Arhiva

APELACIONI SUD U BEOGRADU NASTAVLjA SVOJ RAD BEZ JOŠ JEDNOG SUDIJE

I sudiji Margiti Stefanović, koja je sudijsku funkciju obavljala u Građanskom odeljenju Apelacionog suda u Beogradu, prestala je sudijska funkcija usled navršenja radnog veka.

Odlaskom sudije Margite Stefanović Apelacioni sud u Beogradu svoj rad nastavlja sa osamdeset dvoje sudija (uključujući i predsednika suda).

Sudija Margita Stefanović sudijsku funkciju obavlja od 1992. godine, najpre kao sudija nekadašnjeg Petog opštinskog suda u Beogradu, a zatim i kao sudija Okružnog suda u Beogradu i Apelacionog suda u Beogradu.

U Apelacionom sudu u Beogradu sudija Margita Stefanović je bila član devetog veća Građanskog odeljenja, koje su činile i sudije Vesna Mitrović i Milica Popović Đuričković, a takođe je bila i predsednik veća u predmetima koji su joj dodeljeni u rad kao sudiji izvestiocu.

 Biografiju sudije Margite Stefanović možete pročitati ovde.

SAOPŠTENjE ZA SREDSTVA JAVNOG INFORMISANjA POVODOM DONETE ODLUKE U VEZI SA ZAHTEVOM ZA PONAVLjANjE POSTUPKA BRANILACA OKR. IVANA GRKOVIĆA I DEJANA PUZIGAĆE

13. februar 2014. godine

 SAOPŠTENjE ZA SREDSTVA JAVNOG INFORMISANjA POVODOM DONETE ODLUKE U VEZI SA ZAHTEVOM ZA PONAVLjANjE POSTUPKA BRANILACA OKR. IVANA GRKOVIĆA I DEJANA PUZIGAĆE

 Apelacioni sud u Beogradu doneo je rešenje kojim je ukinuo prvostepeno rešenje Višeg suda u Beogradu kojim je odbijen zahtev branilaca okr. Ivana Grkovića i Dejana Puzigaće za ponavljanje postupka završenog presudom Višeg suda u Beogradu od 25. januara 2011. godine, a koja je preinačena presudom Apelacionog suda od 28. oktobra 2011. godine, i predmet uputio prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Po nalaženju Apelacionog suda osnovano se žalbama branilaca okr. Ivana Grkovića i Dejana Puzigaće ukazuje da je prvostepeno rešenje doneto uz bitne povrede odredaba krivičnog postupka. Naime, prvostepeni sud nije postupio po primedbama iz prethodnog rešenja ovog suda  u kome je dat jasan nalog da je u konkretnom slučaju potrebno sprovesti izviđaj i pribaviti određene dokaze. Takođe, u prvostepenom rešenju nisu dati jasni razlozi i konkretno objašnjenje zbog čega dokazi na koje se branioci okrivljenih pozivaju u svojim zahtevima za ponavljanje postupka nisu takvog kvaliteta da bi, sami za sebe ili u vezi sa ranijim činjenicama i dokazima, mogli da dovedu do odbijanja optužbe, oslobođenja od optužbe ili do osude po blažem krivičnom zakonu. Naime, u prvostepenom rešenju se daje ocena verodostojnosti određenih dokaza, iako prvostepeni sud, s obzirom na fazu postupka u kojoj odlučuje i predmet zahteva po kome odlučuje, za to nije bio ovlašćen, ali se ne daju konkretni razlozi zbog čega ti dokazi ne mogu da dovedu u sumnju pravilnost činjeničnog stanja koje je utvrđeno u postupku čije se ponavljanje traži.

 Rešenjem Apelacionog suda je prvostepenom sudu naloženo da pri ponovnom odlučivanju postupi po nalozima iz prethodnih rešenja Apelacionog suda, da sprovede sve izviđajne radnje i pribavi dokaze na koje mu je ukazano, a da nakon toga oceni da li su u pitanju dokazi koji su od takvog značaja da bi, sami za sebe ili u kontekstu ranije izvedenih dokaza mogli da dovedu u sumnju pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi kojom je okončan postupak čije se ponavljanje traži, u kom slučaju bi se dozvolilo ponavljanje postupka, a da u supronom odbije zahtev za ponavljanje.

Imajući u vidu da su se pre davanja ovog saopštenja u pojedinim medijima već pojavile nezvanične informacije o vrsti i sadržini odluke donete u ovom predmetu, a za koje se ispostavilo da nisu tačna, te kako to nije prvi put da se takve informacije pojavljuju u javnosti pre zvaničnog saopštenja suda, ovom prilikom apelujemo na sve medijske kuće da ubuduće, zarad pravilnog i potpunog informisanja javnosti, bez zvanične potvrde iz suda, ne daju bilo kakve informacije u vezi sa sudskim postupcima koji su u toku.