozitivnopravna regulativa čak i da je ovakva praksa u navedenom Lovačkom udruženju postojala. Naime, eventualno postojanje opisane prakse naknadnog dobijanja dozvole za lov bi obesmišljavalo obavezu pribavljanja dozvole za lov koja između ostalog i postoji kako nebi sami lovci određivali kada mogu da izvrše odstrel određene divljači, a sve u cilju zaštite životne sredine.

Neosnovano se žalbom branioca okrivljenog BB, advokata VA ističe da je ovaj okrivljeni krenuo u lov misleći da okrivljeni GG ima dozvolu, te da u skladu sa navedenim nije bio svestan da preduzimanjem opisanih radnji vrši krivično delo, s obzirom na iskaz ovog okrivljenog dat tokom postupka iz koga proizlazi da je isti bio svestan da niko od okrivljenih nema dozvolu za lov na divlju svinju ali da je mislio da je navedenu dozvolu moguće naknadno pribaviti. Navedenom žalbom se takođe neosnovano ističe da se u konkretnom slučaju radi o delu malog značaja, imajući u vidu pravilnu ocenu prvostepenog suda da su okrivljeni preduzimajući opisane radnje bili svesni da iste mogu predstavljati krivično delo, na šta su pristali, odnosno da su postupali sa eventualnim umišljajem kao oblikom krivice, što ukazuje da njihov stepen krivice u konkretnoj situaciji nije bio nizak, niti su štetne posledice odsutne ili neznatne u smislu odredbe člana 18 stav 2 Krivičnog zakonika, s obzirom da je u konkretnoj situaciji bez dozvole izvršen lov jedne divlje svinje i na taj način ugrožena životna sredina.

Prema tome, a nasuprot navodima u izjavljenim žalbama, činjenično stanje je pravilno i potpuno utvrđeno i na tako utvrđeno činjenično stanje pravilno je primenjen krivični zakon kada je prvostepeni sud radnje okrivljenih kvalifikovao kao krivično delo nezakonitog lova iz člana 276 stav 4 Krivičnog zakonika.

Ispitujući prvostepenu presudu u delu odluke o krivičnoj sankciji, a povodom izjavljenih žalbi, Apelacioni sud u Beogradu nalazi da su žalbe i u navedenom delu neosnovane.

Naime, uslovne osude koje su izrečene okrivljenima zbog izvršenja predmetnog krivičnog dela, a koje su bliže opisane u izreci pobijane presude, i prema oceni ovoga suda su u svemu u skladu sa težinom učinjenog krivičnog dela i stepenom krivice okrivljenih kao učinilaca, imajući u vidu da je prvostepeni sud u pobijanoj presudi pravilno utvrdio sve okolnosti iz člana 54 Krivičnog zakonika na strani okrivljenih. Pri tome, prvostepeni sud je od olakšavajućih okolnosti na strani svih okrivljenih imao u vidu njihovu dosadašnju neosuđivanost, činjenicu da su isti dugogodišnji lovci i da su predmetne radnje preduzeli kao vid lovačke nestrpljivosti, protek vremena od izvršenog dela, a okrivljenom DD i činjenicu da je isti porodičan čovek, otac dvoje dece, dok otežavajućih okolnosti na strani okrivljenih nije bilo, pa je tako utvrđenim okolnostima dao adekvatan značaj.

Sledstveno tome, predlozi iz izjavljenih žalbi za izricanjem blaže krivične sankcije sankcije, ocenjuju se kao neosnovani, imajući u vidu da je prvostepeni sud pravilno utvrdio sve okolnosti iz člana 54 Krivičnog zakonika na strani okrivljenih i istima dao adekvatan značaj, kako je to napred navedeno, a u ovim žalbama se ne ističe ni jedna okolnost koju prvostepeni sud nije cenio prilikom izricanja kazni okrivljenima, a koja bi bila od značaja za iste.

Po nalaženju ovog suda, može se očekivati da će se sa ovako izrečenim krivičnim sankcijama u potpunosti ostvariti svrha izricanja krivičnih sankcija propisana odredbom člana 4 Krivičnog zakonika i svrha uslovne osude iz člana 64 Krivičnog zakonika, kao i da su iste u svemu u skladu sa težinom učinjenih krivičnih dela i stepenom krivice okrivljenih kao učinilaca.

Apelacioni sud u Beogradu je imao u vidu zahtev branilaca okrivljenih BB, AA, GG i DD, da zajedno sa okrivljenima budu obavešteni o sednici veća pred ovim sudom, ali je imajući u vidu odredbu člana 448 ZKP našao da se u skraćenom postupku, uz ispunjenje uslova iz člana 375 ZKP, stranke i branilac obavezno obaveštavaju o sednici veća samo kada drugostepeni sud rešava o žalbi protiv presude kojom je izrečena kazna zatvora, kao i da prisustvo stranaka prema oceni ovoga suda ne bi bilo korisno za razjašnjenje stvari, zbog čega u konkretnom slučaju stranke i branilac o navedenoj sednici veća nisu obavešteni.

Sa iznetih razloga, a na osnovu odredbe člana 388 ZKP, Apelacioni sud u Beogradu je doneo odluku kao u izreci presude.

Zapisničar Predsednik veća-sudija
Vukašin Sarajlić, s.r. mr Sretko Janković, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić