APELACIONI SUD - Pregled sudske prakse Apelacionog suda u Beogradu

20.03.2013.

Kž2 5079/12

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Kž2 5079/12
Dana 20.03.2013. godine
B E O G R A D

APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija Milene Rašić - predsednika veća, Mirjane Popović i Snežane Dimitrijević – članova veća, sa višim sudijskim saradnikom Snežanom Lazin - zapisničarem, u krivičnom predmetu protiv okrivljenog AA, zbog krivičnog dela poreska utaja iz člana 229 stav 2 u vezi stava 1 KZ i dr., odlučujući o žalbama okrivljenog AA i branioca okrivljenog AA i ujedno punomoćnika trećeg lica AA1 – advokata AB, izjavljenim protiv rešenja Drugog osnovnog suda u Beogradu POI br.5/12 od 01.11.2012. godine, u sednici veća održanoj dana 20.03.2013. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Uvažavanjem žalbi okrivljenog AA i branioca okrivljenog AA i ujedno punomoćnika trećeg lica AA1 – advokata AB UKIDA SE rešenje Drugog osnovnog suda u Beogradu POI br.5/12 od 01.11.2012. godine i predmet upućuje prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Drugog osnovnog suda u Beogradu POI br.5/12 od 01.11.2012. godine usvojen je zahtev Drugog OJT-a u Beogradu za privremeno oduzimanje imovine za koju postoji osnovana sumnja da je proistekla iz krivičnog dela poreska utaja iz člana 229 stav 2 u vezi stava 1 KZ izvršenog od strane AA, te je određeno da se privremeno oduzima imovina od okrivljenog AA i trećeg lica AA1 i zabranjuje se otuđenje i opterećenje nepokretnosti i stvarnih prava na istima.

Pri tome je u stavu I izreke rešenja određeno da se u odnosu na okrivljenog AA oduzima stan aa i stan aa1, a što je građeno na osnovu rešenja o odobrenju za izgradnju Odeljenja za urbanizam i građevinske poslove GO Lazarevac br.350-516/2006-04 od 30.08.2006. godine kojim je odobrena AA rekonstrukcija postojeće ravne krovne ploče i nadgradnja potkrovlja aa2, čiji je vlasnik i korisnik AA, a sve stečeno po osnovu ugovora o fizičkoj deobi stanova zaključenog između AA i Preduzeća "AA" overenom u Drugom osnovnom sudu u Beogradu - Sudska jedinica Obrenovac dana 19.02.2010. godine pod brojem 1 Ov.br.1854/10.

U stavu II izreke rešenja je određeno da se trećem licu Privrednom društvu "AA2", čiji je jedini vlasnik AA1, u odnosu na imovinu koju poseduje Preduzeće "AA2" čiji je ona jedini vlasnik sa 100% udelom oduzima privremeno zemljište na aa3, kao i stanovi koji su vanknjižno vlasništvo, a sagrađeni su na osnovu rešenja o odobrenju Odeljenja za urbanizam i komunalno-građevinske poslove GO Obrenovac I-02 broj 351-30/07 od 05.07.2007. godine koje je izmenjeno rešenjem istog organa I-02 broj 351-821/07 od 14.11.2007. godine kojim se investitoru Preduzeću "AA2" odobrava izgradnja više porodičnog stambenog objekta spratnosti SU+P+2+PK+GA koji se sastoji od 4 lamele ukupne bruto površine 5.451.29 m2 sa ukupno 94 stana od čega lamela 1 sadrži 5 garsonjera, 18 dvosobnih stanova i 2 trosobna stana, lamela 2 sadrži 6 garsonjera, 16 dvosobnih i 2 jednosobna stana, lamela 3 sadrži 6 garsonjera, 14 dvosobnih i 2 jednoiposobna stana i lamela 4 sadrži 6 garsonjera, 16 dvosobnih i 1 četvorosoban stan na aa3, a čije su površine bliže navedene u izreci prvostepenog rešenja.

Takođe je određeno da mera privremenog oduzimanja imovine traje do drugačije odluke suda, a najduže do donošenja odluke o zahtevu za trajno oduzimanje imovine, te da će privremeno oduzetom imovinom shodno odredbama člana 37 Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela upravljati Direkcija za upravljanje oduzetom imovinom do konačne odluke suda.

Protiv navedenog rešenja žalbe su izjavili:

- okrivljeni AA i treće lice AA1 iz svih zakonskih razloga, sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu preinači rešenje Drugog osnovnog suda u Beogradu POI br.5/12 od 01.11.2012. godine tako što će odbiti kao neosnovan i nepravičan zahtev Drugog osnovnog javnog tužilaštava u Beogradu za privremeno oduzimanje predmeta;
- branilac okrivljenog AA i ujedno punomoćnik trećeg lica AA1 – advokat AB iz svih zakonskih razloga, sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu preinači rešenje Drugog osnovnog suda u Beogradu POI br.5/12 od 01.11.2012. godine i odbije kao neosnovan zahtev Drugog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu za privremeno oduzimanje imovine.

Rešenjem Drugog osnovnog suda u Beogradu POI br.5/12 od 03.12.2012. godine je odbačena kao neblagovremena žalba protiv rešenja Drugog osnovnog suda u Beogradu POI br.5/12 od 01.11.2012. godine koju je podnela treće lice AA1 dana 16.11.2012. godine.

Zamenik Apelacionog javnog tužioca u Beogradu je u svom podnesku KTR-I br.15/13 od 04.01.2013. godine stavio predlog da Apelacioni sud u Beogradu odbije kao neosnovane žalbe okrivljenog AA i branioca okrivljenog AA i ujedno punomoćnika trećeg lica AA1 – advokata AB izjavljene protiv rešenja Drugog osnovnog suda u Beogradu POI br.5/12 od 01.11.2012. godine.

Apelacioni sud u Beogradu je održao sednicu veća na kojoj je razmotrio celokupne spise predmeta, zajedno sa pobijanim rešenjem koje je ispitao po službenoj dužnosti u smislu člana 401 stav 5 ZKP i žalbama, pa je po oceni žalbenih navoda i predloga, a imajući u vidu i predlog zamenika Apelacionog javnog tužioca u Beogradu, našao:

Žalbe su osnovane.

Po nalaženju Apelacionog suda u Beogradu kao drugostepenog osnovano se žalbama okrivljenog AA i branioca okrivljenog AA i ujedno punomoćnika trećeg lica AA1 – advokata AB ukazuje da je prvostepeno rešenje doneto uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 368 stav 1 tačka 11 ZKP.

Naime, pobijanim rešenjem je pre svega prekršena prezumpcija nevinosti okrivljenog AA. Ovo sa razloga jer je u izreci rešenja navedeno da se usvaja zahtev Drugog OJT-a u Beogradu za privremeno oduzimanje imovine za koju postoji osnovana sumnja da je proistekla iz krivičnog dela poreska utaja iz člana 229 stav 2 u vezi stava 1 KZ izvršenog od strane AA. Međutim, imajući u vidu fazu u kojoj se trenutno nalazi krivični postupak protiv okrivljenog AA, tačnije da imenovani još nije pravnosnažno osuđen za navedeno krivično delo i da je još uvek samo osnovano sumnjiv da je izvršio isto, te da samim tim još uvek postoji pretpostavka njegove nevinosti, to su činjenice vezane za to da li je okrivljeni izvršio ili nije izvršio krivično delo koje mu je stavljeno na teret, odnosno da li je preduzeo protivpravne radnje za koje je osnovano sumnjiv predmet analize i ocene prilikom donošenja meritorne odluke u konkretnom krivičnom postupku.

Pored toga, izreka pobijanog rešenja je nerazumljiva, obzirom da se iz iste ne može pouzdano utvrditi kakva je zapravo odluka suda i to da li se radi o privremenom oduzimanju imovine okrivljenog i trećeg lica prema odredbama Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela ili o meri obezbeđenja koju sud donosi po službenoj dužnosti po pravilima izvršnog postupka. Pri tome se radi o potpuno dva različita pravna instituta, a javni tužilac je predložio privremeno oduzimanje imovine, a ne meru zabrane otuđenja i opterećenja nepokretnosti. U konkretnom slučaju sud treba da utvrdi da li je osnovan predlog Drugog OJT-a u Beogradu za privremeno oduzimanje imovine i ako jeste, onda ne treba da istovremeno odredi i zabranu otuđenja i opterećenja nepokretnosti i stvarnih prava na istima, a u slučaju da navedeni predlog javnog tužioca nije osnovan onda sud može sam po službenoj dužnosti da odredi privremenu meru zabrane otuđenja i opterećenja nepokretnosti ako smatra da je to potrebno.

Takođe, iz izreke pobijanog rešenja je nejasno šta je tačno predmet privremenog oduzimanja, imajući u vidu da se iz stava II izreke ne može jasno utvrditi koja se imovina privremeno oduzima i to da li zemljište na aa3, sve upisano u list nepokretnosti broj _ Službe za katastar nepokretnosti Obrenovac, te da li stanovi u vanknjižnom vlasništvu koji su sagrađeni na osnovu rešenja o odobrenju Odeljenja za urbanizam i komunalno-građevinske poslove GO Obrenovac kojim je investitoru preduzeća "AA2" odobrena izgradnja više porodičnog stambenog objekta aa2 sa ukupno 94 stana ili pak pojedinačni stanovi koji se na kraju nabrajaju. Naime, iz navedenog uopšte nije jasno da li se pomenuta zgrada i stanovi nalaze na pomenutim katastarskim parcelama ili samo na kp.br._ KO Obrenovac koja se navodi na kraju, kao ni to da li se oduzima cela zgrada i sva 94 stana u njoj ili samo stanovi koji su taksativno nabrojani nakon toga u izreci prvostepenog rešenja, a to je u konkretnom slučaju 22 stana, a pri ovome zabunu unosi još i činjenica da je navedeno da se radi o objektu koji ima 5.451.29 m2.

Pored toga, prvostepeno rešenje je nerazumljivo i u delu koji se odnosi na to ko u konkretnom slučaju u ovom krivičnom predmetu ima svojstvo trećeg lica, imajući u vidu da prvostepeni sud kako u izreci, tako i u obrazloženju rešenja, kao treće lice čas navodi AA1, a čas privredno društvo "AA2" čiji je jedini vlasnik AA1. Naime, Zakon o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela vrlo jasno i precizno definiše pojam trećeg lica, a to je fizičko ili pravno lice na koje je preneta imovina za koju postoji osnovana sumnja da je proistekla iz krivičnog dela, a u konkretnom slučaju drugostepeni sud je uvidom u spise predmeta utvrdio da stanovi koji su privremeno oduzeti ne samo da nisu preneti na AA1, već se ne radi ni o njenoj imovini, obzirom da je u izreci pobijanog rešenja navedeno da se radi o imovini preduzeća "AA2" a da je ona 100% vlasnik tog preduzeća. Prema važećoj zakonskoj regulativi i to Zakonu o privrednim društvima i drugim propisima, imovina koja je u vlasništvu preduzeća ne predstavlja istovremeno i imovinu vlasnika preduzeća ili osnivača i tom imovinom može raspolagati samo preduzeće, a ne i vlasnik ili osnivač. U vezi ovoga prvostepeni sud u obrazloženju pobijanog rešenja nije dao jasne i argumentovane razloge zbog čega smatra da u konkretnom slučaju AA1 ima svojstvo trećeg lica, obzirom da je u zahtevu Drugog OJT-a u Beogradu za privremeno oduzimanje imovine kao treće lice navedeno privredno društvo "AA2" čiji je jedini vlasnik AA1, pa u tom smislu pobijano rešenje nema ni razloge o ovoj odlučnoj činjenici, a i oni razlozi koji su dati su nejasni i u znatnoj meri protivrečni.

Dalje, prvostepeni sud u pobijanom rešenju navodi da je stanove koji su predmet privremenog oduzimanja uaa3 gradilo privredno društvo "AA2", te da je okrivljeni bio direktor istog, kao i da su stanovi prodavani još u izgradnji, ali da kupci u najvećem brojem slučajeva sredstva nisu uplaćivali na račun privrednog društva, već na ruke okrivljenog AA, osim u situacijama kada su stanove kupovali putem kredita, te da je deo tih sredstava korišćen za finansiranje i izgradnju drugih stanova bez prikazivanja kroz odgovarajuću poslovnu dokumentaciju, a deo je uplaćen na račun privrednog društva kao pozajmica osnivača, tako da je preduzeće "AA2" ta novčana sredstva dugovalo osnivačima, nakon čega su osnivači na ime kompenzacije dobijali stanove koji su kasnije kao fizička lica prodavali za gotov novac koji im je uplaćivan na račune. Sud potom zaključuje da su pobrojane radnje suprotne Zakonu u pogledu finansijskog, knjigovodstvenog i računovodstvenog poslovanja privrednog društva i da same po sebi predstavljaju izigravanje zakona i dvostruko zaduživanje preduzeća u korist okrivljenog i to najpre što kupoprodajna cena nije isplaćivana na račun Privrednog društva koje je gradilo stanove, već na ruke okrivljenog, a zatim što su navedena sredstva uplaćivana na račun Privrednog društva kao pozajmica osnivača. Ovakvo objašnjenje, sem što bi moglo voditi zaključku da se radi o primeni potpuno drugog instituta - oduzimanju predmeta koji je pribavljen izvršenjem konkretnog krivičnog dela, faktički se zasniva na činjenicama koje se tiču samog krivičnog postupka koji se vodi protiv okrivljenog, odnosno meritorne odluke o istom koji je nužno prethodno na nesumnjiv, pouzdan i nedvosmislen način utvrditi u kontradiktornom dokaznom postupku, pri čemu je posebno nejasno na osnovu kog stručnog, finansijskog, knjigovodstvenog i računovodstvenog znanja je prvostepeni sud uopšte ocenio da se radi o upravo takvim malverzacijama, ako se imaju u vidu i podaci u spisima da su stanovi izgrađeni sredstvima kupaca koji su unapred isplatili deo kupoprodajnih cena, a neki od njih i celokupnu cenu.

Osim toga, prvostepeni sud u obrazloženju pobijanog rešenja nije dao jasne i argumentovane razloge o odlučnim činjenicama vezanim za to da postoji osnovana sumnja da se radi o imovini proistekloj iz krivičnog dela da postoji očigledna nesrazmera između te imovine i zakonito stečenih prihoda okrivljenog, i da postoje činjenice koje ukazuju da bi kasnije trajno oduzimanje takve imovine bilo otežano i onemogućeno, a što su kumulativno postavljeni uslovi za primenu instituta privremenog oduzimanja imovine proistekle iz krivičnog dela. Naime, prvostepeni sud je utvrdio da u konkretnom slučaju okrivljeni i preduzeće trećeg lica "AA2" poseduju znatnu imovinu koja je bliže navedena i opisana u izreci prvostepenog rešenja, s tim što prvostepeni sud pri tome u pobijanom rešenju nije dao odgovarajuće razloge za svoje zaključke da postoji očigledna nesrazmera između vrednosti te imovine i zakonitih prihoda okrivljenog, njegove supruge koja je označena kao treće lice i njenog preduzeća kome pripadaju i stanovi oduzeti u stavu II izreke, te članova njihovog zajedničkog domaćinstva, jer prvostepeni sud faktički samo konstatuje da postoji očigledna nesrazmera između primanja okrivljenog i vrednosti predmetne imovine, pri čemu uopšte i ne ulazi u analizu prihoda pomenutog preduzeća, niti bliže obrazlaže u čemu se ogleda nesrazmera u vrednosti imovine i prihoda lica i preduzeća na koje se predmetno rešenje odnosi, kao ni to na osnovu kojih konkretnih činjenica je došao do takvog zaključka. Po nalaženju ovoga suda radi pravilnog sagledavanja odlučnih činjenica i to da li konkretna imovina predstavlja “znatnu imovinu” i da li postoji “očigledna nesrazmera” između te imovine i legalnih prihoda lica na koje se zahtev odnosi, potrebno je imati u vidu pored legalnih prihoda lica na koje se zahtev odnosi i legalne prihode osoba iz njegovog zajedničkog porodičnog domaćinstva. Prvostepeni sud je prilikom analize i ocene činjenica vezanih za srazmernost legalnih prihoda i vrednosti stečene imovine u konkretnom slučaju trebalo da pored plata, uzme u obzir sve legalne prihode i to plate ostvarene funkcijama u pomenutom preduzeću, zatim prihode tog preduzeća itd. i da iste dovede u vezu sa vrednošću predmetne imovine, te da potom analizom tih podataka utvrdi da li u konkretnom slučaju postoji nesrazmera i da li je ta nesrazmera između legalnih prihoda i imovine očigledna, odnosno da ista višestruko prevazilazi zakonite prihode. Obzirom na izneto prvostepeni sud u pobijanom rešenju nije dao jasne, konkretne i argumentovane razloge za svoj zaključak da je vrednost oduzete imovine u očiglednoj nesrazmeri sa zakonitim prihodima vlasnika, odnosno zašto smatra da okrivljeni i njegova supruga nisu mogli da iz svojih redovnih i zakonitih prihoda, kao i kroz poslovanje preduzeća "AA2" steknu pomenutu imovinu.

Pri svemu napred navedenom treba imati u vidu da prvostepeni sud uopšte nije postupio po nalozima i primedbama iz rešenja Apelacionog suda u Beogradu Kž2 1430/12 od 21.05.2012. godine, zbog čega izjavljene žalbe okrivljenog AA i branioca okrivljenog AA i ujedno punomoćnika trećeg lica AA1 – advokata AB treba uvažiti, a pobijano rešenje ukinuti, imajući u vidu da isto sadrži bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 368 stav 1 tačka 11 ZKP koja ga čini nerazumljivim i protivrečnim, a osim toga s obzirom da isto ne sadrži ni razloge o odlučnim činjenicama, a i oni razlozi koji su dati su nejasni i u znatnoj meri protivrečni, to se u konkretnom slučaju ne može ni nedvosmisleno zaključiti da li je opravdano privremeno oduzimanje imovine ili nije.

Imajući u vidu napred navedeno, Apelacioni sud u Beogradu kao drugostepeni je našao da je pobijano rešenje moralo biti ukinuto zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 368 stav 1 tačka 11 ZKP i predmet upućen prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje, u kome će prvostepeni sud postupiti po navedenim primedbama drugostepenog suda, vodeći pri tome računa i o ostalim žalbenim navodima okrivljenog AA i branioca okrivljenog AA i ujedno punomoćnika trećeg lica AA1 – advokata AB, a nakon toga će doneti pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku za koju će dati jasne, konkretne i argumentovane razloge.

Apelacioni sud u Beogradu je doneo odluku kao u izreci ovoga rešenja primenom odredbe člana 401 stav 3 ZKP.

Zapisničar Predsednik veća-sudija
Snežana Lazin Milena Rašić