APELACIONI SUD - Pregled sudske prakse Apelacionog suda u Beogradu

11.04.2011.

Kž2 1181/11

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Kž2 1181/11
Dana 11.04.2011. godine
B E O G R A D

APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija Slobodana Rašića, predsednika veća, Aleksandre Zlatić i Zdravke Đurđević, članova veća, uz učešće višeg sudijskog saradnike Marine Barbir, kao zapisničara, u krivičnom postupku protiv okrivljenih AA i dr., zbog krivičnog dela iz člana 384a stav 2 u vezi stava 1 u vezi članova 30, 33 i 35 KZ, odlučujući o žalbama branioca okrivljenih BB i VV, advokata BA, okrivljenog GG, advokata GA i branioca okrivljenog DD, advokata DA, izjavljenim protiv rešenja Drugog osnovnog suda u Beogradu Kv.br.231/11 (Ki.br.261/11) od 21.03.2011. godine, u sednici veća održanoj dana 11.04.2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

ODBIJAJU SE kao neosnovane žalbe branioca okrivljenih BB i VV, advokata BA, branioca okrivljenog GG, advokata GA i branioca okrivljenog DD, advokata DA izjavljenoj protiv rešenja Drugog osnovnog suda u Beogradu Kv.br.231/11 (Ki.br.261/11) od 21.03.2011. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Drugog osnovnog suda u Beogradu Kv.br.231/11 (Ki.br.261/11) od 21.03.2011. godine prema okrivljenima GG, BB, ĐĐ, EE, ŽŽ i VV, na osnovu odredbe člana 142 stav 1 tačka 2 ZKP produžen je pritvor određen rešenjem dežurnog istražnog sudije Drugog osnovnog u Beogradu Kri.D.br.10/11 od 23.01.2011. godine a koji im se računa od 21.01.2011. godine, kada su lišeni slobodi, tako da po tom rešenju može trajati najduže do 21.04.2011. godine.

Protiv navedenog rešenja žalbe su izjavili:

-branilac okrivljenih BB i VV, advokat BA, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i bitne povrede odredaba krivičnog postupka predlažući da Apelacioni sud u Beogradu preinači pobijano rešenje tako što će prema okrivljenima ukinuti pritvor i odrediti da se okrivljeni odmah puste na slobodu,

-branilac okrivljenog GG, advokat GA zbog bitne povrede odredaba ZKP uz predlog da Apelacioni sud meritorno odluči o daljem boravku okrivljenih u pritvoru tako što će usvojiti žalbu, ukinuti pritvor i narediti da se okrivljeni odmah pusti na slobodu,

-branilac okrivljenog DD, advokat DA zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, povrede krivičnog zakona, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja sa predlogom da Apelacioni sud preinači pobijano rešenje i ukine pritvor okrivljenom DD te odredi da se okrivljeni odmah pusti na slobodu.

Podneskom Ktr.I.br.981/11 od 07.04.2011. godine, Apelacioni tužilac u Beogradu predložio je da Apelacioni sud odbije kao neosnovane žalbe branioca okrivljenog GG, okrivljenih BB i VV i branioca okrivljenog DD.

Razmatrajući spise predmeta i pobijano rešenje a po oceni navoda iznetih u žalbama branilaca okrivljenih GG, BB i VV, te DD kao i mišljenja nadležnog tužioca Apelacioni sud u Beogradu je u sednici veća održanoj dana 11.04.2011. godine, našao:

žalbe su neosnovane.

Pravilno je prvostepeni sud, postupajući po službenoj dužnosti u smislu člana 144 stav 2 ZKP, našao da još postoje razlozi za zadržavanje okrivljenih u pritvoru propisani odredbom člana 142 stav 1 tačka 2 ZKP.

Naime, kako iz spisa predmeta proizilazi postojanje osnovane sumnje da su okrivljeni izvršili krivična dela koja su im stavljena na teret zahtevom za sprovođenje istrage na osnovu kog je doneto rešenje o sprovođenju istrage koje je postalo pravosnažno i to krivično delo kršenje sankcije uvedenih od strane međunarodnih organizacija iz člana 384a stav 2 u vezi stava 1 KZ u vezi člana 30 KZ u vezi člana 33 KZ (okrivljeni GG, BB i DD) odnosno krivično delo iz člana 384 stav 2 u vezi stava 1 u vezi člana 30 u pomaganju u vezi člana 35 KZ (okrivljeni VV), a da je u daljem toku postupka potrebno saslušati svedoke i to SS, te SS1 i SS2, to napred navedene okolnosti ukazuju na opravdanu bojazan da bi svaki od okrivljenih ponaosob ukoliko bi se našao na slobodi mogao uticati na neispitane svedoke i tako ometati dalji tok istražnog postupka, pa je njihovo dalje zadržavanje u pritvoru po zakonskom osnovu iz člana 142 stav 1 tačka 2 ZKP, nužno, u cilju nesmetanog vođenja krivičnog postupka.

Branioci okrivljenih u izjavljenim žalbama prvenstveno ukazuju da prvostepeni sud nije postupio po primedbama Apelacionog suda iz rešenja Kž2 816/11 od 14.03.2011. godine, kojim je rešenje o produženju pritvora prema, između ostalog, navedenim okrivljenima, ukinuto, s obzirom da u istom nisu dati jasni razlozi o odlučnim činjenicama, a naime da se iz obrazloženja rešenja ne može videti koji su to konkretni razlozi za produženje pritvora u odnosu na kog okrivljenog, odnosno da sud nije dao razloge o postojanju osnovane sumnje da su okrivljeni pokušali da izvrše predmetno krivično delo na način opisan u zahtevu za sprovođenje istrage.

Suprotno ovakvom stavu branilaca okrivljenih, prvostepeni sud je u pobijanom rešenju u svemu postupio po nalogu Apelacionog suda u Beogradu iz prethodnog rešenja, dajući jasne i dovoljne razloge na osnovu kojih smatra da postoji osnovana sumnja da su okrivljeni u vreme, mestu i na način kako je to opisano u zahtevu za sprovođenje istrage odnosno rešenju o sprovođenju istrage izvršili krivično delo za koje se terete, a osim toga prvostepeni sud je, na stranici četiri u stavu pet pobijanog rešenja, naveo da je svedoka SS potrebno saslušati na okolnosti navedene u predlogu Drugog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu od 21.02.2011. godine, a svedoka SS1 i SS2 na okolnosti navedene u zahtevu za proširenje istrage Drugog OJT u Beogradu Kt.br.184/11 od 28.02.2011. godine, u konkretnom slučaju svedoka SS, koji je inače sinovac okrivljenog EE, na okolnost da li je kritičnom prilikom svojim vozilom dovezao iz Čačka na aerodrom Beograd okrivljene ĐĐ, BB i EE odnosno na sve druge okolnosti u vezi sa događajem od 21.01.2011. godine, a svedoke SS1 i SS2 na okolnost da li poznaju osumnjičenog GG i da li su ga viđali u prostorijama Preduzeća „ZZ'' iz Beograda, čiji je direktor i vlasnik okrivljeni ZZ, takođe saokrivljeni u ovom postupku, odnosno na okolnost šta im je poznato vezano za poslovanje navedenog preduzeća sa poslovanjem preduzeća u __ odnosno sa preduzećem „ZZ1''.

Osim toga, nalog Apelacionog suda u Beogradu vezan za pravnu kvalifikaciju radnji okrivljenih ne tiče se postupanja veća iz člana 24 stav 6 ZKP prilikom odlučivanja o osnovanosti daljeg zadržavanja okrivljenih u pritvoru, već se odnosi na davanje smernica prvostepenom sudu za postupanje u daljem toku postupka odnosno za procesnu fazu u kojoj će biti moguće preispitivati kvalifikaciju radnji koje su okrivljenima stavljene na teret zahtevom za sprovođenje odnosno zahtevom za proširenje istrage. S obzirom na napred navedeno, Apelacioni sud ocenjuje neosnovanim navode branilaca okrivljenih u izjavljenim žalbama koji se tiču činjeničnog stanja i pravne kvalifikacije radnji koje su okrivljenima stavljene na teret a u cilju osporovanja postojanja osnovane sumnje da su okrivljeni izvršili krivično delo onako kako im je to zahtevom za sprovođenje istrage stavljeno na teret.

Svi branioci u izjavljenim žalbama, međutim osnovano navode da prvostepeni sud kao okolnost od uticaja na produženje pritvora nije mogao uzeti činjenicu da su od šest okrivljenih koji se nalaze u pritvoru, četiri okrivljena dala odbranu pred istražnim sudijom, a da su dvojica iskoristila svoje zakonsko pravo da se brane ćutanjem.

Naime, prvostepeni sud je kao dodatni razlog za zadržavanje okrivljenih u pritvoru po zakonskom osnovu iz člana 142 stav 1 tačka 2 ZKP naveo da smatra da bi okrivljeni, ukoliko bi se našli na slobodi, mogli ometati postupak uticanjem jednim na druge, jer se radi o međusobno povezanim licima koji su u dužem periodu preduzimali veliki broj radnji opisanih u zahtevu za sprovođenje istrage, a tim pre što su dvojica okrivljenih i to GG i DD iskoristili svoje zakonsko pravo iz člana 82 stav 2 ZKP, te postoji objektivna mogućnost da ovi okrivljeni naknadno iznoseći svoju odbranu, istu koncepiraju prema već datim odbranama ostalih saokrivljenih. Kao što se osnovano ukazuje u žalbama branilaca okrivljenih, okolnost da okrivljeni koristi pravo da se brani ćutanjem ne može predstavljati okolnost od uticaja na odlučivanje o osnovanosti zadržavanja okrivljenog u pritvoru, s obzirom da se radi o zakonskom pravu okrivljenog koje je, između ostalog, garantovano članom 6 Evropske konvencije o ljudskim pravima i ne može se koristiti, kao što je to učinio prvostepeni sud, u cilju primene mere koja otežava položaj okrivljenog.

Imajući u vidu napred navedeno, Apelacioni sud u Beogradu je na osnovu člana 401 stav 3 ZKP, odlučio kao u izreci.

Zapisničar, Predsednik veća-sudija,
Marina Barbir Slobodan Rašić

SMĐ/1.56