Архива

СУДИЈЕ АПЕЛАЦИОНОГ СУДА У БЕОГРАДУ У СТУДИЈСКОЈ ПОСЕТИ МАДРИДУ

У периоду од 20. до 24. новембра 2023. године судије Апелационог суда у Београду су биле у студијској посети Мадриду која је организована у оквиру пројекте активности Европске уније на јачању капацитета правосуђа у борби против организованог криминала и других кривичних дела високе корупције. Апелациони суд у Београду су представљали председник Апелационог суда, судија Душко Миленковић, и судија Снежана Јовановић. Поред именованох судија у студијској посети Мадриду су биле и судије Врховног суда Србије и Вишег суда у Београду.

Током студијске посете чланови делегације Републике Србије су посетили следеће институције Краљевине Шпаније: Високи савет судства, Врховни суд, Државно тужилаштво, Посебно јавно тужилаштво за борбу против дрога, Националну полицију и Министарство правде, те су чланови делегације упознати са рганизацијом и надлежношћу судова, тужилаштава и полиције у Краљевини Шпанији у процесуирању кривичних дела.

Том приликом размењена су искуства у погледу поступања судова, превасходно у предметима из области организованог криминала и високе корупције, а такође и у области међународне сарадње и заштите података у судским поступцима, те је исказана спремност за даљу међусобну сарадњу.

СУДИЈИ ЗОРИЦИ ВЕЉИЋ ПРЕСТАЛА СУДИЈСКА ФУНКЦИЈА УСЛЕД НАВРШЕЊА РАДНОГ ВЕКА

СУДИЈИ ЛОВОРКИ СТОЈНОВ ПРЕСТАЛА СУДИЈСКА ФУНКЦИЈА НА ЛИЧНИ ЗАХТЕВ

Престанком, на лични захтев због остваривања права на старосну пензију, функције судији Ловорки Стојнов Апелациони суд наставља свој рад са 61 судијом (укључујући и председника суда), док је троје судија постављено за председнике нижестепених судова.

Именована судија је радни век започела, најпре, као приправник, а затим саветник у Савезном министарству за пољопривреду СФРЈ, те као директор правне службе у банци, а потом у предузећу, да би за судију Четвртог општинског суда у Београду била именована 1995. године Судија Апелационог суда у Београду је од формирања и то све време судија Грађанског одељења.

У Апелационом суду судија Ловорка Стојнов је била члан седмог већа Грађанског одељења чији је председник већа била Марина Јакић, други члан судија Иван Илић.

Биографију судије Ловорке Стојнов можете прочитати овде.

СУДИЈА АПЕЛАЦИОНОГ СУДА У БЕОГРАДУ ИЗАБРАНА ЗА СУДИЈУ ВРХОВНОГ КАСАЦИОНОГ СУДА

Одлуком Високог савета судства судија Апелационог суда у Београду, Весна Мастиловић, изабрана је за судије Врховног касационог суда.

Одласком именоване судије Апелациони суд у Београду свој рад наставља са 62 судија (укључујући и председника суда), док је двоје судија постављено за председника суда.

У Апелационом суду у Београду судија Весна Мастиловић је била председник другог већа Грађанског одељења које је чинила и судија Весна Дамјановић.

Биографију судије Весне Мастиловић можете прочитати овде.

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ НАСТАВЉА СВОЈ РАД БЕЗ ЈОШ ЈЕДНОГ СУДИЈЕ КОЈЕМ ЈЕ ПРЕСТАЛА СУДИЈСКА ФУНКЦИЈА УСЛЕД НАВРШЕЊА РАДНОГ ВЕКА - 9.јун 2023.г.

ДВОЈЕ СУДИЈА АПЕЛАЦИОНОГ СУДА У БЕОГРАДУ ИМЕНОВАНО ЗА ВРШИОЦЕ ФУНКЦИЈА ПРЕДСЕДНИКА СУДОВА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ НАСТАВЉА СВОЈ РАД БЕЗ ЈОШ ЈЕДНОГ СУДИЈЕ КОЈЕМ ЈЕ ПРЕСТАЛА СУДИЈСКА ФУНКЦИЈА НА ЛИЧНИ ЗАХТЕВ

Престанком, на лични захтев услед испуњења услова за старосну пензију, функције судији Весни Матковић Апелациони суд наставља свој рад са шездесет и девет судија (укључујући и председника суда), док је један судија постављен за председника нижестепеног суда.

Именована судија је цео радни век провела у правосуђу, најпре као приправник, затим као судијски помоћник, а потом и судија. Судија Апелационог суда у Београду је од формирања, а пре тога судија Весна Матковић је од 1985. године била судија Општинског суда у Обреновцу, а затим од 2002. године судија Петог општинског суда у Београду.

У Апелационом суду судија Весна Матковић је била председник петог већа чији су чланови били судије Јасна Беловић и Ида Никитовић.

Биографију судија Весне Матковић можете прочитати овде.

ОДРЖАН САСТАНАК ПРЕДСТАВНИКА НУНС И АПЕЛАЦИОНОГ СУДА У БЕОГРАДУ

Дана 11. априла 2023. године одржан је састанак представника НУНС и Апелационог суда у Београду где су представници Апелационог суда упознати са резултатима истраживања које је ово Удружење спровело  на тему „Искуства и перцепције новинара о транспарентности правосуђа у Србији“. На састанку је, такође, указано на проблеме са којима се у свом раду суочавају новинари приликом извештавања, као и на потешкоће са којима се суочава Апелациони суд приликом извештавања о медијским пропраћеним предметима.

Представници су исказали спремност да се сарадња прошири и том приликом је изнет предлог о организовању заједничких састанака  ради лакше комуникације и бољег извештавања јавности о раду судова.

Састанку су у име НУНС присуствовали председник Уружења Жељко Бодрожић и правник Раде Ђурић, док су у име Апелационог суда састанку присуствовали председник Суда судија Душко Миленковић и координатор за медије Мирјана Пиљић.

И СУДИЈИ ВЕСНИ МАРТИНОВИЋ ПРЕСТАЛА СУДИЈСКА ФУНКЦИЈА УСЛЕД НАВРШЕЊА РАДНОГ ВЕКА

Престанком, услед навршења радног века, функције судији Весни Мартиновић Апелациони суд наставља свој рад са шездесет и девет судија (укључујући и председника суда), док је један судија постављен за председника нижестепеног суда.

Именована судија је цео радни век провела у правосуђу, најпре као приправник, затим као судијски помоћник, а потом и судија. Судија Апелационог суда у Београду је од формирања, а пре тога судија Весна Мартиновић је од 1994. године била судија Четвртог општинског суда у Београду, затим од 2000. године судија Првог општинског суда у Београду, а од 2005. године судија Окружног суда у Београду.

У Апелационом суду судија Весна Мартиновић је била председник првог већа чији су чланови били судије Љиљана Митић Поповић и Валентина Тодоровић Воркапић.

Биографију судија Весне Мартиновић можете прочитати овде.

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ у 2022. ГОДИНИ БЕЛЕЖИ НАЈВЕЋЕ СМАЊЕЊЕ ПРЕДМЕТА У ОДНОСУ НА СВЕ ПРЕТХОДНЕ ГОДИНЕ

И поред најмањег броја судија у Апелационом суду у овом извештајном периоду Апелациони суд је остварио значајне резултате рада у погледу савладавања прилива предмета, значајног броја решених предмета, као и највећег смањења предмета у односу на све претходне године, имаући у виду да је остало 5623 нерешених предмета. За овај период Апелациони суд бележи смањење укупног броја предмета у раду за 77,54%.

Наиме, у току 2022. године Апелациони суд је примио укупно 18658 нових предмета, тако да је у 2022.години (па је укупно у раду у свим материјама имао 25036 предмета), док је 19413 предмета решено, тако да је у 2023. годину Апелациони суд ушао са 5623 нерешених предмета. Потребно је нагласити да од укупно 5623 нерешених предмета, 1111 је већан и у току је израда одлуке, тако да је фактички број нерешених предмета на крају 2022. године за толико мањи, док је у 155 предмета отворена расправа и претрес, што је и даље велики број у односу на претходне године.

Просечан број предмета у раду по судији Апелационог суда у току 2022. године био је 79,20, просечан број решених предмета по судији био је 24,86, док је просечан прилив предмета по судији био 23,89. 

Апелациони суд је и у 2022. години показао одличне резултате у решавању „старих“ предмета. Број „старих“ предмета које је Апелациони суд решио у току 2022. године, а који су одређени као стари према датуму подношења иницијалног акта (преко 3 године) решено је укупно 8539 старих предмета, а  што представља 44% од укупног броја решених предмета. На крају извештајног периода посматрајући старе предмете према датуму пријема иницијалног акта у раду суда остало је 3996 старих предмета.

Просечно трајање жалбених поступака пред Апелационом судом у току 2022. године у општој грађанској материји је било око седам месеца, у материји радних спорова око два и по месеца, док су у кривичној материји предмети у просеку решавани у року од два месеца стим што су предмети из области организованог криминала и ратних злочина у просеку решавани у року од пет месеци.

Иако је Апелациони суд показао добре резултате рада у 2022. години број старих предмета је и даље значајан, што је делимично последица прилива великог броја старих предмета из подручних судова који се овом суду свакодневно достављају на одлучивање по жалби. У немалом броју тих предмета поступци трају преко 10 и 20 година. Наведени проблем представља објективни разлог који утиче на дужину трајања поступака који се решавају у другом степену пред Апелационим судом. Управо због значаја које решавање старих предмета има за све грађане Републике Србије Апелациони суд ће и у 2023. години наставити да предузима мере да се, превасходно, решавају ови предмети, а како би омогућио једнаку доступност правде свим лицима који траже заштиту својих права како пред овим судом, тако и пред судовима који потпадају под надлежност овог суда.

Апелациони суд је остварио и изузетно успешне резултате у претварању притужбе у делотворно правно средство, те је укупан проценат решених предмета у 2022. години, а у којима је Управа овог суда утврдила основаност притужбе на дуго трајање целокупног поступка, 36,57%. Ово тим пре јер је анализом овог извештаја утврђено да је највећи проценат решених ових предмета из категорије најстаријих предмета по иницијалном акту.