APELACIONI SUD - Pregled sudske prakse Apelacionog suda u Beogradu

7.10.2011.

Kž2 1649/11

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Kž2 1649/11
Dana 07.10.2011. godine
B E O G R A D

APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija Zorana Savića, predsednika veća, Duška Milenkovića i Vučka Mirčića, članova veća, sa višim sudijskim saradnikom Snežanom Medenicom kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA i dr., odlučujući o žalbi javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Poi.br. 5/10 od 31.03.2011. godine, u sednici veća održanoj dana 07. oktobra 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

ODBIJA SE kao neosnovana žalba javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, izjavljena protiv rešenja Poi.br. 5/10 od 31.03.2011. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Višeg suda u Beogradu Poi.br. 5/10 od 31.03.2011. godine, odbijen je kao neosnovan zahtev OJT u Beogradu od 13.10.2009. godine za privremeno oduzimanje imovine od AAO, oca okrivljenog AA, i to objekta aa i od pravnih sledbenika iza pokojne AA1 – AA2, okrivljenog AA i AA3, i to objekta aa1, i to objekta aa2, te zemljišta aa3.

Protiv ovog rešenja, žalbu je izjavio javni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu uvaži žalbu i ukine pobijano rešenje ili da pobijano rešenje preinači.

Apelacioni javni tužilac u Beogradu u podnesku KtrI br.1363/11 od 20.05.2011. godine predložio je da se žalba javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu uvaži i pobijano rešenje ukine, a predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Apelacioni sud u Beogradu je u sednici veća, nakon razmatranja spisa predmeta i pobijanog rešenja, po oceni žalbenih navoda, imajući u vidu i predlog Apelacionog javnog tužioca u Beogradu iz napred navedenog podneska, našao:

Žalba je neosnovana.

Pravilno je postupio prvostepeni sud kada je odbio kao neosnovan zahtev javnog tužioca za privremeno oduzimanje imovine od oca okrivljenog - AAO, okrivljenog AA, brata okrivljenog - AA2 i sestre okrivljenog - AA3, nalazeći da u konkretnom slučaju ne postoji očigledna nesrazmera između imovine koja je predmet zahteva javnog tužioca i zakonito stečenih prihoda okrivljenog i trećih lica, te da nema dokaza koji bi ukazivali na osnovanu sumnju da se do ove imovine moglo doći samo izvršenjem krivičnog dela koje je stavljeno na teret okrivljenom AA.

Prvostepeni sud je ovakav zaključak izveo na osnovu svih izvedenih i pravilno ocenjenih dokaza u toku postupka, imajući u vidu pre svega činjenicu da je okrivljeni AA osnovano sumnjiv da je krivično delo trgovine ljudima iz člana 111-b KZ RS, izvršio u periodu od 2003. godine pa nadalje, te da je imovina koja je predmet postupka, stečena od strane srodnika okrivljenog i samog okrivljenog znatno ranije.

Naime, prema pisanim dokazima koji se nalaze u spisima, zemljište za izgradnju objekta aa, stečeno je kupoprodajnim ugovorom iz 1955. godine, od strane pokojnog AA4, odnosno dede okrivljenog AA, dok je objekat na ovom zemljištu izgrađen i adaptiran u određenim fazama, u dužem vremenskom periodu, objekat aa1, majka okrivljenog AA, AA1, stekla je na osnovu ugovora o zameni nepokretnosti 25.09.2001. godine tako što je za pravo svojine na navedenom objektu menjala pravo svojine na dvosobnom stanu aa4 uz doplatu od 300.000,00 dinara, a nakon smrti AA1, ovaj objekat je po osnovu rešenja o nasleđu iz 2007. godine, postao svojina sestre okrivljenog, AA3, koja ga je na osnovu ugovora o kupoprodaji nepokretnosti dana 13.08.2008. godine otuđila, dok je zemljište za izgradnju objekta aa2, stečeno pre 2003. godine, na osnovu ugovora o kupoprodaji nepokretnosti koji je zaključen 30.03.1999. godine između pokojne AA1, majke okrivljenog i AA5, a objekat na ovom zemljištu građen je po fazama, i to u dužem vremenskom periodu.

Imajući u vidu činjenicu da iz svih izvedenih dokaza proizlazi da je navedena imovina, koja je predmet zahteva za oduzimanje imovine, stečena na legalan način i da ne potiče od izvršenja krivičnog dela, to je prvostepeni sud pravilno postupio kada je predlog javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu za privremeno oduzimanje imovine od okrivljenog AA, njegovog oca AAO, brata okrivljenog AA2 i sestre okrivljenog AA3, odbio kao neosnovan.

Kako je prvostepeni sud za svoju odluku - da u konkretnom slučaju ne postoji očigledna nesrazmera između imovine koja je predmet zahteva javnog tužioca i zakonito stečenih prihoda trećih lica i da nema dokaza koji bi ukazivali na osnovanu sumnju da se do ove imovine moglo doći izvršenjem krivičnog dela, to je žalba javnog tužioca, kojom se ukazuje da pobijano rešenje ne sadrži dovoljno jasne razloge u pogledu odlučnih činjenica, odnosno da je izreka pobijanog rešenja protivrečna razlozima datim u obrazloženju, ocenjena neosnovanom.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 401 stav 3 Zakonika o krivičnom postupku, doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar Predsednik veća – sudija
Snežana Medenica, s.r. Zoran Savić, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić